Dr um. Na­ta­ša Jo­vić Tri­vić, mecosopran, pr­va­ki­nja Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du, ro­đe­na je u Ba­nja­lu­ci, gde je za­vr­ši­la ni­žu i sred­nju mu­zič­ku ško­lu.

Go­di­ne 1992. upi­sa­la je Fa­kul­tet mu­zič­ke umet­no­sti, od­sek so­lo pe­va­nje, u kla­si prof. Rad­mi­le Ba­ko­če­vić u či­joj je kla­si di­plo­mi­ra­la, magistrirala i doktorirala.

Do­bit­nik je ne­ko­li­ko pr­vih na­gra­da na tak­mi­če­nji­ma u ze­mlji i više nagrada na međunarodnim takmičenjima:

Međunarodno takmičenje muzičke omadine u Beogradu 1997., na Me­đu­na­rod­nom tak­mi­če­nju „Bo­ris Hri­stof“ u So­fi­ji 2000. go­di­ne do­bit­nik je dru­ge na­gra­de ži­ri­ja kao i spe­ci­jal­ne na­gra­de za naj­bo­lju in­ter­pre­ta­ci­ju, u Pa­do­vi na tak­mi­če­nju „Iris Ada­mi Ko­ra­de­ti“ odr­ža­nom 2004. go­di­ne osvo­ji­la je spe­ci­jal­nu na­gra­du, a na tak­mi­če­nju „Ri­je­ka Bel­kan­to“ u Ri­je­ci 2005. go­di­ne, tre­će me­sto.

No­si­lac je na­gra­da iz Fon­da „Da­ni­ce Ma­sti­lo­vić“ za naj­bo­ljeg stu­den­ta so­lo pe­va­nja, „Ani­te Me­ze­to­ve“ za naj­bo­ljeg mla­dog oper­skog pe­va­ča i „Bi­ser­ka Cve­jić“ za naj­bo­lju scen­sku lič­nost u 1997. go­di­ni.

Go­di­ne 1997. do­bi­la je Po­hva­lu Na­rod­nog po­zo­ri­šta za ulo­gu Sme­to­na u ope­ri “Ana Bo­len”, G. Do­ni­ce­ti­ja, a 2008 go­di­ne za ulo­gu Šar­lo­te u Ma­sne­o­voj ope­ri “Ver­ter”, kao i Na­gra­du UMUS–a za naj­bo­lje iz­vo­đe­nje u 2008. go­di­ni do­bi­la je za istu ulo­gu. Srebrnjak Narodnog pozorišta je dobila 2018. godine za umetnički doprinos radu Narodnog pozorišta, kao i   nagradu Fondacije „Breda Kalef“ za najbolje interpretiranu ulogu na sceni Narodnog pozorišta u sezoni 2017/2018 za ulogu Ulrike u Verdijevoj operi “Bal pod maskama”.

Godine 2019. dobila je „Zlatnu značku“ Kulturno prosvetne zajednice Srbije za promovisanje umetnosti, a 2022. „Zlatni Beočug“ za nemerljiv doprinos kulturi Beograda.

 Od 1994. do 1996. go­di­ne bi­la je član Oper­skog stu­di­ja Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du, to­kom ko­ga je ostva­ri­la niz ma­njih ulo­ga.

Stal­ni član Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta je po­sta­la 1997. go­di­ne, a pr­va­ki­nja 2003. go­di­ne. 

Na domaćoj i stranim scenama ostvarila je niz uloga:

Ol­ga – „Ev­ge­ni­je Onje­gin“ (dve pro­duk­ci­je), F.Či­lea: Kne­gi­nja de Bu­jon – „Adri­a­na Le­ku­vrer“, I. Stra­vin­ski: Jo­ka­sta – „Edi­pus Reks“, A.Pon­ki­je­li: La­u­ra – „Đo­kon­da“, Ž.Ma­sne: Šar­lo­ta – „Ver­ter“, Kar­men – „Kar­men“,  Ul­ri­ka – „Bal pod ma­ska­ma“, Azu­če­na – „Tru­ba­dur“, Am­ne­ris – „Aida“, S. Hri­stić: Ma­ra Be­ne­ši­na – Su­ton...

