Гусар / Le Corsaire

балет на музику Адолфа Адама и групе композитора

Гусар/Le Corsairе

ПРВИ ПУТ НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Балет Гусар/Le Corsairе при­па­да опу­су ста­рих, гран­ди­о­зних балет­ских про­дук­ци­ја 19. века и посе­ду­је све еле­мен­те нео­п­ход­не за успех и дуго­веч­ност, упр­кос про­то­ку вре­ме­на и новим тен­ден­ци­ја­ма у сфе­ри умет­но­сти. Уви­дом у либре­то откри­ва­мо при­чу о гуса­ри­ма, који се не боре само на мор­ским тала­си­ма, већ и на коп­ну чине под­ви­ге због љуба­ви. Обо­је­на музич­ким сен­зи­би­ли­те­том раз­ли­чи­тих ком­по­зи­то­ра, роман­тич­на при­ча о љуба­ви и стра­сти, прот­ка­на интри­га­ма са ори­јен­та, води нас у свет атрак­тив­них сце­на, егзо­тич­них моти­ва пре­пу­них дра­гу­ља, рас­ко­ши, али и бор­бе за сло­бо­ду и лич­ни инте­гри­тет. Кла­сич­на балет­ска пред­ста­ва, попут Гуса­ра, под­ра­зу­ме­ва озби­љан балет­ски ансамбл обра­зо­ван на тра­ди­ци­ји стро­гог балет­ског ака­де­ми­зма. Тако­ђе, зах­те­ва неко­ли­ко жен­ских и мушких глав­них уло­га, као и бро­јан мушки ансамбл што није уоби­ча­је­но за балет­ске пред­ста­ве доба роман­ти­зма који посеб­но афир­ми­ше жен­ски ансамбл и доми­на­ци­ју при­ма­ба­ле­ри­не на сце­ни. Балет Гусар већ више од 150 годи­на пра­ти вели­ки успех на  свет­ским сце­на­ма, а све захва­љу­ју­ћи ком­би­на­ци­ји балет­ског кла­си­ци­зма са егзо­тич­ним карак­тер­ним пле­со­ви­ма, али и вир­ту­о­зној жен­ској и мушкој игри, уз коло­рит­ну гран­ди­о­зну сце­но­гра­фи­ју и атрак­тив­не кости­ме инспи­ри­са­не ори­јен­том. 

