Svetski dan pozorišta 2026. godine

Svetski dan pozorišta obeležava se svake godine 27. marta, a ustanovljen je 1961. godine od strane Međunarodnog teatarskog instituta (ITI), koji deluje pod okriljem UNESCO.

Predlog tadašnjeg predsednika Arvija Kivima iz Finske prihvaćen je sa oduševljenjem na devetom kongresu Instituta u Beču i od tada se Svetski dan pozorišta proslavlja širom planete na različite načine.

Na taj dan pozorišta u svetu, nacionalni centri Međunarodnog pozorišnog instituta i čitava međunarodna pozorišna zajednica organizuju razne pozorišne manifestacije, od kojih je najvažnija tradicionalna međunarodna poruka koju, na poziv Međunarodnog pozorišnog instituta, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.

Poruka se prevodi na brojne svetske jezike, čita pred gledaocima u pozorištima, štampa u novinama, časopisama i emituje na radio i televizijskim stanicama na svim kontinentima.

Svetski dan pozorišta prvi put je obeležen 1962. godine, kada je pročitana i prva međunarodna poruka povodom tog dana, a njen autor je bio Žan Kokto, jedan od najistaknutijih francuskih umetnika 20. veka, pesnik, romansijer, slikar, dramaturg i reditelj.

Autor ovogodišnje poruke je proslavljeni američki glumac Vilijem Defo:

„Ja sam glumac, prvenstveno poznat po filmskim ulogama, ali sam duboko ukorenjen u pozorištu. Bio sam član Wooster grupe od 1977. do 2003. godine, gde sam radio na originalnim predstavama u prostoru The Performing Garage u Njujorku, kao i na turnejama širom sveta. Sarađivao sam sa rediteljima kao što su Ričard Forman, Robert Vilson i Romeo Kasteluči. Danas sam umetnički direktor Pozorišnog bijenala u Veneciji, a sve što sam doživeo – od angažmana u turskim grupama do globalnih događaja – oblikovalo je moju veru u moć i značaj pozorišta.

Na početku u Wooster grupi, često smo imali vrlo malu publiku. Postojalo je pravilo da predstavu možemo otkazati ako je više ljudi na sceni nego u publici, ali mi to nikada nismo činili. Mnogi članovi grupe nisu bili profesionalni glumci, dolazili su iz različitih sfera, a zajedno smo stvarali pozorište. Iako ideja da predstava mora da se nastavi nije bio naš moto, osećali smo obavezu da održimo susret sa publikom.

Tokom dana smo imali probe, a uveče smo predstavljali materijal kao rad u nastajanju. Nekada bismo godinama razvijali jednu predstavu, dok smo se izdržavali turnejama starijih radova. Taj proces, iako naporan, uvek je bio uzbudljiv – čak i kada bi malobrojna publika pokazala koliko je zaista zainteresovana. To me je podsećalo da, bez obzira na broj prisutnih, publika postaje svedok koji pozorištu daje smisao i život.

To je isto kao u kockarnicama: Morate biti prisutni da biste pobedili. Zaista, zajedničko iskustvo u realnom vremenu, čin stvaranja koji je osmišljen, ali uvek drugačiji – to je snaga pozorišta. Družbeno i politički, pozorište je danas važnije nego ikada za naše razumevanje sebe i sveta.

Nove tehnologije i društvene mreže obećavaju povezanost, ali često nas razdvajaju i izoluju. Čak i koristeći računar i istražujući sebe na internetu ili kroz veštačku inteligenciju, čovek ne sme da zamenjuje ljudski kontakt kontaktom sa uređajima. Internet teško može da preslika osećaj divljenja koji pozorište stvara – divljenje koje nastaje kroz pažnju, angažovanje i spone zajednice prisutnih.

Kao glumac i pozorišni stvaraoc, i dalje verujem u snagu pozorišta. U svetu koji je sve više podeljen, kontrolisan i nasilan, naš izazov je da ne dozvolimo propadanje pozorišta i njegovo svedavanje na komercijalnu zabavu ili institucionalnog čuvara tradicije. Treba da negujemo sposobnost pozorišta da povezuje ljude, zajednice i kulture, i da postavlja pitanja o tome kuda idemo.

Kvalitetno pozorište dovodi u pitanje način na koji razmišljamo i podstiče nas da zamislimo ono čemu težimo. Mi smo društvena bića, biološki stvoreni za kontakt sa svetom. Kroz priču, estetiku, jezik, pokret i scenografiju – pozorište može da nam pokaže šta je bilo, šta je sada i kakav bi naš svet mogao da bude.“

Poruku Vilijema Defoa, večeras, uoči izvođenja predstave „Derviš i smrt“ na Velikoj sceni (19.30) Narodnog pozorišta u Beogradu pročitaće dramski umetnik Nebojša Kundačina.