Uče­stvo­va­la je u iz­vo­đe­nju mno­go­broj­nih vo­kal­no–in­stru­men­tal­nih de­la kao što su: V. A. Mo­cart – „Re­kvi­jem“, Đ. Ver­di – „Re­kvi­jem“, J. S. Bah – „Pa­si­ja po Jo­va­nu“ i „Mi­sa u ha–mo­lu“, A. Dvor­žak: „Sta­bat Ma­ter“, L. V. Be­to­ven – „Mi­sa u Ce–du­ru“, „Mi­sa so­lem­nis“, „IX Sim­fo­ni­ja“, Đ. B. Per­go­le­zi – „Sta­bat Ma­ter“, G. Ma­ler – „VI­II Sim­fo­ni­ja“, „Pe­sme umrloj de­ci“, K. Sen–Sans – „Re­kvi­jem“, F. fon Su­pe – „Re­kvi­jem“, A. Vi­val­di – „Glo­ria“, J.Hajdn – „Mi­sa u Ce–du­ru“ (Pa­u­ken­mes­se), M. de Fa­lja – „Lju­bav ča­rob­ni­ca“, M. Ra­vel – „Še­he­re­za­da“, I. Stra­vin­ski – „Svad­ba“, V. Ek – „Is­po­ve­sti Sve­tog An­to­a­na“, Epi­skop Ila­ri­on – „Pa­si­ja po Sve­tom Ma­te­ju“...

Po­red ne­go­va­nja srp­ske so­lo pe­sme i ka­mer­ne mu­zi­ke do­ma­ćih auto­ra, uče­stvo­va­la je u iz­vo­đe­nju ve­li­kih vo­kal­no-in­stru­men­tal­nih de­la do­ma­ćih auto­ra:

D. De­spić – „Kan­ta­ta Je­fi­mi­ja La­za­ru“, R. Mak­si­mo­vić – „Pa­si­ja Sve­tog kne­za La­za­ra“,  Lj. Ma­rić – „Pe­sme pro­sto­ra“, M.Živković – „Dve romantične pesme“, „Igra i Basma“, D. Ra­dić – „Spi­sak“, „Op­sed­nu­ta ve­dri­na“, I. Jev­tić – „De­vet pe­sa­ma u se­dam lir­skih kru­go­va“.

To­kom ka­ri­je­re je sa­ra­đi­va­la sa di­ri­gen­ti­ma: Mla­de­nom Ja­gu­štom, Jo­va­nom Ša­i­no­vi­ćem, An­ge­lom Šu­re­vim, Jonom Jan­ku­om, Vladimirom Kranjčevićem, Imrom To­pla­kom, Bo­ja­nom Su­đi­ćem, Sr­bo­lju­bom Di­ni­ćem, Frančeskom Rozom i sa po­zna­tim re­di­te­lji­ma među kojima su Zlatan Dorić, Borislav Popović, Ne­boj­ša Bra­di­ć, Ja­go­š Mar­ko­vi­ć, De­ja­n Mi­la­di­no­vi­ć...

Ostva­ri­la je sa­rad­nju sa an­sam­bli­ma RTS–a, Be­o­grad­ske fil­har­mo­ni­je, Ma­ke­don­ske fil­har­mo­ni­je, Voj­vo­đan­ske fil­har­mo­ni­je, Ni­ške fil­har­mo­ni­je, An­sam­blom voj­ske Sr­bi­je „Sta­ni­slav Bi­nič­ki“.

Go­sto­va­la je na oper­skim i kon­cert­nim sce­na­ma u Ma­ke­do­ni­ji, Hrvat­skoj, Cr­noj Go­ri, BiH, Ita­li­ji, Grč­koj, Austri­ji, Ma­đar­skoj, Ru­mu­ni­ji, Bu­gar­skoj, Dan­skoj, Nor­ve­škoj i Švaj­car­skoj.

Jed­na je od osni­va­ča udru­že­nja MO­TO – Mu­zič­ko oper­sko te­a­tar­ske or­ga­ni­za­ci­je, ko­ja se ba­vi pro­mo­vi­sa­njem kla­sič­ne mu­zi­ke, ope­re i te­a­tra sa ci­ljem da umet­nost po­sta­ne do­stup­na svi­ma.

Intenzivno radi na promovisanju srpske kulturne baštine i srpskih autora, na afirmciji mladih umetnika i edukaciji novih naraštaja.

Od 2019. godine je naučni saradnik Balkanskog naučnog centra Ruske akademije prirodnih nauka.