Упр­кос чвр­сто уте­ме­ље­ним коре­ни­ма, овај балет­ски спек­такл је пра­тио нео­би­чан пут умет­нич­ког раз­во­ја, као и број­не вер­зи­је раз­ли­чи­тих коре­о­гра­фа. И сама хро­но­ло­ги­ја изво­ђе­ња на свет­ским позор­ни­ца­ма је при­лич­но неу­јед­на­че­на, у сми­слу број­них постав­ки на сце­на­ма попут Совјет­ског саве­за, на при­мер, или изво­ђе­ња на запад­ним сце­на­ма, тек кра­јем 20. века. Пра­и­звед­ба бале­та Гусар је одр­жа­на 23. јану­а­ра 1856. годи­не у пари­ској Опе­ри (Théâtre Impérial de l’Opéra), у коре­о­гра­фи­ји Жозе­фа Мази­ли­јеа (Joseph Mazi­li­er), који пот­пи­су­је и либре­то зајед­но са В. де Сен-Жор­жом (Hen­ri Ver­noy de Saint-Geo­r­ges). Либре­то је настао пре­ма епској пое­ми Гусар (1814), Лор­да Бајр­о­на, чуве­ног бри­тан­ског песни­ка из пери­о­да роман­ти­зма. Пре­ми­је­ра бале­та је у Руси­ји изве­де­на у Санкт Петер­бур­гу, две годи­не после пари­ске, 1858. годи­не. Коре­о­граф је био Жил Перо (Jules Perr­ot), уз аси­стен­ци­ју Мари­ју­са Пети­па који је само­стал­но поста­вио неко­ли­ко балет­ских део­ни­ца, а оне су касни­је дожи­ве­ле вели­ку попу­лар­ност. Пети­па је током сво­је више­де­це­ниј­ске кари­је­ре поста­вио чети­ри вер­зи­је Гуса­ра и детер­ми­ни­сао буду­ће коре­о­граф­ске кре­а­ци­је, али и потвр­дио ста­тус уте­ме­љи­ва­ча кла­сич­ног балет­ског ака­де­ми­зма. 
Захва­љу­ју­ћи број­ним реви­зи­ја­ма и новим коре­о­граф­ским редак­ци­ја­ма, балет Гусар је током сво­је исто­ри­је трпео кон­стант­не и ради­кал­не изме­не. Још један кури­о­зи­тет пред­ста­вља чиње­ни­ца да се уз базич­ну музич­ку пар­ти­ту­ру Адол­фа Ада­ма, у овом бале­ту кори­сте и музич­ка дела број­них дру­гих ком­по­зи­то­ра, што је и коре­о­гра­фи­ма оста­вља­ло већу сло­бо­ду, али и могућ­ност да дода­ју нове играч­ке део­ни­це. У скла­ду са тим, поме­ну­ће­мо  коре­о­граф­ске вер­зи­је Алек­сан­дра Гор­ског, Саму­и­ла Андри­а­но­ва, Кон­стан­ти­на Сер­ге­је­ви­ча, али и редак­ци­ју Агри­пи­не Вага­но­ве и дру­гих.
Инте­ре­сант­но је да балет Гусар није био на репер­то­а­ру запад­них теа­та­ра током већег дела про­шлог века. Тек кра­јем 90-их годи­на 20. века наи­ла­зи­мо на постав­ке Гуса­ра на сце­ни бостон­ског Бале­та и чуве­ног њујор­шког ABT-а (Ame­ri­can Bal­let The­a­tre). У Запад­ној Евро­пи запа­жа­мо ово дело тек након 2000. годи­не. Наци­о­нал­ни балет Енгле­ске је, на при­мер, први пут Гуса­ра извео тек 2013. годи­не, у коре­огра­фи­ји А.М. Холмс која је исти наслов већ поста­ви­ла на аме­рич­ким сце­на­ма. Поме­ни­мо и вели­ки повра­так Гуса­ра на сце­ну Бoљшoј теа­тра 2007. годи­не у коре­о­гра­фи­ји Ј. Бур­ла­ке и А. Рат­ман­ског који су одлу­чи­ли да се вра­те коре­ни­ма, кори­сте­ћи либре­то, музич­ку пар­ти­ту­ру, декор и кости­ме коре­о­граф­ске вер­зи­је коју је поста­вио Мари­јус Пети­па дале­ке 1899. годи­не и која на руским сце­нама није виђе­на деце­ни­ја­ма уна­зад.
Коре­о­гра­фи­ју бале­та Гусар/Le Cor­sa­i­re за Балет Народ­ног позо­ри­шта је кре­и­рао Бахрам Јул­да­шев пре­ма постав­ка­ма Мари­ју­са Пети­па и Пјо­тра Гусе­ва. Ово је вер­зи­ја за коју је, у вели­кој мери изме­њен либре­то (ауто­ри П. Гусев и Ј. Сло­ним­ски), али и музич­ка пар­ти­ту­ра. Ова постав­ка је била вео­ма попу­лар­на у совјет­ској Руси­ји, а пре­ми­јер­но је изве­де­на 1955. годи­не. И данас је на репер­то­а­ру Мари­јин­ског теа­тра, јед­ној од нај­у­глед­ни­јих балет­ских ком­па­ни­ја све­та. 
Све­до­ци смо посеб­ног тре­нут­ка, јер у овој годи­ни Балет Народ­ног позо­ри­шта про­сла­вља зна­ча­јан јуби­леј, сто­го­ди­шњи­цу посто­ја­ња. Дале­ке 1923. годи­не, отво­ре­но је ново погла­вље наше кул­тур­не исто­ри­је. Уз помоћ умет­ни­ка који су поте­кли са самог изво­ра балет­ске умет­но­сти, сти­гла је игра, лепа и рас­ко­шна и забли­ста­ла на нашој позор­ни­ци. Већ сто­ти­ну годи­на испи­су­је­мо злат­не стра­ни­це наше балет­ске исто­ри­је и дода­је­мо јој још један бисер кла­сич­не балет­ске лите­ра­ту­ре. Пре­ми­је­ра бале­та Гусар/Le Corsairе који до сада није изво­ђен на нашој сце­ни, даје посе­бан екс­клу­зи­ви­тет про­сла­ви зна­чај­ног јуби­ле­ја Бале­та Народ­ног позо­ри­шта у Бео­гра­ду, а покло­ни­ци­ма балет­ске умет­но­сти при­ви­ле­ги­ју да по први пут погле­да­ју овај спек­такл у инте­грал­ној вер­зи­ји. 

