Vesti

Povodom 22. novembra, Dana Narodnog pozorišta, ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otvorio je adaptiranu Scenu “Raša Plaović”.

Na svečanosti održanoj u holu scene, Marković je, između ostalog, kazao da, kako već 143. godine postoji potreba za Narodnim pozorištem, tako je, jedan dug vremenski period, postojala potreba i za rekonstrukcijom ove scene.
On je izrazio zadovoljstvo njenim novim izgledom, a posebno je apostrofirao vizuru gledališta koja sada omogućava normalan odnos između izvođača na sceni i publike u sali.
Direktorka Drame Molina Udovički Fotez zahvalila se svima koji su na bilo koji način, sa najmanjim ili sa najvećim naporom, učestvovali u adaptaciji ove, kako je rekla, udobne i lepe scene.
Ona se posebno zahvalila upravniku Božidaru Đuroviću i direktoru Tehnike Mališi Đurašinoviću koji su zaista, prema njenim rečima, učinili poseban napor da ova scena bude ovakva kakva jeste.
Đurović je kazao da Scena „Raša Plaović“ ne bi bila tako lepa, da nije bilo nekih ljudi koji su veoma zaslužni za njen sadašnji izgled.
- U ime Narodnog pozorišta, zahvaljujem se arhitekti Slobodanu Drinjakoviću i njegovom kolegi Nikoli Ceniću, jer su dobročiniteljski, kako samo oni znaju, uradili idejno rešenje ove scene. Naravno, veliko hvala i Saobraćajnom institutu CIP, koji je uradio glavni projekt i koji je, već godinu i po dana, takođe donatorski, uz Narodno pozorište. Hvala svima, a posebno državi i Ministarstvu kulture, bez čije pomoći ne bi mogli da završimo ovaj posao – rekao je Đurović.
Posle nešto više od mesec dana intenzivnog rada, Nacionalni teatar dobio je savremeno opremljenu scenu urađenu po vrhunskim standardima i u čijim blagodetima neće uživati samo glumci, nego i ljubitelji teatra koji će imati bolji, sveobuhvatniji i, u svakom slučaju, prilagođeniji pogled svetlima pozornice.
Podsećanja radi, adaptacija je počela 7. oktobra, a pre toga, u okviru pripremnih radova, demontirano je mobilno montažno-demontažno gledalište sa 171 mestom za sedenje i 110 fiksnih stolica. Uz saglasnost Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, Uprava Narodnog pozorišta odlučila je da pomenuta sedišta, čija vrednost iznosi milion dinara, pokloni romskom Teatru „Suno e Rromengo“ iz Novih Karlovaca.  
U odnosu na prethodnu, potpuno nefunkcionalnu, scenu, nova je, pored toga što je potpuno osavremenjena, i mnogo bezbednija jer je, između ostalog, opremljena u skladu sa vrhunskim standardima protivpožarne zaštite. Takođe, veoma je značajno napomenuti da je ona dostupna i osobama sa invaliditetom, kao i da će programe na njoj uskoro moći da prate i osobe sa oštećenim sluhom, te slepa i slabovida lica.
Naime, ugradnjom indukcionog sistema za amplifikaciju govora, ljudima sa oštećenim sluhom biće omogućeno da direktno u slušni aparat, bez smetnji, primaju dešavanja sa bine. Sa druge strane, oprema za audiodeskripciju omogućava slepim i slabovidim osobama da uz pomoć simultanog prevoda prate pozorišnu predstavu uz bežične slušalice. Uređaj, čiji signal emitovanja ne ometa ostale uređaje, funkcioniše na infracrvenom dvokanalnom principu. Audio signal kanalom jedan dolazi u davač iz sobe videomontaže od osobe koja koncizno objašnjava dešavanja na bini, dok drugim kanalom prolazi zvuk sa bine koji već postoji u audio režiji. Na taj način, slepa i slabovida lica imaju kompletnu zvučnu informaciju o tome šta se dešava na sceni.
Sala, sa ukupno 295 sedišta, ima povećan komoditet, dok je vizura gledališta, na kojoj više nema takozvanih „slepih mesta“, znatno poboljšana. Galerije, koje su spojene sa centralnim balkonom, dobile su zakošenje u odnosu na binski prostor, a sama bina, u vertikalnom smislu, biće pokretljiva. Podignuta je na visinu od jednog metra, a uz upotrebu mehaničkih protivkablova imaće mogućnost da se, prema zahtevima predstave, podešava na pet visina – 20, 40, 60, 80 cm i 1 m.
Radomir Raša Plaović, po kome scena nosi ime od 7. marta 1999. godine, bio je veliki pozorišni glumac, a u svoju umetničku biografiju upisao je i nekoliko filmova.
Rođen je u Ubu 1899. godine. Na sceni Narodnog pozorišta debitovao je u ulozi Prvog momka u Dragaševićevom komadu „Hajduk Veljko”, a stalni član  Kuće postaje 1922. godine. Važio je za izvanredno obdarenog glumca, jednog od najistaknutijih domaćih pozorišnih umetnika koji je snažno uticao na razvoj teatra u Srbiji.
Prvak Drame i reditelj, predstavama je pristupao s dubokim emocionalnim, psihološkim i intelektualnim poniranjem u likove koje je igrao. U njegove najvažnije uloge ubrajaju se Hamlet, Antonio u „Juliju Cezaru”, Jago u „Otelu”, Henrik IV, Leone u „Gospodi Glembajevima”, Mitke u „Koštani”...
Predavao je na Pozorišnoj akademiji. Objavio je više drama, kao i nekoliko knjiga posvećenih glumi, režiji i recitovanju. Dobitnik je velikog broja najviših priznanja. Plaović je preminuo u Beogradu 1977. godine.
M.B.