Jednočina opera Stanislava Biničkog „Na uranku”, prema libretu Branislava Nušića, pod dirgentskom upravom Đorđa Stankovića i u režiji Ivane Dragutinović Maričić, biće premijerno izvedena 22. novembra (19.00) na Velikoj sceni, za Dan Narodnog pozorišta u Beogradu.

Ovo delo, poznato kao prva izvedena srpska opera u kojoj se uticaji italijanskog verizma prepliću sa elementima srpskog folklora, donosi priču smeštenu u burna vremena s kraja pretprošlog veka na jugu Srbije.

Upravo taj spoj čini ga posebnim, na šta ukazuje i dirigent Stanković, podsećajući da Narodno pozorište s ponosom baštini operu „Na uranku” – istinski biser opusa Stanislava Biničkog i kamen temeljac srpske operske literature.

„Muzička arhitaktonika postavljena na temelju dramskog predloška-libreta Branislava Nušića dala nam je delo neprolazne lepote. Melodika, kolorit, harmonija su sredstva kojima su profilisani karakteri likova kao i njihovi odnosi. Obilje folklornih motiva kao i orijentalnih prizvuka svedoči o našem bogatom narodnom muzičkom nasleđu koje se razvijalo u jako teškim vremenima ropstva, usmenim putem prenosilo, često gubilo, nestajalo ali ponovo izranjalo iz iskonske potrebe za životom i očuvanjem svog nacionalnog identiteta. Zato je danas veoma važno da ovu operu ne tretiramo kao muzejski eksponat nego kao živo svedočanstvo jednog vremena koje svojim senzibilitetom i te kako može da savremenom slušaocu, a naročito mlađim generacijama pomogne da urone u dubine umetničke muzike”, smatra Đorđe Stanković.

Rediteljka Ivana Dragutinović Maričić ističe da je „Na uranku” pored toga što je prva, zapravo i jedna od „do sada verovatno najviše izvođenih srpskih opera”.

„Muzički jezik je izuzetan, a pojedine arije su tako napisane, da su i danas rado pevane i slušane, kako na sceni, tako i van nje (arija Stanke Tamo za tom gorom, arija Redžepa Kad bi znala, dilber Stano). Nušićev libreto ovoj operi daje poseban značaj i umetničku vrednost. Iako smo okrenuti ka tradicionalnom izvođenju, ipak je urađena mala korekcija teksta i neki arhaizmi su prevedeni tako, da današnji gledalac, a pogotovu mlađa publika, može da ih razume. U vizuelnom smislu, inspiraciju za scenografiju sam dobila gledajući jednu umetničku sliku mog prijatelja, iz koje smo scenograf Miraš Vuksanović i ja sasvim spontano osmislili i dodali još neke elemente, koji su nam neophodni za odigravanje radnje, a da pogodimo duh i atmosferu stare Srbije, s početka 19. veka, pred Prvi srpski ustanak. U kostimima Bojane Nikitović, koji su stilizovani, ali u formi tradicionalni, preovladava belina, kao što smo i navikli da viđamo na starinskim goblenima kod naših baka i prabaka, pa mi je ideja bila da naši likovi tako izgledaju i deluju na sceni, kao da su oživeli sa starog goblena”, kaže rediteljka i ističe da joj je želja bila da u ovu produkciju uključi i decu.

„Oni su uvek bili i biće sastavni deo naše svakodnevice, jer narod bez dece ne može da opstane, kako u prošlosti, tako i danas, tako i ubuduće. Deca nas posmatraju i imitiraju, odrastajući i učeći na našim primerima, zato je ogromna odgovornost na nama. Deca koja učestvuju u ovoj produkciji su učenici Osnovne baletske škole Lujo Davičo, a koreograf je istaknuti baletski igrač Mihajlo Stefanović. Ostaje nam da zaključimo da, ako čuvamo, poštujemo i poznajemo našu istoriju i tradiciju, onda nam i budućnost postaje svetla, a naša deca i naši mladi ponosni i zaslužni naslednici... Ima nade“, poručuje Ivana Dragutinović Maričić. 

U podeli su Sandra Stojadinov (Stanka), Siniša Radin (Rade), Aleksandra Angelov (Anđa), Vuk Zekić (Redžep) i Darko Đorđević (Mujezin). 

U predstavi učestvuju i Orkestar, Hor, Balet i članovi Operskog studija „Borislav Popović” Narodnog pozorišta u Beogradu.

Na prvoj reprizi, 25. novembra (19.00) u podeli će biti Milica Strahinić (Stanka), Damjan Mišić (Rade), Tatjana Mitić (Anđa), Mihailo Šljivić (Redžep) i Đorđe Nenić (Mujezin). 

Opera „Na uranku” prvi put je izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu 20. decembra 1903. godine.

Ovo delo, kako je svojevremeno tvrdila stručna kritika, odiše sentimentalno-sevdalijskim tonom i predstavlja pokušaj sinteze nacionalnog i verističkog stila, pri čemu se Nušić, iako pre svega poznat po komedijama, uspešno oprobao i u žanru drame. Radnja se dešava u srpskom selu pod Turcima. Ljubav Stanke i Radeta blagosilja Radetova majka Anđa. Iz prikrajka ih posmatra Turčin Redžep koji, kada Rade odlazi sa majkom, izjavljuje Stanki ljubav. Pošto ga Stanka odbija, ljutiti Redžep sprema osvetu. Uz pesmu nailaze momci i devojke i vesele se zbog predstojeće svadbe. Međutim, Redžep na sav glas izjavljuje da se Radetu ne zna otac...

Na sceni Narodnog pozorišta opera „Na uranku” premijerno je izvedena još četiri puta – 4. februara 1924, 26. septembra 1968; 4. decembra 2003. u Nišu (3. januara 2004. u Narodnom pozorištu u Beogradu) i 30. oktobra 2019. godine.