Бран­ки­ца Кне­же­вић


АДОЛФ ШАРЛ АДАМ композитор и музички критичар

Рођен је у Пари­зу 1803. годи­не. Богат ства­ра­лач­ки опус овог ком­по­зи­то­ра потвр­ђу­је више десе­ти­на опер­ских и балет­ских дела која је музич­ки обли­ко­вао. Свет­ску сла­ву и посеб­но место у исто­ри­ји балет­ске умет­но­сти сте­као је музи­ком за балетe Жизе­ла и Гусар (Le Cor­sa­i­re) који се кон­ти­ну­и­ра­но изво­де на сце­на­ма широм све­та од 1841, одно­сно 1856. годи­не. Тај­на дуго­веч­но­сти њего­вих дела кри­је се у јасној и зани­мљи­вој музи­ци којом је ства­рао и посеб­ну емо­ци­о­нал­ну нит и на јед­но­ста­ван начин пове­зи­вао публи­ку са сцен­ским изво­ђе­њем. Пре­ми­нуо је у Пари­зу 1856. годи­не


ЛИБРЕТО

Негде на оба­ли Јон­ског мора, у сен­ци поли­тич­ких суко­ба изме­ђу Грч­ке и Тур­ске.

ПРО­ЛОГ
Лорд Бај­рон пише при­чу о гуса­ру. Бесни олу­ја на отво­ре­ном мору. Гру­па гуса­ра са Меди­те­ра­на, пред­во­ђе­на Кон­ра­дом, Бир­бан­том и робом Али­јем, бори се да спа­си брод који тоне. 
Први чин
ОБА­ЛА

Море је изба­ци­ло Кон­ра­да и њего­ве при­ја­те­ље на оба­лу. Мла­де Грки­ње, пред­во­ђе­не Медо­ром и Гул­на­ром при­ска­чу им у помоћ. Кон­рад се одмах заљу­бљу­је у Медо­ру и откри­ва јој да је гусар. У даљи­ни угле­да­ју гру­пу тур­ских трго­ва­ца робљем.  Медо­ра и Гул­на­ра упо­зо­ра­ва­ју гуса­ре на опа­сност и успе­ва­ју да их сакри­ју. Тур­ци убр­зо заробљавају девој­ке. Све то посма­тра Исак Лан­ке­дем, трго­вац робљем. Девој­ке одво­де на пија­цу робо­ва, а гуса­ри се закли­њу да ће их спа­си­ти.
ПИЈА­ЦА РОБО­ВА
Усред вели­ке гужве и вре­ве на пија­ци се поја­вљу­је Сеид-паша у потра­зи за лепим девој­ка­ма за свој харем. Лан­ке­дем пред­ста­вља свој плен са дале­ких путо­ва­ња, заро­бље­не девој­ке из Пале­сти­не и Алжи­ра. Дово­де му Гул­на­ру и он оча­ран њеном лепо­том, одмах одлу­чу­је да је купи.  Сле­ди плес Гул­на­ре и Лан­ке­де­ма - Pas d’ Escla­ve. Ипак, Лан­ке­дем чува нај­леп­ше за крај – пре­ле­пу Медо­ру. Толи­ко је лепа да Сеид-паша одлу­чу­је да је купи по сва­ку цену. Изне­на­да се поја­вљу­је нови купац, у коме запре­па­шће­на Медо­ра пре­по­зна­је Кон­ра­да који се пре­ру­шио. Кон­рад и њего­ви пра­ти­о­ци изне­на­да одба­цу­ју огр­та­че и откри­ва­ју сви­ма да су нао­ру­жа­ни гуса­ри. Одво­де­ћи Медо­ру, заро­бе и Лан­ке­де­ма и беже пре­ма мору. 
Дру­ги чин
ПЕЋИ­НА

Кон­рад и њего­ва дру­жи­на одво­де Медо­ру и дру­ге девој­ке у гусар­ску пећи­ну пре­пу­ну бла­га. Међу гуса­ри­ма вла­да радост због бога­тог пле­на са пија­це, али и због спа­са­ва­ња мла­дих жена. Они сла­ве пле­шу­ћи Игру гуса­ра и Dan­se Des For­bans.  Медо­ра и Кон­рад потвр­ђу­ју сво­ју љубав. Роб Али се закли­ње Медо­ри да ће бити њен вер­ни слу­га. На радост свих гуса­ра, Медо­ра игра са Кон­ра­дом и Али­јем – Pas d’ action. Девој­ке моле Медо­ру да тра­жи од Кон­ра­да да им помог­не да се осло­бо­де роп­ства и вра­те кући. Он при­ста­је да им помог­не, али су Бир­бан­то и дру­ги мушкар­ци про­тив тога и дола­зи до суко­ба. Кон­рад је непо­ко­ле­бљив и Медо­ра успе­ва да осло­бо­ди девој­ке. Лан­ке­дем при­ме­ћу­је несла­га­ње међу гуса­ри­ма и, у заме­ну за сло­бо­ду, нуди Бир­бан­ту напи­так који би оне­спо­со­био Кон­ра­да. Теч­ност сипа­ју у букет цве­ћа који Лан­ке­дем покла­ња Медо­ри. Она га, у знак захвал­но­сти за кава­љер­ски гест, покла­ња Кон­ра­ду.  Он поми­ри­ше цве­ће и убр­зо уто­не у сан. Убр­зо, Лан­ке­дем и Бир­бан­то успе­ва­ју да отму Медо­ру по дру­ги пут, али она у само­од­бра­ни успе­ва да рани Бир­бан­та. Кон­рад се буди и закли­ње се да ће осло­бо­ди­ти Медо­ру.
Тре­ћи чин
СЕИД-ПАШИН ХАРЕМ

