Vesti

Umetnici svetske reputacije - pijanistkinja Nataša Veljković i violinista Volfgang David održali su 29. aprila, na Velikoj sceni, “Prolećni koncert” povodom Svetskog dana igre.

Na programu su bila dela Ludviga van Betovena, Franca Lista, Kamija Sen-Sansa i Pabla de Sarasatea.
Publika je umetnike posle svake kompozicije, kao i na kraju koncerta, pozdravljala gromoglasnim aplauzom.
Nataša Veljković je rođena u Beogradu, a već duži niz godina živi i radi u Beču. Životno druženje sa klavirom je započela već sa četiri, a prve javne koncertne nastupe sa sedam godina. Posle početnih godina školovanja u Beogradu, kod prof. Miroslave Petrović a zatim i prof. Arbo Valdme, Nataša je 1982. godine primljena na bečki Univerzitet za muziku i scenske umetnosti, u klasi prof. Pola Badura-Škode, gde je diplomirala 1987. Usledile su profesionalne studije na njujorškom Džulijardu (1988–89) i diploma ženevskog Konzervatorijuma (1990–92). Do svoje desete godine, već je imala osvojene prve nagrade na dva međunarodna takmičenja mladih pijanista u Italiji: u Kapuji i u Senigaliji. Osvojila je prvu i jedinu Nagradu ,,Klara Haskil“ na značajnom međunarodnom pijanističkom takmičenju u Veveju (Švajcarska), 1985. Među drugim brojnim priznanjima su i: pobeda na World Music Masters takmičenju u Parizu 1990, Nagrada „Orlando“ za najboljeg muzičkog izvođača na Dubrovačkim letnjim igrama 1986, Godišnja nagrada Udruženja muzičkih umetnika Srbije za 1991... Laureat je i Juventus festivala u Kambreu (Francuska).  Od 1985. godine održava neprekidnu intenzivnu koncertnu aktivnost širom sveta. Nastupala je sa velikim brojem poznatih evropskih orkestara, kao što su Tonhale Orkestar iz Ciriha, Orkestar Romanske Švajcarske, Bečki kamerni orkestar, Filharmonija „Janaček“, Kapela Istropolitana, Orkestar RAI, Orkestar Radio Katovice, te Zagrebački solisti i svi drugi relevantni orkestri sa područja bivše Jugoslavije. U saradnji sa kamernim orkestrima, posebno su bile plodotvorne saradnje sa Orkestrom „Dušan Skovran“ i sa Gudačima Svetog Đorđa, koje su krunisane i CD-ima snimljenim „in vivo“. Uspešno je učestvovala i na velikom broju poznatih evropskih muzičkih festivala, između ostalih u: Berlinu, Montreu, Napulju, Tuluzu, Monpeljeu, Algarveu (Portugalija), Burgosu (Španija), na Festivalu „Midem“ u Kanu, Šopenovim festivalima u Dušniki Zdroj (Poljska) i Gamingu (Austrija), na „Karintskom letu“ u Atergau (Austrija), Festivalu „Mocart“ u Istanbulu, Listovom festivalu u Raidingu (Austrija), BEMUS-u, NOMUS-u...  Sa velikim uspehom je sarađivala i sa mnogim poznatim dirigentima, kao što su: David Cinman, Marčelo Vioti, Dimitrij Kitajenko, Lorens Foster, Antoni Vit, Petar Vronski, Kristijan Mondeal, David Šalon, Emil Tabakov, Uroš Lajovic, Milen Načev, Mladen Jagušt, Pavle Dešpalj, Martin Sigart, Ronald Zolman i dr. Pored velikog broja radio i TV snimaka, njena izvođenja su poslednjih godina zabeležena i na CD-ima, publikovanim od strane PGP RTS, austrijskog Zulus Records-a i izdavačke kuće Gramole (za koju je snimila CD Roberta i Klare Šuman 2007. i Hajdnove Klavirske koncerte, uz pratnju Kamerate „Janaček“ 2009 – uz najbolje kritike javnosti). Vanredni je profesor Univerziteta za muziku u Beču, a od 2007. do 2009. gostujući profesor Univerziteta za muziku u Ostravi (Češka). Član je žirija na mnogim internacionalnim takmičenjima, kao što je „Klara Haskil“ u Švajcarskoj.
Za samo nekoliko godina karijere, Volfgang David se našao na međunarodnoj pozorinici i to kao recitalista i kao gostujući solista uz mnoge prestižne orkestre kao što su: Kraljevski filharmonijski orkestar, Bečki radijski simfornijski okestar, Filharmonijski orkestar iz Johanesburga, Simfonijski orkestar Berna, Njujorški virtuozi, itd.
Štampa ga je veoma dobro prihvatila – u „Vašington postu“ je napisano da se on „uzdigao visoko u svetu muzike“, a „Štrad“ je njegovo sviranje opisao kao „u najvećoj meri emotivno i raznovrsno“.
Pošto je sa osam godina primljen na Univerzitet muzike u Beču, David je godinama učio u klasi Rajnera Kihla, koncertmajstora u Bečkom filharmonijskom orkestru. Studije je nastavio kod Igora Ozima na Muzičkoj akademiji u Kolonji i Ifraha Nimana u Muzičkoj školi „Gildhol“ u Londonu.  
Kao pobednik mnogih takmičenja i dobitnik velikog broja nagrada, David je nastupao na prestižnim muzičkim scenama kao što su Koncerthaus i Musikferajn u Beču, Karnegi hol u Njujorku, Keritos centar u Los Anđelesu, Vigmor hol u Londonu, Viktorija hol u Ženevi i Filharmonija u Kolonji.
U najsjajnije momente njegove karijere spadaju koncerti u skupštinskoj sali Ujedinjenih nacija u Njujorku (u prisustvu Generalnog sekretara Kofi Anana), i koncert u Bangkoku za Kraljicu Tajlanda.
Osim tradicionalnog repertoara, Volfgang David sa zadovoljstvom sarađuje sa mnogim savremenim kompozitorima kao što su Dejvid Gomper, Noel Caler, Čing-ču Hu, Džozef Dangerfild, Rejner Bishof, Džeremi Dejl Roberts, Džon Alemajer, itd. Između ostalog, od njih je naručivao, premijerno izvodio i snimao dela napisana posebno za njega. Sa Kraljevskim filharmonijskim orkestrom je snimio dva CD-a (jedan pod dirigentskom palicom Emanuela Siferta i jedan za izdavačku kuću NAXOS). Snimio je i tri albuma sa američkim pijanistom Dejvidom Gomperom.
David svira na violini iz 1715, koju je napravio Karlo Bergonci iz Kremone, a koju mu je Austrijska nacionalna banka dala na ekskluzivnu pozajmicu.
M.B.