„Uspavanka za Aleksiju Rajčić“

Prva čitaća proba predstave „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“, po tekstu Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića, održana je 8. marta.

Premijera je planirana za 30. april na Sceni „Raša Plaović“, a naslovnu ulogu tumačiće Vanja Ejdus. 

U podeli su i Iva Milanović, Novak Radulović (Horovođe) i Sara Ristić, Nevena Milošević, Vera Zečević, Mladen Lukić, Goran Milošević, Danijela Milošević (Hor).

Dramaturg je Tijana Grumić, a u umetničkom timu su i Andrea Rondović (scenograf), Velimirka Damjanović (kostimograf), Nevena Glušica (kompozitor), Damjan Kecojević (koreograf), Danica Krstić (saradnik etnomuzikolog) i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).

Saradnici na predstavi su Jasmina Urošević (producent u Drami), Sandra Rokvić (inspicijent) i Danica Stevanović (sufler).

Kosić, koji je za ovo ostvarenje dobio Nagradu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst za 2019/2020. godinu, kaže da je tema komada neravnopravnost žena u društvu i traženje slobode s one strane zakona.

„Glavna junakinja pokušava da pronađe slobodu u nekim konvencionalnim, građanskim okvirima porodice i braka, međutim toga za nju nema i prelazi s druge strane zakona", otkriva Kosić dodajući da paradoksalno zvuči činjenica da za Aleksiju zatvor biva najveća sloboda.

Kosić podseća da je pisanje drame krenulo na kreativnoj radionici, koju je vodila Biljana Srbljanović, a tema je bila istraživanje nacionalnog, kolektivnog sećanja i kako se kreiraju istorijski narativi.

„Iz tog istraživanja epske narodne poezije i njenog nekog parodiranja sam ušao u istraživanje te književnosti i dokumentarno istraživanje kako su žene živele kroz našu istoriju", ističe Kosić i navodi da mu je kao polazišna tačka za pisanje poslužila nedavno ponovno objavljena knjiga „Zatvorenice” Milutina A. Popovića, koja potiče s kraja 19. veka sa ispovestima zatvorenica iz Požarevačkog kaznenog zavoda.

Kosić kaže da se „mnoge stvari nisu promenile" i da se opredelio da vreme ostavi otvoreno, napominjući da se radnja komada „dešava u ne tako davno vreme u jednom šumadijskom kraju”.

Reditelj Jug Đorđević navodi da mu je prilikom prvog čitanja komada, ideja poigravanja sa formom foklornog narativa, da bi se ispričala priča o jednoj ženskoj sudbini, „delovala jedinstveno”. 

„Postupak kojim pisac piše o prošlom vremenu sredstvima iz prošlosti, ovom komadu kao da još više daje na aktuelnosti. Ne treba nama mnogo da shvatimo koliko je položaj žena  u svetu i dalje daleko od idealnog, ali kada shvatite da se na našim prostorima narativ u kojem je žena biće drugog reda protkao kroz celu istoriju, onda postavljanje jednog ovakvog komada postaje neminovnost“, smatra Đorđević.

Prema njegovim rečima, Aleksija je predvodnica sudbine hiljade žena koje su svoje živote završile u kazneno popravnim zavodima, samo zato što su bile primorane da pravdu uzmu u svoje ruke, jer pravde nije bilo na vidiku.
 
„Ako vam ovaj siže zvuči poznato, to je zato što se od kraja devetnaestog veka do danas malo toga promenilo. Aleksije i u današnjem svetu bivaju primorane da na isti način stanu u svoju odbranu, jer sistem zaštite gotovo da ne postoji, ako i postoji verovatno je izgubljen u moru papirologije, pravnih postupaka dokazivanja, veštačenja, sučeljavanja i retraumatizacija”, kaže Đorđević koji prvi put režira u Narodnom pozorištu  u Beogradu.

Dramaturškinja Tijana Grumić smatra da glavna junakinja drame Aleksija Rajčić u svom životu nije imala mnogo izbora. 