Гул­на­ра пред­ста­вља дра­гуљ паши­ног харе­ма. Уско­ро се поја­вљу­је Лан­ке­дем са три пре­ле­пе девој­ке, које изво­де рас­ко­шни плес Ода­ли­ски. Када конач­но пред­ста­ви и Медо­ру, Сеид-паша је оду­ше­вље­но отку­пљу­је. Тужна Медо­ра поста­је весе­ли­ја када се поно­во срет­не са Гул­на­ром. Сеид-паша зане­сен лепо­ти­ца­ма зами­шља да су оне цве­ће у њего­вој башти. Медо­ра и Гул­на­ра са дру­гим девој­ка­ма зано­сно пле­шу у башти у чуве­ној визи­ји Le Jar­din Animé. Изне­на­да се у пала­ти за вре­ме вечер­ње моли­тве поја­вљу­ју мисте­ри­о­зни ходо­ча­сни­ци. Запре­па­шће­на Медо­ра пре­по­зна­је Кон­ра­да и њего­ве пре­ру­ше­не при­ја­те­ље који успе­ва­ју да спа­су Медо­ру и Гул­на­ру, али и да се осве­те паши и Лан­ке­де­му. При­ли­ком осло­ба­ђа­ња, Медо­ра пре­по­зна­је издај­ни­ка Бир­бан­та по рани на руци и откри­ва то Кон­ра­ду. Дошао је тре­ну­так осве­те и Кон­рад уби­ја Бир­бан­та.

ЕПИ­ЛОГ
Лорд Бајр­он завр­ша­ва при­чу о гуса­ру и баца сво­је запи­се у еуфо­ри­ји. Кон­рад, Медо­ра и дру­ги гуса­ри пло­ве отво­ре­ним морем у сусрет новим аван­ту­ра­ма.


Леген­да каже да иде­ја за Гуса­ра поти­че од послед­ње фран­цу­ске цари­це, Мари­је Евге­ни­је, ина­че стра­стве­не љуби­тељ­ке бале­та.  Цари­ца је, навод­но, пред­ло­жи­ла ства­ра­ње бале­та по драм­ској пое­ми Ман­фред роман­ти­чар­ског песни­ка Лор­да Бај­ро­на. Овај пред­лог се, међу­тим, није реа­ли­зо­вао због све веће цари­чи­не пре­о­ку­па­ци­је држав­ним пита­њи­ма. Ипак, тво­р­ци Гуса­ра су инспи­ра­ци­ју про­на­шли у Бај­ро­но­вој пое­ми која дели назив са бале­том, па се може рећи да је пред­лог цари­це био важно усме­ре­ње. Ово Гуса­ру даје једин­стве­но место у исто­ри­ји као једи­ном бале­ту коме је допри­нос дала цари­ца Фран­цу­ске импе­ри­је. Роман­ти­чар­ску епо­ху карак­те­ри­са­ла је фасци­на­ци­ја лико­ви­ма већим од живо­та, те моти­ви­ма егзо­тич­ног, мисте­ри­о­зног и непо­зна­тог. Поме­ну­ти Лорд Бајр­он био је један од воде­ћих песни­ка роман­ти­чар­ског пери­о­да, и њего­ва пое­зи­ја се често бави­ла тема­ма љуба­ви, стра­сти и побу­не, које су при­сут­не и у бале­ту Гусар. Бај­ро­но­ва исто­и­ме­на пое­ма која је инспи­ри­са­ла наста­нак бале­та јед­но је од њего­вих нај­по­пу­лар­ни­јих дела, и изме­ђу оста­лог гово­ри о љуба­ви изме­ђу гуса­ра и лепе роби­ње. 

Ђор­ђе Косић


БАХРАМ ЈУЛДАШЕВ кореограф

Мaître de scène, при­зна­ње Мини­стар­ства кул­ту­ре Руске феде­ра­ци­је (1994)
Заслу­жни умет­ник Руске феде­ра­ци­је (1997)
Рођен је 1963. годи­не у Ташкен­ту, СССР,  где је завр­шио Држав­ну балет­ску шко­лу. Дипло­ми­рао је на Руској балет­ској ака­де­ми­ји у Москви где је сте­као дипло­му балет­ског умет­ни­ка-игра­ча. Потом се шко­ло­вао на Балет­ском кон­зер­ва­то­ри­ју­му Рим­ски-Кор­са­ков у Москви и на Факул­те­ту за коре­о­гра­фи­ју у Кије­ву где је сте­као зва­ње балет-мај­стор, педа­гог бале­та 2008. годи­не.
Као првак бале­та био је анга­жо­ван у сле­де­ћим позо­ри­шти­ма:
Држав­ни театaр ака­дем­ског Бале­та - Санкт Петер­бург
Држав­ни теа­тар Опе­ре и Бале­та - Казањ
Држав­ни теа­тар Опе­ре и Бале­та - Уфа 
Наци­о­нал­ни теа­тар -  Истан­бул
Ака­дем­ски теа­тар Михај­лов­ски - Санкт Петер­бург
Насту­пао је на број­ним гала кон­цер­ти­ма а широм све­та са зве­зда­ма Бољ­шој теа­тр.
Као балет-мај­стор био је анга­жо­ван у број­ним теа­три­ма Евро­пе међу који­ма су наци­о­нал­ни теа­три у Бра­ти­сла­ви и Пра­гу, као и Народ­но позо­ри­ште у Бео­гра­ду.
Као балет­ски педа­гог радио је на Држав­ном балет­ском кон­зер­ва­то­ри­ју­му у Бра­ти­сла­ви као и у Брну и Нан­си­ју. 
Тре­нут­но је  анга­жо­ван у Сло­вач­ком наци­о­нал­ном тета­ру као балет­ски педа­гог, а на Држав­ном балет­ском кон­зер­ва­то­ри­ју­му у Бра­ти­сла­ви као пре­да­вач.
На сце­на­ма европ­ских наци­о­нал­них позо­ри­шта, поста­вио је сле­де­ће балет­ске пред­ста­ве: 
Успа­ва­на лепо­ти­ца – Антвер­пен (2001), Бра­ти­сла­ва (2002), Брно (2017)
Гусар – Бра­ти­сла­ва (2005), Праг (2007)


