Tanja Šljivar

Tanja Šljivar rođena je u Banjaluci, SFRJ, 1988. godine. Dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je 2011. godine kao studentkinja generacije. 

Ima i dve master diplome - iz dramaturgije na FDU u Beogradu (2013) i iz Primenjenih pozoršinih studija na Univerzitetu Justus Liebig  u Gisenu, Nemačka (2017). 

Odmah nakon diplomiranja dobila je nagradu Borislav Mihajlović Mihiz, za dotadašnje ukupno dramsko stvaralaštvo, čime je postala najmlađa dobitnica ove nagrade. 

Njena prva drama „Pošto je pašteta“ uspešno je igrana tokom nekoliko sezona (2012-2014) u beogradskom Ateljeu 212, u režiji Snežane Trišić. 

Sa drugom dramom „Grebanje ili Kako se ubila moja baka“ u izvođenju Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice (2012) u režiji Selme Spahić, osvojila je brojne nagrade: Slobodan Selenić za najbolju diplomsku dramu na FDU, Petar Kočić za najbolju dramu na banjalučkom Teatar Festu, nagradu Miodrag Žalica na Festivalu BiH drame u Zenici. Ovaj tekst postavljen je još nekoliko puta u omladinskim pozorištima (Kragujevac, Mrkonjić Grad), i scenski čitan na nekoliko jezika(albasnki, nemački, srpskohrvatski poljski) na različitim internacionalnim festivalima i scenama. 

Za njenu treću dramu „Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali“, takođe u izvođenju BNP-a iz Zenice i u režiji Mirjane Karanović, 2016. godine dobila je najznačajniju nagradu za dramsko pisanje u Srbiji - Sterijinu nagradu na festivalu Sterijino pozorje, kao i nagradu Miodrag Žalica. Predstava je gostovala na preko 10 internacionalnih festivala (između ostalog i u pozorištu Schlachthaus u Bernu, u Švajcarskoj). Isti tekst je 2017. godine pozvan na prestižnu Stückemarkt sekciju festivala Theatertreffen u Berlinu gde je predstavljen u formi scenskog čitanja na engleskom jeziku, te je u junu 2018. postavljen u pozorištu Schauspiel Stuttgart na nemačkom jeziku u režiji Petera Sania. 

Drama „Ali grad me je štitio" scenski je čitana na katalonskom jeziku, na festivalu Dramaturgija krize, u Barseloni, a praizvedena je u Narodnom pozorištu u Užicu u decembru 2018, u režiji Bojana Đorđeva. 

Sa dramom „Kao i sve slobodne djevojke“ Šljivar je bila nominovana za jednu od najznačajnijih nagrada za razvoj novog dramskog teksta na nemačkom govornom području - Retzhofer Dramapreis. Drama je praizvedena u pozorištu Deutsches Theater u Berlinu, u aprilu 2018. godine, na nemačkom jeziku (režija Salome Dastmali), a takođe je nagrađena na festivalu MESS u Sarajevu, prvi put dodeljenom MESS market nagradom za koprodukciju, te čeka domaću prvu izvedbu. 

„Režim ljubavi“, poslednja je celovečernja drama, koju je Tanji Šljivar naručio Atelje 212, i koja je u istom pozorištu praizvedena u aprilu 2018 u režiji Bojana Đorđeva. 

Autorka je i teksta za jedan od segmenata omnibus predstave „Ich, Europa“ koja se u aktuelnoj sezoni igra u pozorištu Schauspiel Dortmund. 

Osim za pozorište, Šljivar piše i objavljuje i radio drame, teatrološke tekstove, kratke priče, kratke izvedbene tekstove i scenarija za filmove (sa Milicom Tomović scenario za njen celovečernji debitatnski film „Kelti“, koji počinje da se snima početkom 2019.godine) te radi i kao dramaturškinja na plesnim i pozorišnim predstavama. 

Drame su joj prevedene na više od deset jezika i objavljene u preko dvadeset različitih pozorišnih i književnih časopisa, publikacija, samostalnih knjiga, i antologija. 

Bila je gošća književnih rezidencija Museums Quartier u Beču, IHAG u Gracu i Prishtina has no river u Prištini, a za 2019. godinu dobila je i rezidenciju Reading Balkans u Splitu, te Kultur Kontakt u Beču. 

Učesnica je brojnih radionica, književnih večeri, pozorišnih i književnih festivala, a njen rad je kroz scenska čitanja, gostovanja, autorske večeri i izvedbe, predstavljen u brojnim evropskim zemljama, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama .