ИЗЛОЖБЕ:
ПРВА ПОСТАВКА, ауторка Зорица Јанковић
ЛИДИЈA ПИЛИПЕНКО - „СТВАРАЛАШТВО У ДВА ЧИНА“
ауторкa Миленa Јауковић
Музеј Народног позоришта
Доситејева 2
телефон 011 328 44 73
www.narodnopozoriste.rs
e – mail: muzej@narodnopozoriste.rs
Видео стриминг ИСТОРИЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА – НАШИ ДАНИ, 12. маја (12,00) поводом отварања Манифестације „Музеји за 10“
Поводом отварања Манифестације „Музеји за 10“, националне музејске иницијативе највеће у Србији и јединствене у Европи, у среду 12. маја у 12 часова, на сајту и Фејсбук профилу Народног позоришта стримингом ће бити емитован видео клип ИСТОРИЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА – НАШИ ДАНИ у којем ће учествовати управница Ивана Вујић Kоминац и чланови сва три уметничка ансамбла.
Истог дана, у 17 часова, биће одржан програм под називом ПУТОВАЊЕ KРОЗ БАШТИНУ у оквиру којег ће, уз стручно вођење, бити организован обилазак сталне поставке Музеја Народног позоришта.
Музеј ће у среду 12. маја бити отворен за посетиоце од 14 до 18,30 часова.
Сви програми у Музеју Народног позоришта, током трајања манифестације од 12. до 18. маја, биће бесплатни и одржаваће се уз поштовање свих мера заштите које прописује Kризни штаб у вези са епидемијом вируса корона.
Снимак изложбе посвећене Јованки Бјегојевић „Јединствени сјај балетске звезде“, ауторке Милене Јауковић, можете да погледате ОВДЕ
Каталог изложбе можете преузети ОВДЕ
Снимак изложбе посвећене Радмили Смиљанић „Све било је музика“, ауторке Драгице Гаћеше, можете да погледате ОВДЕ
Каталог изложбе можете преузети ОВДЕ
ЦИЉ ОТВАРАЊА МУЗЕЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
Док се градила зграда Народног позоришта на земљишту код Стамбол капије, у недељу 22. новембра 1868. године, на другој локацији, изведена је прва представа; историјска драма у пет раздела – Ђурађ Бранковић Карла Оберњика у преводу и преради тек постављеног управника Јована Ђорђевића. Изведена је у адаптираној сали гостионице Код енглеске краљице, у кући коју је Позоришни одбор закупио од свештеника Милоша Сушића, пароха Саборне цркве, а налазила се у некадашњој Космајској улици број 51 (данас улица Маршала Бирјузова). Пре представе изведена је Српска увертира композитора Драгутина Реша, а уводну реч о позоришној уметности, драмској књижевности и дотадашњим драмским представама код Срба, одржао је књижевник Милорад Поповић Шапчанин, потоњи председник српске владе. Сушићева кућа, која се налазила у непосредној билизини тадашње Варош капије, данас не постоји. Али, о њој не постоји ни колективно сећање и ако је она место настанка једне од најзначајнијих културних установа српског народа. У њој ће глумци Народног позоришта до краја маја наредне 1869. године одиграти чак седамдесет представа, да би нову позоришну сезону отворили у новој згради, у четвртак 30. октобра извођењем слике из народног живота с певањем – Посмртна слава кнеза Михаила Ђорђа Малетића, уз музику позоришног капелника Драгутина Реша. У каменом здању код некадашње Стамбол капије, у згради код Споменика, на Позоришном тргу, односно на Тргу Републике, скоро век и по, с мањим прекидима због ратова и ратних разарања, изводе се представе: од почетка драмске, од 1920. оперске, а од 1923. године и балетске целовечерње. Наравно, ту су и други значајни датуми из историје Народног позоришта.
ПРЕДИСТОРИЈА
4. децембар 1841.
Прва представа у Театру на Ђумруку (царинарници): Смрт Стефана Дечанског Јована Стерије Поповића.
Теaтар на Ђумруку престао са радом 26. августа 1842.
15. мај 1847.
Прва представа у позоришној сали у хотелу Старо здање.
Последња представа одиграна 9. марта 1849.
11. септембар 1852.
Започета изградња позоришне зграде на Зеленом венцу.
Радови убрзо обустављени због подводног земљишта и недостатка новца
фебруар 1863.
Почетак рада Позоришта у Кнежевој пивари.
У згради на углу данашњих улица Балканске и Адмирала Гепрата, представе игране до јануара 1866. године
ИСТОРИЈА
29. јуни 1851.
Основан први Позоришни одбор
12. март 1868.
Кнез Михаило донео одлуку о подизању нове позоришне зграде
18. август 1868.
Кнез Милан Обреновић положио камен темељац за прву позоришну зграду у Београду
1. новембар 1868.
Јован Ђорђевић именован за првог управника Народног позоришта
22. новембар 1868.
Прва представа Народног позоришта: Ђурађ Бранковић Карла Оберњака, одржана у гостионици Код енглеске краљице
30. октобар 1869.
Прва представа у новој згради на Позоришном тргу: Посмртна слава Кнеза Михаила Ђорђа Малетића, уз музику Драгутина Реша
21. април 1882.
Прва премијера једног музичко-сценског дела: оперета Врачара по тексту М. Милоа
(превод са румунског Васа Ј. Живановић), с музиком Даворина Јенка
29. новембар 1894.
Прво извођење једног оперског дела: У бунару Виљема Блодека
20. децембар 1903.
Прво извођење прве домаће опере: На уранку Станислава Биничког, по тексту Бранислава Нушића
5. април 1910.
Прво извођење 9. симфоније Лудвига ван Бетовена
11. фебруар 1920.
Прва представа новоформираног ансамбла опере: Мадам Батерфлај Ђакома Пучинија, одржана у згради Мањежа
22. јануар 1923.
Прва представа новоформираног ансамбла балета: Крцко Орашчић Петра Илича Чајковског
6. април 1941.
Бомбардована зграда Народног позоришта.
У делимично срушеној згради и пожару уништен фундус декора, костима и реквизита
22. децембар 1944.
Прва представа у ослобођеном Београду: Најезда Леонида Леонова
17. фебруар 1945.
Прва оперска представа у ослобођеном Београду:
Евгеније Оњегин Петра Иљича Чајковског, по тексту Александра Сергејевича Пушкина
22. новембар 1969.
Представом Коштана Борисава Станковића отворена Сцена у Земуну (престала са радом 1992.)
15. октобар 1989.
Свечано отворена реновирана и дограђена зграда Народног позоришта
Да би сви ови значајни догађаји у историји Народног позоришта, као и доприноси њихових актера, остали у нашем колективном сећању, и да би, пре свега, били чврста основа за даљи развој позоришне уметности, национални театар оснива
МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
Поштујући принципе музеологије и особености тематике, уз ограничавајући простор и број прикупљених експоната, изведена је прва поставка.
Репродуковањем стварности не пласирамо причу о њеној аутентичности, већ о њеном значењу.