АНА ЗОРАНА БРАЈОВИЋ диригент

А­на Зора­на Бра­јо­вић је рође­на 1975. годи­не у Бео­гра­ду. Запо­че­ла је кари­је­ру као пија­ни­ста, 1991. годи­не мно­штвом кон­це­ра­та по Срби­ји и ино­стран­ству. Дипло­ми­ра­ла је кла­вир­ски одсек у кла­си Мир­ја­не Шуи­це Бабић, одсек за тео­ри­ју и маги­стри­ра­ла дири­гент­ски одсек у кла­си мае­стра Јова­на Шај­но­ви­ћа. Од 1994. годи­не анга­жо­ва­на је у Опе­ри Народ­ног позо­ри­шта у Бео­гра­ду на месту аси­стен­та дири­ген­та. У Заду­жби­ни Или­је М. Колар­ца одр­жа­ла је 1995. године про­ме­над­ни кон­церт у прат­њи Сим­фо­ниј­ског орке­стра РТС, на коме је, изме­ђу оста­лог зах­тев­ног репер­то­а­ра, сви­ра­ла и дири­го­ва­ла Моцар­тов кон­церт C-moll. Исте годи­не, у Народ­ном позо­ри­шту, поче­ла је кари­је­ру као дири­гент и први пут дири­го­ва­ла Моцар­то­ву Чароб­ну фру­лу, као нај­мла­ђи дири­гент који је стао за пулт Опе­ре у Бео­гра­ду. Доби­ла је Окто­бар­ску награ­ду за достиг­ну­ћа у музич­кој умет­но­сти, 1995. годи­не, као нај­мла­ђи кан­ди­дат. У сезо­ни 2000/01 поста­је стал­ни дири­гент Оперe и Бале­та Народ­ног позо­ри­шта. На так­ми­че­њу Борис Хри­стов 2000. годи­не у Софи­ји, осва­ја прву награ­ду за нај­бо­ље изво­ђе­ње и коре­пе­ти­ци­ју. Школ­ске 2003/04, доби­ла је Фул­брај­то­ву сти­пен­ди­ју у окви­ру које се уса­вр­ша­ва­ла на Pea­body кон­зер­ва­то­ри­ју­му у Бал­ти­мо­ру, у кла­си проф. Густава Мејера. У сарад­њи са Сим­фо­ниј­ским радио хором и орке­стром, 2003. годи­не сни­ми­ла је ком­пакт диск са сви­том Алек­сан­дра Кости­ћа Deus Abscon­di­tus. Уче­ство­ва­ла је на кон­цер­ту Mil­le­ni­um Sta­ge у Кене­ди цен­тру у Вашинг­то­ну. Дири­го­ва­ла је свет­ску пре­ми­је­ру 2006. године опе­ре о Нико­ли Тесли Љуби­ча­ста ватра Џона Гиб­со­на, у Народ­ном позо­ри­шту у Бео­гра­ду, а исте годи­не, у сарад­њи са музи­ча­ри­ма Metro­po­li­tan tea­tra, уче­ство­ва­ла је на Бру­клин­ском фести­ва­лу музи­ке у Њујорку. Ради­ла је у Опе­ри у Бал­ти­мо­ру и Вашинг­то­ну. Редов­ни је гост Сим­фо­ниј­ског орке­стра Радио теле­ви­зи­је Срби­је. У сарад­њи са Сара­јев­ском фил­хар­мо­ни­јом, 2011. годи­не дири­го­ва­ла је Жизелу у Народном позоришту у Сарајеву. У периоду од  2007. до 2012. годи­не, поред дири­го­ва­ња у окви­ру теку­ћег репер­то­а­ра Опе­ре и Бале­та Народ­ног позо­ри­шта у Бео­гра­ду, вра­ти­ла је на сце­ну, као пре­ми­је­ре, опе­ре Севиљ­ски бер­бе­рин (2010) и Бал под маска­ма (2011). Са Роси­ни­је­вом пред­ста­вом Севиљ­ски бер­бе­рин, 2011. годи­не обе­ле­жи­ла је 20 годи­на умет­нич­ког рада. Од 2014. до 2016. годи­не оба­вља­ла је функ­ци­ју в.д. дирек­то­ра Опе­ре Народ­ног позо­ри­шта у Бео­гра­ду. Дириговала је премијеру опере Коштана Петра Коњовића, 2019. године.


КАТАРИНА ГРЧИЋ НИКОЛИЋ костимограф

Дипло­ми­ра­ла је  на Факул­те­ту при­ме­ње­них умет­но­сти у Бео­гра­ду 1993. годи­не. Чла­ни­ца је  УЛУ­ПУДС-а од 1995. годи­не. На пози­ци­ји Кости­мо­граф­ки­ње у Народ­ном позо­ри­шту у Бео­гра­ду је од 1999. годи­не. Током кари­је­ре је сара­ђи­ва­ла са вели­ким бро­јем при­зна­тих реди­те­ља и коре­о­гра­фа на драм­ским, опер­ским и балет­ским пред­ста­ва­ма. Добит­ни­ца је Награ­де за дизајн на позо­ри­шним сусре­ти­ма Јоа­ким Вујић 2000, и Годи­шње награ­де Народ­ног позо­ри­шта у Бео­гра­ду 2016. годи­не. Балет­ске пред­ста­ве – избор:
Посве­ће­ње про­ле­ћа (1997), Лабу­до­во језе­ро (1998), Укро­ће­на горо­пад (2009), Сли­ка Дори­ја­на Гре­ја (2015), Копе­ли­ја (2015), Евге­ни­је Оње­гин (2017), Микеланђело (2021).


ОЛГА ЂУРЂЕВИЋ сценограф

Дипло­ми­ра­ла је и спе­ци­ја­ли­зи­ра­ла на Ака­де­ми­ји лепих умет­но­сти у Фирен­ци на Одсе­ку за позо­ри­шну, ТВ и филм­ску сце­но­гра­фи­ју. Након сту­ди­ја одла­зи у Мила­но где  сара­ђу­је  са аван­гард­ном позо­ри­шном гру­пом Pho­e­be Zeit­ge­ist. Пара­лел­но ради и сце­но­граф­ска и визу­ел­на реше­ња за мод­ну инду­стри­ју, музич­ке спо­то­ве и видео сце­но­гра­фи­је, као и 3D анимације у филм­ској пост­про­дук­ци­ји. Иза­бра­ни радо­ви:
Бале­ти Дон Кихот, Крц­ко Ора­шчић, Срп­ско народ­но позо­ри­ште – Нови Сад
Krypton, The Кing’s Daug­hter, The Mac­hi­ne - ино­стра­не филм­ске про­дук­ци­је 

На репертоару

Велика сцена, 29 октобар 2024, 19:30

Купи [ 154 ]

На репертоару

Велика сцена, 1 новембар 2024, 19:30

Купи [ 141 ]

Премијерно извођење

Премијера, 19. март 2023.

