ŽIZELA

balet Adolfa Adama

O predstavi

ŽIZELA

ŽIZELA

gostuju Ana Cigankova i Giorgi Potshišvili, prvaci Nacionalnog baleta iz Amsterdama

19:30 ·
Kupi [ 11 ]
ŽIZELA

ŽIZELA

gostuju Ana Cigankova i Giorgi Potshišvili, prvaci Nacionalnog baleta iz Amsterdama

19:30 ·
Kupi [ 21 ]

ŽIZELA - ČISTA LEPOTA BELOG BALETA

Žize­la, naj­po­e­tič­ni­ji balet epo­he roman­ti­zma, poznat i pod nazi­vom Vile, stal­ni je pred­met istra­ži­va­nja i ana­li­za koje ima­ju za cilj da odgo­vo­re na pita­nje u čemu je taj­na besmrt­no­sti i vanvremenske dimenzije ovog, istin­skog bise­ra belog bale­ta. Jedan od raz­lo­ga, vero­vat­no se kri­je u fan­ta­stič­noj muzi­ci kom­po­zi­to­ra Adol­fa Ada­ma koji je i sam nagla­ša­vao svo­ju ambi­ci­ju da muzi­ka koju stva­ra za scen­ska izvo­đe­nja bude jasna i zani­mlji­va publi­ci. Inspi­ri­san jed­no­stav­nim, ali pre­ci­znim libre­tom, stvo­rio je muzi­ku, laku, dopa­dlji­vu, zvuč­ne, ali nena­me­tlji­ve orke­stra­ci­je. U potra­zi za siže­om libre­ta, knji­žev­nik Teo­fil Gotje (Théophi­le Gau­ti­er) glav­ni motiv nala­zi u pesmi Vik­to­ra Igoa Fan­to­mes, kao i sta­roj rajn­skoj legen­di koju je obra­dio nemač­ki pesnik Hajn­rih Haj­ne u svom delu De L`Al­le­mag­ne. Pozna­to je i da je Haj­ne bio veo­ma inspi­ri­san srp­skom narod­nom poe­zi­jom, a upra­vo slo­ven­ska legen­da govo­ri o devoj­ka­ma koje, uko­li­ko umru na dan svog ven­ča­nja, posta­ju vile, pro­zrač­na, bes­te­le­sna bića. One usta­ju iz svo­jih gro­bo­va, i sva­ko­ga, ko ih u tom tre­nut­ku ugle­da, uvla­če u eksta­tič­nu igru do izne­mo­glo­sti i, konač­no, smr­ti. Ide­ju Teo­fi­la Gotjea pri­hva­ta Ver­noa de Sen-Žorž (Jules-Hen­ri Ver­noy de Saint-Geor­ges), fran­cu­ski dram­ski pisac, jedan od naj­zna­čaj­ni­jih libre­ti­sta 19. veka, i tako nasta­je čuve­na pri­ča koja na jed­no­sta­van način govo­ri o iskre­noj ljuba­vi kao vrhun­cu ide­a­la roman­ti­zma. Kva­li­tet balet­skog libre­ta Žize­le isti­cao je i Akim Volin­ski, čuve­ni balet­ski kri­ti­čar. Kore­o­graf Žan Kora­li (Jean Coral­li) stu­di­o­zno je radio na postav­ci bale­ta, a njego­va inte­li­gent­na i dobro osmi­šlje­na kore­o­graf­ska osno­va omo­gu­ći­la je da balet Žize­la opsta­je na sce­na­ma širom sve­ta već sto­ti­nu osam­de­set godi­na. Pre­mi­je­ra je izve­de­na u čuve­noj pari­skoj Ope­ri (Académie Royale de Musi­que) 28. juna 1841. godi­ne, a glav­ne ulo­ge su tuma­či­li Kar­lo­ta Gri­zi (Car­lot­ta Gri­si), Lisjen Peti­pa (Lucien Peti­pa) i Adel Dimi­la­tr (Adèle Dumilâtre). Veru­je se da je i Žil Pero (Jules-Joseph Per­rot) pri­zna­ti kore­o­graf i suprug Kar­lo­te Gri­zi, tako­đe uče­stvo­vao u stva­ra­nju pred­sta­ve i dopri­neo veli­kom uspe­hu, ali mate­ri­jal­nih doka­za za to nema, a nije bio pot­pi­san ni na pre­mi­jer­nom pla­ka­tu. Iako je bila veo­ma uspe­šna i pred­sta­vlja­la sen­za­ci­ju, Žize­la je nesta­la sa reper­to­a­ra pari­ske Ope­re 1868. godi­ne. 
Tri­jum­fal­ni povra­tak na pari­sku sce­nu dogo­dio se 1910. godi­ne zahva­lju­ju­ći Ser­ge­ju Dja­gi­lje­vu, pozna­tom ruskom pokro­vi­te­lju umet­no­sti i balet­skom impre­sa­ri­ju. Mari­jin­ski tea­tar iz Petro­gra­da (dana­šnji Sankt Peter­burg) pre­u­zeo je Žize­lu, gde se u svo­joj izvor­noj for­mi čuva sve do danas. Za to je, sva­ka­ko, zaslu­žan Mari­jus Peti­pa, čuve­ni fran­cu­ski kore­o­graf, rodo­na­čel­nik kla­sič­nog balet­skog aka­de­mi­zma koji je insi­sti­rao na stro­goj for­mi i slo­že­noj igri ansam­bla i soli­sta. Pored novih bale­ta koje je stva­rao, pra­te­ći aktu­el­na zbi­va­nja u sve­tu, Peti­pa zapo­či­nje i trend obna­vlja­nja, ali i novih postav­ki sta­ri­jih bale­ta. Njego­ve redak­ci­je stro­go su veza­ne za odre­đe­na umet­nič­ka nače­la koja pre­po­zna­je­mo u veći­ni naslo­va bale­ta roman­ti­zma. Tako je i posta­vio teme­lje isto­rij­skom reper­to­a­ru i osi­gu­rao kon­ti­nu­i­ra­no izvo­đe­nje bale­ta kao što su Žize­la ili Gusar (La Cor­sa­i­re). Bale­ti epo­he roman­ti­zma opsta­li su do dana­šnjih dana, vero­vat­no zahva­lju­ju­ći i činje­ni­ci da su bili adap­ti­ra­ni ili dora­đe­ni u skla­du sa aktu­el­nim tre­nut­kom. 
Balet Žize­la je isto­vre­me­no i kla­si­čan i roman­ti­čan. Kada ga nazi­va­mo kla­si­kom, tada ne misli­mo na odre­đe­nu isto­rij­sku ili stil­sku kate­go­ri­ju, već na zna­čaj dela čija je vred­nost opšte­pri­zna­ta i van­vre­men­ska. Žize­la posta­je glav­no obe­lež­je belog bale­ta i ute­me­lju­je ovaj ter­min. To je poseb­no izra­že­no u dru­gom činu kada bale­ri­ne u devi­čan­ski belim, pro­zrač­nim kosti­mi­ma osva­ja­ju sce­nu i pred­sta­vlja­ju kla­si­čan stil-lek­si­ku aka­dem­skog ple­sa (dan­se d`e­co­le). Tako­đe, novi aka­dem­ski ples, dono­si domi­na­ci­ju žene na sce­ni, poseb­no izra­že­nu u igri na vrho­vi­ma prsti­ju koja posta­je meta­fo­ra žen­stve­no­sti. Balet Žize­la opsta­je u savre­me­nom sve­tu, a publi­ku osva­ja svo­jom neo­bič­nom vizi­jom koja od real­ne, ljud­ske pri­če u prvom činu, pre­pu­ne emo­ci­ja, rado­sti igre, čed­ne ljuba­vi, do pre­va­re, ludi­la i, naj­zad, smr­ti pre­la­zi u dru­gi čin, ete­rič­ne igre vila, čiste lepo­te belog bale­ta i, konač­no, pobe­de ljuba­vi koja je jača i od smr­ti.

Bran­ki­ca Kne­že­vić
odlo­mak iz tek­sta: Žize­la-čista lepo­ta belog bale­ta,
Tea­tron 184/185, MPUS, 2018


ŽIZELA NA SCENI NARODNOG POZORIŠTA

Pre­mi­je­ra bale­ta Žize­la u Narod­nom pozo­ri­štu je odr­ža­na 24. apri­la 1926. godi­ne, u kore­o­gra­fi­ji Alek­san­dra For­tu­na­ta, sa Ninom Kir­sa­no­vom u naslov­noj ulo­zi. Sle­de­ća pre­mi­je­ra izve­de­na je 1931. godi­ne u kore­o­gra­fi­ji Kir­sa­no­ve koja je pono­vo tuma­či­la glav­nu ulo­gu. Još jed­nom je obno­vi­la Žize­lu na našoj sce­ni, 1939. godi­ne. Tada je nastu­pi­la samo na pre­mi­je­ri, a naslov­nu ulo­gu je sa veli­kim uspe­hom nasta­vi­la da tuma­či prva srp­ska bale­ri­na, Nata­ša Boško­vić. Umet­ni­ce koje su u ovom peri­o­du tuma­či­le ulo­gu Žize­le su i Jele­na Polja­ko­va, Mar­ga­ri­ta Fro­man i Mari­na Ole­nji­na. Do počet­ka Dru­gog svet­skog rata, Žize­la je izve­de­na četr­de­set puta. Posle muč­nih rat­nih i teških posle­rat­nih godi­na, vra­ća se na sce­nu gde će u kore­o­gra­fi­ji pozna­tog ruskog igra­ča i kore­o­gra­fa Leo­ni­da Lavrov­skog doži­ve­ti veli­ki uspeh. Kore­o­graf­ska ver­zi­ja Lavrov­skog sma­tra se naj­či­sti­jom i izvo­di­le su je zna­čaj­ne balet­ske kom­pa­ni­je poput Bolj­šoj tea­tra, Mari­jin­skog bale­ta i pari­ske Ope­re. U repre­zen­ta­tiv­nom dru­štvu, našao se i Balet Narod­nog pozo­ri­šta koji je 14. apri­la 1957. godi­ne pre­mi­jer­no izveo balet Žize­la, u koreografiji Leonida Lavrovskog. Ova kore­o­graf­ska ver­zi­ja osla­nja­la se na Peroa i Kora­li­ja, izu­zet­no je redi­telj­ski obra­đe­na, a psi­ho­lo­ški detalj­no izni­jan­si­ra­na. Naslov­nu ulo­gu tuma­či­la je, tada, veo­ma mla­da solist­ki­nja Duška Sif­ni­os, Alber­ta Ste­van Gre­bel­din­ger, a Mir­tu, Kra­lji­cu vila Vera Kostić. Umet­nič­ka kri­ti­ka je pisa­la o pred­sta­vi u super­la­ti­vi­ma, a poseb­no je isti­ca­la fan­ta­stič­nu inter­pre­ta­ci­ju Duške Sif­ni­os koja je tokom svo­je kari­je­re ulo­gu Žize­le tuma­či­la sto­ti­nu sedam­de­set sedam puta. Publi­ka i kri­ti­ka su sa veli­kim odu­še­vlje­njem pra­ti­le Žize­lu sve do posled­njeg izvo­đe­nja 1985. godi­ne. 

