Izložba u Narodnom pozorištu posvećena glumačkoj divi Oliveri Marković povodom stogodišnjice rođenja

Povodom stogodišnjice rođenja Olivere Marković, Narodno pozorište u Beogradu prirediće izložbu posvećenu divi našeg glumišta koja je na sceni nacionalnog teatra odigrala brojne, najraznovrsnije uloge, podjednako u modernom i klasičnom repertoaru.

Šarmantna, skromna, nenametljiva glumica izuzetne snage i energije, izuzetne sugestivnosti, sa širokim spektrom različitih karaktera i emotivnih stanja, Olivera Marković je uvek bila u skladu sa glumačkim zadatkom, odani i zahvalni partner.

Čarolija njene glume bila je u prirodnom daru da nađe prave emocije za patnju i radost, da bude ubedljiva, da zrači sa scene. Olivera je bila umetnica sa smislom da tumači i svedoči o vremenu u kome živi, da saoseća sa čovekom, da ga brani umetnošću, zbog čega je bila i ostala miljenica i publike i kritike.

Slavna umetnica rodila se u Beogradu 3. maja 1925. godine. Ljubav prema teatru pokazivala je u najranijem detinjstvu da bi za vreme okupacije, sa grupom vršnjaka-gimnazijalaca i studenata, počela da sprema predstave na Kolarčevom univerzitetu i u beogradskim stanovima.

Prvi igrani film „U planinama Jugoslavije“ snima već 1945. godine, a tri godine kasnije, postaje jedan od studenata prve generacije Pozorišne akademije, u klasi Mate Miloševića.

Bila je članica Beogradskog dramskog pozorišta, potom novosadskog Srpskog narodnog pozorišta iz kojeg 1967. godine prelazi u Narodno pozorište u Beogradu, gde je ostala sve do odlaska u penziju, 1989. godine.

Na sceni nacionalnog teatra ostvarila je ukupno 36 uloga, počev od Darje u „Tihom Donu“, preko Maše u Tolstojevom „Živom lešu“, Agafje u Gogoljevoj „Ženidbi“, Aleksandre u Anujevoj „Kolombi“, Juliške u Nušićevom „Putu oko sveta“, Libere u Goldonijevim „Ribarskim svađama“, Arkadine u Čehovljevom „Galebu“, Babe u „Gorskom vijencu“, Žene u „Pat ili igra kraljeva“, Gospođe Olge u istoimenom komadu Milutina Bojića, Gđe Jece Đerman u „Kako zasmejati gospodara“ Vide Ognjenović, Filamente i Madam Parnel u Molijerovim „Učenim ženama“ i „Tartifu“... do Brehtove Majke Hrabrosti, Nušićeve Živke ministarke i Stankovićeve Koštane.

Ako se ovome dodaju i najraznovrsniji dramski likovi ostvareni na drugim teatarskim scenama širom ondašnje zemlje, pozorišni opus Olivere Marković broji više od sto uloga, među kojima je teško izdvojiti najbolje.

Osvojila je brojne pozorišne nagrade poput Specijalne nagrade na Danima komedije, Oktobarske nagrade grada Beograda, Plaketa „Mata Milošević“ i „Dobrica Milutinović“, kao i onu najznačajniju - Dobričin prsten.

U impozantnom opusu od 63 snimljena filma, izdvajaju se „Sumnjivo lice“, „Poslednji kolosek“, „Vlak bez voznog reda“, „Uzavreli grad“, „Dr“, „Kozara“, „Put oko sveta“, „Sibirska ledi Magbet“, „Nacionalna klasa“, „Petrijin venac“, „Majstori, majstori“, „Moj tata na određeno vreme“,  „Balkan ekspres“, „Već viđeno“, „Braća po materi“, „Sabirni centar“, „Urnebesna tragedija“...

Među filmskim nagradama ističu se Srebrna i dve Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli, te „Slavica“ za ukupni doprinos razvoju filmske umetnosti.

Rado je snimala i za televiziju – 13 drama, 26 serija i više šou-programa, a ostvarila je i pedesetak uloga u radio-dramama.

Najšira publika je pamti kao vrsnu, po mnogima najbolju pevačicu ruskih romansi i šlagera.

Olivera Marković preminula je u Beogradu 2. jula u 87. godini.

Izložba „Olivera Marković na sceni Narodnog pozorišta“, autorke Mirjane Odavić, koja je uradila i katalog izložbe, biće otvorena 5. maja (18.00) u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.

Dizajn izložbe i kataloga potpisuje Jovan Tarbuk.