„Kao i druge žene kojima je okružena, a čiji životi predstavljaju model po kom se očekuje da funkcioniše i njen, u svetu ogrezlom u patrijarhat, Aleksijino je samo da ćuti i trpi. Životu koji je, i pre nego što je počeo, osuđen na nasilje, nemogućnost izbora, a samim tim i nemogućnost emancipacije ili sreće, alternativu predstavlja jedino – smrt. Kroz specifičan stilski zahvat u kom sve sporedne junake i junakinje sjedinjuje u muški i ženski hor, autor komada izdvaja Aleksiju i njeno iskustvo, time ih stavljajući u kontrapunkt sa depersonalizovanim akterima ove priče, odnosno društvom, koje na kraju i jeste najveća prepreka u potrazi ove žene za srećom i slobodom“, naglašava Tijana Grumić. 

Dramaturškinja ukazuje da se pisac, osim formalnog oblikovanja teksta, poigrava i jezikom i na taj način veoma vešto prikazuje potresnu životnu priču jedne žene koja izlaz iz začaranog kruga nasilja i konačnu slobodu, paradoksalno, pronalazi u zatvoru.
 
„Iako nas stil i jezik ove priče mogu navesti na pomisao da se ona odigrala pre izvesnog vremena, u nekoj bliskoj ili dalekoj, ali ipak prošlosti, ovakvim ženskim sudbinama nažalost svedočimo i danas. U 2021. godini u Srbiji je zabeleženo ukupno 20 ubistava punoletnih žena u porodično partnerskom kontekstu, kao i 16 pokušaja ubistava žena, a nije moguće utvrditi koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja.  Mnoge od ovih žena prijavljivale su svoje nasilnike, ali ih sistem nije zaštitio. U takvom sistemu, koji je svakojak, a najmanje na strani žrtve, žene često ne vide drugi izlaz osim da ,,uzmu pravdu u svoje ruke“, kaže Tijana Grumić. 

                           Izveštaj sa konferencije za novinare održane 26. aprila u foajeu Druge galerije

Predstava “Uspavanka za Aleksiju Rajčić” pisca Đorđa Kosića i reditelja Juga Đorđevića o zlostavljanoj ženi koja je počinila ubistvo, a u zatvoru osetila slobodu, biće premijerno izvedena 30. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu u dramsko-muzičkoj formi.

Taj komad nagrađen je na konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst 2020. godine, pa je praizvedba u koprodukciji Narodnog pozorišta sa Pozorjem i Fondacijom “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” 2022.

Mladi pisac Đorđe Kosić (26) izjavio je da je Aleksija fiktivna ličnost, a inspiraciju je našao u knjizi Milutina A. Popovića iz 1898. godine “Zatvorenice - Album ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda”.

“Njena sudbina je da u sudaru sa neslobodom u svakom smislu dolazi do zločina kao jedinog izlaza i do zatvora kao nekog, paradoksalno, prostora slobode. To je sudbina koja se prepoznaje i u drugim periodima, pa i danas. Aleksija je figura koja predstavlja sve žene koje su u sličnoj poziciji i danas i u istoriji”, rekao je Kosić 26. aprila na konferenciji za novinare povodom premijere svoje drame, za koju je muziku komponovala Nevena Glušica, a naslovnu ulogu igra Vanja Ejdus.

Kao pisca, Kosić je rekao da ga zanima tema nepravde, a polje ženskog pitanja, nažalost, vrlo je plodno za njeno istraživanje.

Što se tiče praizvedbe u NP, Kosić je izjavio da je to “ozbiljna čast i retka prilika za nekoga ko je na početku karijere”. 

“Već kada sam video ko je sve u timu imao sam pozitivno uzbuđenje, a nakon što sam pre neki dan gledao probu, prvi progon, mogu samo da kažem da jedva čekam premijeru. Oni su tekst, koji nije lak za postavljanje, nadogradili i napravili uzbudljiv i kvalitetan pozorišni događaj. U jednom trenutku sam čak zaboravio da gledam svoj tekst”, rekao je Kosić.

Reditelj Jug Đorđević izjavio je da je komad vrlo kompleksan, a da je njegov sadržaj dao formu predstave.

