Vesti

Povodom Svetskog dana igre, 29. aprila na Velikoj sceni biće izvedena predstava “Don Kihot” u kojoj će, sa ansamblom i solistima Baleta Narodnog pozorišta, nastupiti prvakinja Boljšoj teatra Elena Andrienko i prvak Marinskog teatra Anton Korsakov.

Vrhunski ruski umetnici u ovom baletu, u koreografiji čuvenog Vladimira Vasiljeva, nastupiće u glavnim ulogama kao Kitri i Bazil.
 
Elena Andrienko, zaslužna umetnica Rusije, rođena u Kijevu, Ukrajina. Baletsko obrazovanje stiče u Kijevu i Moskvi.
Od 1991. članica Boljšoj teatra.
Dobitnica prestižnih nagrada na Internacionalnim takmičenjima u Moskvi, Kijevu.
Repertoar:
• Labudovo jezero
• Bajadera
• Žizela
• Uspavana lepotica
• Krcko Oraščić
• Rajmonda
• Pepeljuga...

Anton Korsakov, zaslužni umetnik Rusije, rođen u St. Petersburgu gde je završio Vaganova Akademiju Ruskog Baleta.
Po završetku školovanja postaje član Mariinskog teatra.
Dobitnik je prestižne Nagrade Vaganova, a proglašen je i igračem godine 2005. po istraživanju časopisa Dancer of Europe.
Repertoar:
• Silfida
• Žizela
• Korsar
• Bajadera
• Uspavana lepotica
• Labudovo jezero
• Don Kihot
• Romeo i Julija
• Krcko Oraščić...

Internacionalni institut za pozorište pri UNESCO-u je 1982. godine ustanovio Međunarodni dan igre, koji se obeležava svakog 29. aprila.
Na taj dan rođen je Žan-Žorž Nover (1727-1810), tvorac modernog baleta.
Svake godine jedna poznata ličnost iz sveta igre šalje poruku koja obiđe svet. Cilj Međunarodnog dana igre i Poruke jeste da na ovaj dan ujedini svekoliku Igru, da proslavi ovu umetnost i da ukaže na njenu univerzalnost, njenu moć da ukine sve političke, kulturne i etničke barijere i zbliži ljude u miru i prijateljstvu kroz zajednički jezik – Igru.
Ovogodišnju poruku napisala je poznata belgijska koreografkinja  – Ana Tereza de Kersmeker:
Igra slavi ono što je ljudsko u nama.
Igrajući, na najprirodniji način, koristimo mehaniku naših tela i sva čula, da bismo izrazili radost, tugu, stvari do kojih nam je stalo.
Igrom su ljudi oduvek slavili najvažnije trenutke svojih života, a naša tela čuvaju sećanja svekolikih ljudskih iskustava.
Igrati možemo sami ili sa nekim. Možemo da delimo ono što nas čini istim, ili ono što što nas čini različitim.
Igra, za mene, predstavlja način razmišljanja. Kroz igru otelotvorujemo najapstraktnije ideje, otkrivamo ono što se ne može videti, ono čemu ne možemo naći ime.
Igra povezuje ljude,  Nebo i Zemlju.
U našim telima nosimo svet.
Suštinski, igra je deo jedne daleko značajnije celine, bez početka i kraja.