Pre­mi­je­ra Žize­le u ver­zi­ji koja se izvo­di i danas, odr­ža­na je 27. juna 1991. godi­ne, a kore­o­graf­sku ver­zi­ju Leo­ni­da Lavrov­skog rea­li­zo­va­la je pri­ma­ba­le­ri­na i balet-maj­stor Kata­ri­na Obra­do­vić. Njen umet­nič­ki raz­voj neras­ki­di­vo je vezan za Narod­no pozo­ri­šte jer je bila među prvim balet­skim umet­ni­ci­ma koji su nastu­pa­li na našoj sce­ni posle Dru­gog svet­skog rata. Sa veli­kom posve­će­no­šću i odgo­vor­no­šću pre­ne­la je kore­o­graf­sku zami­sao Lavrov­skog sa kojim je i lič­no sara­đi­va­la, a kon­stant­no je isti­ca­la zna­čaj i besmrt­nost ovog veli­kog roman­tič­nog bale­ta i do samog kra­ja nasto­ja­la da saču­va auten­tič­nu ver­zi­ju.
Pose­ban zna­čaj bale­ta Žize­la leži i u tome da je ova pred­sta­va pro­sla­vi­la veli­ki broj naših balet­skih umet­ni­ka. Ulo­gu Žize­le tuma­či­le su: Kata­ri­na Obra­do­vić, Jovan­ka Bje­go­je­vić, Višnja Đor­đe­vić, Duši­ca Tomić, Jele­na Šan­tić, Ivan­ka Luka­te­li, Ljilja­na Šara­no­vić, Mili­ca Bije­lić, Duška Dra­gi­če­vić, Ašhen Ata­ljanc, Ana Pavlo­vić, Mila Dra­gi­če­vić i Dali­ja Ima­nić.
U ulo­zi Alber­ta nastu­pa­li su: Dušan Trni­nić, Žar­ko Pre­bil, Bori­vo­je Mla­de­no­vić, Rado­mir Vučić, Alek­san­dar Izra­i­lov­ski, Dušan Simić, Ran­ko Toma­no­vić, Kon­stan­tin Kostju­kov, Kon­stan­tin Tešea, Denis Kasat­kin, Jovan Vese­li­no­vić, Jovi­ca Bego­jev i Dejan Kola­rov.

Bran­ki­ca Kne­že­vić
odlo­mak iz tek­sta: Žize­la-čista lepo­ta belog bale­ta,
Tea­tron 184/185, MPUS, 2018


LIBRETO

I čin
U se­lu je vi­no­gra­dar­ska sve­ča­nost. Ži­ze­la, se­o­ska de­voj­ka, za­lju­blju­je se u Loj­za, ne­ zna­ju­ći da je to pre­ru­še­ni princ Al­bert, voj­vo­da od Šle­zi­je. Igru dvo­je za­lju­blje­nih pre­ki­da šu­mar Hi­la­ri­on ko­ji ta­ko­đe že­li na­klo­nost Ži­ze­le. Ona ga od­bi­ja i šu­mar ogor­čen od­la­zi.
Svi igra­ju. Maj­ka opo­mi­nje Ži­ze­lu da igra­nje pred­sta­vlja ve­li­ki na­por za nje­no sla­bo sr­ce. Pod­se­ća je da će, ukoliko umre pre ven­ča­nja oti­ći u car­stvo Vi­la. Voj­vo­da od Kur­lan­di­je sa svo­jom svi­tom za­u­sta­vlja se is­pred Ži­ze­li­ne ku­će. Voj­vo­di­na kći Ba­til­da, oča­ra­na Ži­ze­linom le­po­tom i ljup­ko­šću, po­kla­nja joj svo­ju sku­po­ce­nu ogr­li­cu. 
Šu­mar Hi­la­ri­on ot­kri­va sa­kri­ven sre­br­ni mač sa gr­bom ko­ji pri­pa­da gro­fu Al­ber­tu, te se nje­go­va sum­nja u la­žno pred­sta­vlja­nje princa ob­i­sti­nju­je. On ot­kri­va Al­ber­to­vu pre­va­ru pred voj­vo­dom, nje­go­vom ćer­kom, svi­tom i se­lja­ci­ma. Ži­ze­la sa­zna­je da je prin­ce­za Ba­til­da, Al­ber­to­va ve­re­ni­ca. 
Pre­va­re­na, shva­ta da se ceo njen idi­lič­ni svet ru­ši. Osta­je sa­mo se­ća­nje na iz­gu­blje­nu lju­bav. Žizela gu­bi ra­zum i umi­re.