Велика сцена

ГУСАР / LE CORSAIRE
балет на музику Адолфа Адама и групе композитора


Балет у три чина

Према поеми Гусар Џорџа Гордона Бајрона

Музика Адолф Адам

Лео Делиб, Чезаре Пуњи, Војвода Петар од Олденбурга, Рикардо Дриго, Алберт Цабел, Јулиј Гербер

Кореограф Бахрам Јулдашев 
кореографска верзија према М. Петипа, П. Гусеву 

Костими Катарина Грчић Николић

Декор Олга Ђурђевић 

Диригент Ана Зорана Брајовић 

Подела улога

Медора, млада Гркиња СОФИЈА МАТЈУШЕНСКАЈА/  БОЈАНА ЖЕГАРАЦ КНЕЖЕВИЋ/ ТАТЈАНА ТАТИЋ/ ТЕОДОРА СПАСИЋ
Конрад, главни гусар ХОЗЕ ИГЛЕСИАС/ ТОМА КРИЖНАР/ ЈОВИЦА БЕГОЈЕВ/ ЕГОР БУРБА/ ИГОР ПАСТОР
Гулнара, Медорина пријатељица ТЕОДОРА СПАСИЋ/ МАРГАРИТА ЧЕРОМУХИНА/ СОФИЈА МАТЈУШЕНСКАЈА/ АДА РАСПОР
Исак Ланкедем, главни трговац робљем РАНДОЛ БЕТАНКОУРТ/ ЕГОР БУРБА
Али, роб, верни Конрадов пријатељ ЕГОР БУРБА/ МАО МОРИКАВА/ ШИНИЋИРО ЕБЕ/ РАНДОЛ БЕТАНКОУРТ
Бирбанто, један од главних гусара ПЕТАР ЂОРЧЕВСКИ/ НИКОЛА БЈАНКО/ МИЛОШ МАРИЈАН/ БРАНКО САРИЋ
Сеид-паша ЖЕЉКО ГРОЗДАНОВИЋ/ ГОРАН СТАНИЋ
Евнух ЧЕДОМИР РАДОЊИЋ/ АЛЕКСА ЈЕЛИЋ/ ДУШАН МИЛОСАВЉЕВИЋ/ ИВАН ЋОСИЋ
Pas de Trois des Odalisques / Игра Одалиски ЉИЉАНА ВЕЛИМИРОВ, АДА РАСПОР, ТИЈАНА ШЕБЕЗ, МИЛЕНА ЈАНКОВИЋ, СОЊА МИЛОВАНОВ, НАТАЛИЈА ТАПИЋ/ МИЛИЦА ЈЕВИЋ ДРНДАРЕВИЋ, МИЛЕНА ОГРИЗОВИЋ, МАЈА СТОЈАКОВ, ЈОВАНКА ЗАРИЋ

