Vesti

U okviru ciklusa „Školski čas“, održanog u četvrtak 10. marta u Muzeju Narodnog pozorišta, gošća je bila prvakinja Opere Nacionalnog teatra, mecosopran Dragana Jugović del Monako.

U razgovoru sa pomoćnikom direktora Opere Draganom Stevovićem, pred učenicima privatne gimnazije “Milutin Milanković” i Muzičke škole “Mokranjac”, te članovima Kluba ljubitelja umetnosti “Singidnum”, priznata umetnica je otkrila da, kao mala, nikada nije maštala da jednog dana bude operska pevačica.
- To se, jednostavno, desilo – rekla je gospođa Jugović del Monako i prisetila da je prve kontakte sa muzikom imala u petoj godini života kada je počela da uči da svira violinu.
- Izdržala samo tri godine. Imala sam dosta neprijatnog profesora koji je prema meni bio veoma grub. Sve se završilo jako dramatično, pošto sam jednog dana violinu bacila kroz prozor muzičke škole. Kasnije sam počela da učim klavir – kazala je operska diva koja priznaje da je izabrala „jednu divnu profesiju koja mi je u životu dosta dala, ali mi je dosta toga i oduzela“.
Pre akademije, paraleno je pohađala solo pevanje u muzičkoj školi „Stanković“ i muzičku gimnaziju.
- To je bio najlepši period u mom životu – istakla je ona i otkrila da je prvi put neku opersku predstavu gledala u devetoj godini života.
- Bio je to „Seviljski berberin“ na Kolarcu, a sticajem okolnosti, mnogo godina kasnije, to je bila opera u kojoj sam otpevala svoju prvu profesionalnu ulogu – rekla je Jugović del Monako koja je Muzičku akademiju u Beogradu završila u klasi profesora Zvonimira Krnetića.
Ona je otkrila da joj je Verdi omiljeni kompozitor, ali da veoma ceni i poštuje i Čajkovskog, Pučinija i Vagnera.
Na pitanje koja joj je uloga najdraža, umetnica je rekla da najviše voli onu rolu koju trenutno sprema.
- Najviše sam pevala Karmen, što ovde, što po svetu. Ona me je proslavila i veoma sam zadovoljna činjenicom što sam svojoj zemlji, a i na Balkanu, sinonim baš za tu ulogu – kazala je Jugović del Monako koja je priznala da, kad bi se ponovo rodila, nije sigurna da li bi ponovo izabrala istu profesiju.
- Ja sam čovek koga zanimaju i idu mu od ruke i neke druge stvari. Ono što sam dobila od operske scene i ove profesije je nemerljivo sa nekom „običnom“ profesijom. Opera je jedna ozbiljna stvar. U njoj je talenat presudan. Možete vi da imate 90 posto truda i rada, ali ako nemate onaj jedan jedini posto talenta, ne možete nigde da stignete. To sam ubeđena – smatra prvakinja opere koja je nedavno u SAD-u, 18. januara, imala čast da održi solistički resital na sceni „Milenijum“ u čuvenom „Kenedi centru“ u Vašingtonu, najvećem američkom centru za izvođačke umetnosti u kojem eminentni umetnici na nastup čekaju i po nekoliko godina, jer je selekcija veoma stroga.
- Prema svom talentu uvek sam osećala jednu posebnu vrstu odgovornosti. Dakle, i kada mi nije išlo, bila sam uporna i trudila sam se da pronađem šta je to što još nisam shvatila... Danas, posle svega, tvrdim da opera, pre svega, zahteva jedan vrlo veliki intelektualni napor i apsolutno angažovanje svih moždanih vijuga i instikata, koji su takođe bitni u našoj profesiji. Mi smo na sceni prinuđeni da se i time bavimo, jer često zapadamo u neke nenormalne situacije – otkrila je umetnica koja poslednjih nekoliko sezona često odlazi u Egipat, gde s velikim uspehom na sceni „Kairske nacionalne opere“ nastupa naizmenično u „Aidi“ Đuzepea Verdija i „Karmen“ Žorža Bizea. Opera „Karmen“ u Egiptu nije igrana punih 18 godina, ali su je u martu 2010. godine vratili na opersku scenu upravo zbog nje. U martovskom repertoaru imali su četiri izvođenja, a zatim je, usled ogromnog interesovanja publike, dva meseca kasnije, u maju, izvedeno još šest predstava. Vrhunac je bilo spektakularno izvođenje “Aide”, u oktobru prošle godine, ispod piramida na otvorenom, a deo sa tog nastupa, kao i inserti iz “Don Karlosa” i “Karmen” prikazani su u okviru “Školskog časa”.
- Operski pevač danas ima mnogo veću ulogu nego na početku, kada je opera nastala. On treba da bude kompletna ličnost da bi bio vrhunski umetnik. Obrazovanje je, takođe, bitna stavka, jer mi, ipak, imamo i neku edukativnu ulogu, pogotovu u današnjem vremenu u kojem smo svi izloženi raznim subkulturama – poručila je Dragana Jugović del Monako.
M.B.