II čin
Na gro­blju po­red je­ze­ra, mesečina obasjava Ži­ze­lin grob. Mu­čen gri­žom sa­ve­sti, Hi­la­ri­on do­la­zi na mesto gde počiva Žizela. Pro­le­ću be­le sen­ke. To su Vi­le, du­ho­vi pre­va­re­nih de­voj­ka ko­je su umr­le pre svog ven­ča­nja. One se sve­te mla­di­ći­ma na­vo­de­ći ih na igru do smr­ti. Mi­rta, kra­lji­ca Vila na­re­đu­je da usmr­te Hi­la­ri­o­na. Po­zi­va Ži­ze­lu da ustane iz gro­ba i pri­dru­ži se sve­tu Vi­la. Ži­ze­la se po­ja­vlju­je po­kri­ve­na be­lim ve­lom.
Princ Al­bert ne mo­že da za­bo­ra­vi Ži­ze­lu i do­la­zi na njen grob. Iznenada, pri­ka­zu­je mu se duh nje­go­ve vo­lje­ne. Ne­mi­lo­srd­na Mir­ta ga osuđuje na igranje u vi­lin­skom ko­lu do smr­ti. Al­bert gu­bi sna­gu i pa­da, ve­ru­ju­ći da mu je do­šao kraj. Zvo­na ob­ja­vlju­ju svi­ta­nje. Be­le sen­ke iš­če­za­va­ju. Ne­sta­je i duh Ži­ze­le, a Al­bert osta­je sam. Spasila ga je sna­ga ve­čne lju­ba­vi.

Premijerno izvođenje

Premijera 27. juna 1991.

Velika scena

Romantični balet u dva čina
Libreto T. Gotje, V. Sen-Žorž i Ž. Korali
Koreografija Leonid Lavrovski  prema Ž. Korali, Ž. Pero, M. Petipa
Realizacija Katarina Obradović
Dekor Boris Maksimović
Kostimi Božana Jovanović
Dirigent Angel Šurev

Premijerna podela:
Žizela Milica Bjelić
Albert Ranko Tomanović
Hilarion Stevan Hadži Slavković
Batilda, Albertova verenica Nadežda Šarić
Vojvoda od Kurlanda Ratko Petrović
Vilfred Aleksandar Šmit
Majka Žizele Violeta Milošević
Mirta Ašhen Ataljanc
Vile pratilice Milica Antić, Marija Vještica
Pas de deuxs Gordana Simić, Saša Adamović
Drugarice Žizele Milica Antić, Marija Vještica, Marija Milanović, Tatjana Ninković, Kosovka Radić, Ružica Selenić
Vals I čin T. Antonijević, G. Glođajić, S. Žugić, S. Marković, M. Milanović, J. Paunović, T. Popović, Lj. Rajković, M. Radojčić, V. Rančić, L. Tolnai, Z. Šišović
Seljačka igra T. Antonijević, G. Glođajić, M. Kecman, P. Musić Popović, Lj. Rajković, V. Rančić, D. Stanojević, Z. Šišović, Lj. Vučić, M. Dujaković, M. Klenču, J. Mitrović, S. Mihić, R. Nedić, Lj. Nikolić. N. Stanković
Vile II čin T. Antonijević, G. Glođajić, A. Đaković, I. Živković Sultanović, S. Žugić, R. Kuzmanović, S. Marković, M. Milanović, T. Ninković, A. Pavlović, J. Paunović, T. Popović, Lj. Rajković, M. Radojčić, V. Rančić, R. Selenić, L. Tolnai, Z. Šišović, M. Dragičević
Pratnja Dame i Gospoda D. Bjelica, D. Erdeljan, I. Stanišić, R. Grujičić, N. Radojković, B. Tojagić