“Sve je proisteklo iz napisane reči, i ta muzika. Kada sam ga pročitao, shvatio sam da ima veze sa ritmom, sa ritualom i odlučili smo da radimo u tom pravcu. Svi segmenti predstave su proistekli iz samog komada. Čitao sam i Popovićevu knjigu, to je takav mrak, iz stranice u stranicu nema nikakvo svetlo i svaka sudbina tih zatvorenica liči jedna na drugu. Tematika je mračna, ali predstava izgleda suprotno od toga. Tražili smo formu za današnju publiku”, rekao je Đorđević.

Dramaturškinja Tijana Grumić izjavila je da je “važno što se u ovom tekstu daje prostor ženskom iskustvu, i to specifičnom, koje je često skrajnuto i stigmatizovano jer se radi o ženama koje su počinile zločin, koje su trpele porodično nasilje”.

“Druga važna stvar je forma koju je Kosić odabrao za ovu temu. Ta forma je specifična, proizlazi iz folklora i rituala i nasleđa, a to je onda nametnulo i formu predstave”, rekla je Tijana Grumić.
Vanja Ejdus je istakla da je značajno što se Narodno pozorište, koje neguje klasiku, “otvorilo i za savremene komade, koji jednog dana mogu da postanu klasika”.

“Znamo da je ova tema jako važna, ali se pozorište njom retko bavi, a i kada se bavi uglavnom je to na dokumentaristički način. Ovde je to drugačije, vrlo stilizovano u formi, u specifičnom ritmu, poetično, vrlo emotivno. To je zapravo i muzički komad”, rekla je Vanja Ejdus, zahvalivši svim članovima ekipe na strpljenju za način rada koji nije bio tipičan.

“Muzičari pored svog dela zadatka učestvuju i u dramskoj predstavi, a i mi glumci u muzičkom segmentu. Sve je u stihu, nema klasičnih likova. Meni je partner muzika. Trebalo je puno strpljenja da se ovako nešto napravi, da se svi uklopimo. Temeljno je rađeno, svaki detalj je promišljen”, izjavila je Vanja Ejdus.

Kako je dodala, ništa slično nije radila, a ni gledala: “Ne znam koji je to žanr. Reditelj je pomenuo da bi se to moglo zvati intimni spektakl”.

Direktorka Drame NP Molina Udovički Fotez ocenila je da je Kosićev tekst izuzetan i izrazila zadovoljstvo što se radi delo tako mladog pisca koji je, prema njenom mišljenju, pronašao u Đorđeviću pravog reditelja. Istakla je i značaj muzike za tu predstavu, kao i kreativnost cele ekipe.

“Predstava je neobična za naš repertoar, a opet prava predstava za Narodno pozorište”, rekla je Molina Udovički Fotez.

Uz Vanju Ejdus, u predstavi učestvuju i glumci Iva Milanović i Novak Radulović, mlade članice Operskog studija Sara Ristić, Nevena Milošević i Vera Zečević, članovi Hora Danijela Milošević i Goran Milošević, kao i muzičar Mladen Lukić iz Pozorišta na Terazijama.

Scenografiju je kreirala Andrea Rondović, kostime Velimirka Damjanović, a koreograf je Damjan Kecojević.
Molina Udovički Fotez je pomenula da se ovog proleća u NP afirmiše domaća dramaturgija. Prethodno su izvedene “Godine vrana” Siniše Kovačevića, a sledi “Misis Ajnštajn” Snežane Mitić.

Upravnik Narodnog pozorišta Svetislav Goncić istakao je značaj konkursa Sterijinog pozorja za savremenu domaću dramu, kao i za mlade autore.

“Mi jesmo opredeljeni ka klasici, ali ovom saradnjom sa Pozorjem poručujemo da želimo da radimo i sa mladim piscima. Otvoreni smo i ubuduće za njih. Mladost nosi veliki kreativni potencijal”, rekao je Goncić.

Što se tiče teme komada iz ženske perspektive, podsetio je da je NP u ovoj sezoni imalo i premijere dva klasična komada sa pričama iz ženskog ugla – “Nora” Henrika Ibzena i “Pelikan” Avgusta Strindberga.

Prve reprize su 4. i 5. maja.