Vesti

Pučinijeva “Sestra Anđelika”, u izvođenju članova Operskog studija “Borislav Popović”, biće premijerno izvedena u sredu 6. juna (19,00) na Velikoj sceni.

Popularna opera koja je u sezoni 2005/ 2006. koncertno izvođena na Sceni „Raša Plaović”, sada će prvi put imati izvođenje uz orkestar, a režija je poverena Ivani Dragutinović Maričić.  
- Da, to je nešto posebno, drugačije, jer suvišno je objašnjavati šta znači kad u jednoj predstavi imate orkestar”, kaže za novi broj „Pozorišnih novina“ primadona Radmila Bakočević koja od januara 2010. godine, zajedno sa Dejanom Savićem, veoma uspešno rukovodi Operskim studijom „Borislav Popović”.    
Ona smatra da je bilo potpuno prirodno da posle „Plašta” i „Đanija Skikija”, sastavni deo operskog repertoara bude i „Sestra Anđelika” kako bi se zaokružio taj sjajni Pučinijev Triptih koji je svetsku premijeru imao pre skoro jednog veka, 14. decembra 1918. godine u Metropoliten operi u Njujorku.  
- Bez obzira što u „Đaniju Skikiju”, koji je obnovljen 2005. godine, pevaju solisti Opere Narodnog pozorišta, mi planiramo da, možda, već u sledećoj sezoni, tokom jedne večeri, prikažemo publici ceo Triptih. Takođe, planiramo i da gostujemo. Imamo mnogo poziva za gostovanja ne samo kod nas, nego i u inostranstvu. No, videćemo šta će od svega toga biti realizovano, s obzirom da je materijalna situacija svuda teška. Sada nam je najbitnije da se usredsredimo na ovu premijeru za koju iskreno verujem da će biti uspešna. Na probama se radi vrlo lepo i opušteno, sa uzajamnim poštovanjem. Sve vreme oseća se veoma prijatna atmosfera i zbog toga ne sumnjam u uspeh, jer mi smo svi kao jedna fina porodica – tvrdi gospođa Bakočević.  
Predstavom će dirigovati maestro Dejan Savić koji objašnjava da su ove tri Pučinijeve jednočinke potpuno različite po svom karakteru.
- Sa jedne strane imate „Đanija Skikija”, koji je duhovita opera iz vremena renesanse, sa druge je „Tabaro” koji je dramatičan, pun naboja i pisan je u neko novije doba i sa treće „Sestru Anđeliku” koja je, u odnosu na ove dve, rekao bih, potpuno vanvremenska jer se radnja dešava u jednom samostanu. Dakle, u jednom konventu, u kojem je ova priča mogla da se dešava i juče, i danas, i pre sto ili 200 godina...”
Savić kaže da će predstojeća premijera „Sestre Anđelike” predstavljati značajan datum u istoriji Opere Narodnog pozorišta jer će, napokon, biti zaokružen Pučinijev Triptih koji nikada do sada nije u celosti izvođen u Nacionalnom teatru.
- Iskreno se nadam da će već u sledećoj sezoni, u „Sestru Anđeliku” i „Plašt” biti uključeni i solisti naše Opere. Imamo više glasova koji su upravo savršeni za te uloge i znam da će svako od njih, sa velikim zadovoljstvom, ući u te predstave i na taj način obogatiti ne samo svoj lični repertoar, nego i repertoar Narodnog pozorišta. Žao mi je što trenutno nemamo termine za matine, jer je „Sestra Anđelika” upravo idealna za tako nešto. Ovo je odlična predstava za sve one sredine i pojedince koji se još uvek plaše opere i smatraju da je ona neki bauk i davež koji traje po nekoliko sati”, ocenjuje Savić.
Rediteljka Dragutinović Maričić kaže da je „Sestra Anđelika”, za koju mnogi tvrde da je Pučiniju bila najdraža opera iz ovog triptiha, veoma interesantno delo koje je „jako poetično i odiše božanstvenom muzikom”.
- Nisam htela da je radim realistično, jer mi se čini da je to nekako već viđeno i da bi zbog toga takva koncepcija bila dosadna. S obzirom da imamo jedan vrlo realističan, strastven, „Plašt“, ja sam odlučila da sa ovom predstavom napravim jedan kontrast. Otišla sam u drugu stranu, u apstrakciju, i kostimom i scenom. Pevačima sam oduzela tu neku sitnu rekvizitu, nešto čime bi se oni bavili kako bi „popunili rupe“, i insistirala na njihovom glumačkom izražavanju i, naročito, emotivnom doživljaju koji će, nadam se, publika prepoznati i videti na sceni – ističe rediteljka.
Naslovnu ulogu tumačiće u alternaciji Slađana Pavlović, Biljana Menda i Dušica Vucelja, a u podeli su i Ljubca Vraneš, Alisa Popović, Evgenija Jeremić, Ana Petrović, Biljana Soldo, Nataša Tasić Knežević, Anastasija Minjević i Marijana Šovran.
U predstavi će učestvovati i 20 članica Hora Narodnog pozorišta u Beogradu.  
Opera počinje okupljanjem sestara i upravnice u samostanskom vrtu. Glavna sestra, kazuje priču o tome da je to veče prvo od tri večeri tokom kojih se svake godine dešavaju čuda, kada zalazeće sunce obasja njihovu fontanu, a voda u njoj dobije zlatnu boju. Monahinje razgovaraju o željama. Sestra Anđelika tvrdi da nema želja. To naravno nije istina, jer svi znaju da iako je u samostan stigla po kazni, Anđelika sanja da nakon sedam godina uzaludnog čekanja čuje nekoga iz svoje bogate, plemićke porodice...
M.B.