Sudeluje Orkestar Opere
Repetitori Višnja Đorđević, Botir Ohundedajev
Organizatori Slobodanka Popović i Borivoj Marković
Scenograf realizator Aleksandar Nikolić
Muzički saradnici Gorjan Korunoski, Marija Mazur, Dušan Maksimović
Koncertmajstori Stojan Grbić, Balint Varga
Dizajn plakata i naslovne strane programa Geroslav Zarić
Asistenti kostimografa Dragana Bojić Nikolić, Zora Mojsilović
Vajarski radovi Stanimir Pavlović
Majstor pozornice Mile Radulović
Majstor svetla Petar Alagić
Majstor maske Memiš Nijaz
Inspicijent Mirjana Goločevac
Slikari Zoran Topuzović, Mirko Nikolić, Svetislav Živković, Živorad Savić
Celokupna scenska oprema izrađena u radionicama Narodnog pozorišta


Premijerna obnova, 4. jun 2022. / Velika scena

Romantični balet u dva čina
Libreto T. Gotje, V. Sen-Žorž i Ž. Korali
Koreografija Leonid Lavrovski  prema Ž. Korali, Ž. Pero, M. Petipa
Koreografska realizacija Katarina Obradović
Dekor Boris Maksimović
Kostimi Božana Jovanović
Dirigent Ana Zorana Brajović

Premijerna podela:
Žizela Bojana Žegarac Knežević
Albert Hoze Iglesias
Hilarion Nikola Bjanko
I čin

Vilfred Miloš Živanović
Batilda, Vojvodina kći Ivana Veselinović
Vojvoda od Kurlanda Božin Pavlovski
Berta, majka Žizele Nada Stamatović
Pas de deuxs Teodora Spasić, Jegor Burba

Drugarice Žizele Dušanka Đorđević, Milja Đurić, Milena Janković, Sonja Milovanov, Jovana Nestorovska, Silvija Džunja Ćirić
Vals Ljiljana Velimirov, Dragana Vujičić, Olja Đukić, Dejana Zlatanovski, Milena Ivić, Helena Jovanović, Jovana Matić, Marina Miletić, Milena Ogrizović, Mina Radoja, Ljupka Stamenovski, Tijana Šebez
Seljačka igra Natalija Aksentijević, Margareta Bata, Valentina Grujičić, Ana Ivančević, Helena Jovanović, Kristina Kovačević, Nataša Najman, Anastasia Sihova, Antonio Bibo, Željko Grozdanović, Rasel Noks, Luka Pejčinović, Čedomir Radonjić, Branko Sarić, Emanuele Frigo, Aleksa Colić
Pratnja Vojvode od Kurlanda Kristina Nikolovski, Maja Ostojin, Lidija Planić, Igor Karakaš, Vladimir Panajotović, Nemanja Suvačarević
II čin
Mirta, Kraljica vila Margarita Čeromuhina
Dve vilise Dejana Zlatanovski, Jovana Nestorovska
Vile Natalija Aksentijević, Dragana Vujičić, Dušanka Đorđević, Olja Đukić, Milena Ivić, Iva Ignjatović, Milena Janković, Kristina Kovačević, Jovana Matić, Marina Miletić, Sonja Milovanov, Milena Ogrizović, Mina Radoja, Ivana Savić Jaćić, Nada Stamatović, Ljupka Stamenovski, Silvija Džunja Ćirić, Tijana Šebez

Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu
Umetnički direktor Baleta Ana Pavlović
Izvršni direktor Baleta Smiljana Stokić
Producenti Baleta Brankica Knežević, Gojko Davidović
Repetitori baleta Bahram Juldašev, Ana Pavlović, Tamara Ivanović, Dalija Imanić, Marija Bajčetić, Marija Vještica, Paša Musić
Koncertmajstor Edit Makedonska
Realizacija obnove kostima Katarina Grčić Nikolić, asistent Ivana Mladenović
Majstor pozornice Nevenko Radulović
Majstor svetla Miodrag Milivojević
Majstor maske Marko Dukić
Inspicijent Branislava Pljaskić