Гусари НИКОЛА БЈАНКО, БРАНКО САРИЋ, МИЛОШ ЖИВАНОВИЋ, МАО МОРИКАВА, МИЛОШ КЕЦМАН, ШИНИЋИРО ЕБЕ, ЕМАНУЕЛЕ ФРИГО, АЛЕКСА ЦОЛИЋ, СЕЊА СТАНИЋ, ИВАН ЋОСИЋ, ТОМА КРИЖНАР, МИЛОШ МАРИЈАН, ДУШАН МИЛОСАВЉЕВИЋ, ЛУКА ПЕЈЧИНОВИЋ, МИХАЈЛО СТЕФАНОВИЋ, НЕМАЊА СУВАЧАРЕВИЋ, ИВАН ЋОСИЋ
Гркиње НАТАЛИЈА АКСЕНТИЈЕВИЋ, ВАЛЕНТИНА ГРУЈИЧИЋ, ОЉА ЂУКИЋ, МИЛЕНА ЈАНКОВИЋ‚ СОЊА МИЛОВАНОВ, НАТАЛИЈА ТАПИЋ, АНАСТАСИА СИХОВА, МИЉА ЂУРИЋ, КРИСТИНА КОВАЧЕВИЋ, ЈОВАНА МИРОСАВЉЕВИЋ
Палестинска игра ЉИЉАНА ВЕЛИМИРОВ, АНА ИВАНЧЕВИЋ, МИЛЕНА ИВИЋ, МИЛЕНА ОГРИЗОВИЋ, МИНА РАДОЈА, ОЉА ЂУКИЋ, МАЈА СТОЈАКОВ, ОЉА ЂУКИЋ, ЈЕЛЕНА НЕДИЋ
Алжирска игра ОЛГА ОЛЋАН, ИВАНА САВИЋ ЈАЋИЋ, ТИЈАНА ШЕБЕЗ, ЉИЉАНА ВЕЛИМИРОВ, МИЛИЦА ЈЕВИЋ ДРНДАРЕВИЋ
Гусарке СИЛВИЈА ЏУЊА ЋИРИЋ, ДУШАНКА ЂОРЂЕВИЋ, СОЊА МИЛОВАНОВ, НАТАЛИЈА АКСЕНТИЈЕВИЋ, МАРИНА МИЛЕТИЋ, МИЉА ЂУРИЋ
Le Jardin Animé / Башта ДУШАНКА ЂОРЂЕВИЋ, МИЛЕНА ЈАНКОВИЋ, МАРИНА МИЛЕТИЋ, СОЊА МИЛОВАНОВ, СИЛВИЈА ЏУЊА ЋИРИЋ, НАТАЛИЈА ТАПИЋ, НАТАЛИЈА АКСЕНТИЈЕВИЋ, МАРГАРЕТА БАТА, ХЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ, ЈОВАНА МАТИЋ, АНАСТАСИА СИХОВА, ЉУПКА СТАМЕНОВСКИ, ЉИЉАНА ВЕЛИМИРОВ, ВАЛЕНТИНА ГРУЈИЧИЋ, ОЉА ЂУКИЋ, МИЛЕНА ИВИЋ, КРИСТИНА КОВАЧЕВИЋ, ДРАГАНА НЕДИЋ, МИЛЕНА ОГРИЗОВИЋ, МИНА РАДОЈА, НАДА СТАМАТОВИЋ, ТИЈАНА ШЕБЕЗ, ЈЕЛЕНА НЕДИЋ, ЈОВАНКА ЗАРИЋ, ИВА ИГЊАТОВИЋ, ЈОВАНА МИРОСАВЉЕВИЋ, НАТАША НАЈМАН, КАТАРИНА НЕШКОВИЋ, ТЕОДОРА НЕШКОВИЋ, ВЕРИЦА СТАНОЈЕВИЋ, МАЈА СТОЈАКОВ, МИЉА ЂУРИЋ 
Трговац робљем ГОРАН СТАНИЋ/ БОЖИН ПАВЛОВСКИ
Oфицир ВЛАДИМИР ПАНАЈТОВИЋ/ БОЖИН ПАВЛОВСКИ
Војници МИХАЈЛО СТЕФАНОВИЋ, ДУШАН МИЛОСАВЉЕВИЋ, ЛУКА ПЕЈЧИНОВИЋ, НЕМАЊА СУВАЧАРЕВИЋ, ИВАН ЋОСИЋ
Девојке у харему  ИНЕС ИВКОВИЋ, ЈЕЛЕНА МОМИРОВ, НАТАША НАЈМАН, ИВАНА КОЗОМАРА, АНА ИВАНЧЕВИЋ, ТЕОДОРА НЕШКОВИЋ, КАТАРИНА НЕШКОВИЋ


Уметнички директор Ана Павловић 
Извршни  директор Смиљана Стокић 
Продуценти Бранкица Кнежевић, Гојко Давидовић 
Консултант за режију Ђорђе Макаревић 

Асистенти кореографа Марија Бајчетић, Јован Веселиновић

Репетитори Далија Иманић, Тамара Ивановић, Ана Павловић, Константин Тешеа 

У представи учествује комплетан ансамбл Балета и Оркестар Народног позоришта

Инспицијенти: Бранислава Пљаскић, Душан Ђорђевић 
Концертмајстори: Едит Македонска, Весна Јанссенс
Мајстор маске: Марко Дукић
Mајстор светла: Срђан Мићевић
Мајстор тона: Небојша Костић 
Мајстор позорнице: Невенко Радановић, Зоран Мирић 
Асистент костимографа: Ивана Младеновић 

Декор и костими израђени у радионицама Народног позоришта у Београду
Женска кројачница: Снежана Игњатовић
Мушка кројачница: Наташа Ћалић, Габријела Кнежевић
Обућарска радионица: Петар Бабић
Модиста: Радица Комазец
Декорска радионица: Горан Милошевић
Израда аксесоара и накита: Далија Иманић, Снежана Пешић 

Претрага