Vesti

Uz prisustvo članova porodice, prijatelja, kolega i poštovalaca, u četvrtak 24. januara na beogradskom Novom groblju na večni počinak ispraćen je solista Baleta Narodnog pozorišta u penziji Čedomir Dragičević (1929 - 2013).

Biranim rečima, u ime Udruženja baletskih umetnika Srbije i njegovih prijatelja, od Dragičevića se oprostila Tanja Bezmarević koja je, između ostalog, rekla da će ga mnogi pamtiti po njegovom “šeretskom osmehu, elanu i snazi sa kojom je hitao u teatar”.
- Mnogi od nas ne pamte vas sa scene, ali generacije su stasavale uz vašu podršku. Bili ste prisutni na svim predstavama, i sa jednakim žarom, svojim aplauzom, nagrađivali svakoga od nas… Uz sve veliko i dobro što ste učinili za srpski balet i teatar, ostali ste Petar Pan, zauvek mlad i dečije radostan zbog sreće svoje dece – kazala je ona.
- Uvek ćemo verovati da ste otišli u neki novi teatar, ali vašim odlaskom napustila nas je zauvek čitava jedna generacija, ne slična po godinama, već po duši. Teatar je bio vaša inspiracija, radost, snaga i sigurnost. Vaš dom. Posle vas, teatar je zauvek izgubio reči gosn, šeret, boem… ali je dobio anđela čuvara koji će i dalje sedeti u prvom redu partera ushićen lepotom naše profesije - istakla je Bezmarevićeva.
Prema njenom mišljenju, ovom otuđenom svetu u kojem živimo, mnogo će nedostajati osoba poput Čedomira Dragičevića.
- Na isti način odnosili ste se prema ministru, generalu, kelneru ili mladom kolegi. Na isti, neposredan i gospodstven način. Mnogo ćete nedostajati vašoj Dudi i vašoj Mili zbog nadasve jedne neobične ljubavi koju ste im poklanjali i koje ste podjednako obožavali kao svoju Magdalenu koja je bila vaš oslonac, drug i saborac. Katarina, Andrej i Aljoša zauvek će nosti u srcima svog najmilijeg deku. Ako postoji uteha za porodicu, neka to bude činjenica da ste otišli zadovoljni i srećni onim što je ostalo iza vas. Laku noć umetniče, prijatelju… dragi gosn Čedo. Slava mu - poručila je Tanja Bezmarević .
Dragičević je rođen 17.februara 1929. godine.
Član Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu bio je u periodu od 1. septembra 1951. do 31. avgusta 1954. godine i od 1. septembra 1956. do penzionisanja 31. marta 1976. godine.
Tokom tog perioda odigrao je niz uspešnih uloga u klasičnim baletskim predstavama Narodnog pozorišta.
Posebno upečatljive kreacije ostvario je u predstavama "Romeo i Julija", "Uspavana lepotica", "Bahčisarajska fontana", "Pepeljuga"...
Često je gostovao na sceni Makedonskog nacionalnog teatra u Skoplju gde je odigrao više zapaženih solističkih uloga.
Dragičević je preminuo 20. januara u Beogradu.
M.B.