ИЗЛОЖБЕ:
ПРВА ПОСТАВКА, ауторка Зорица Јанковић
ЛИДИЈA ПИЛИПЕНКО - „СТВАРАЛАШТВО У ДВА ЧИНА“
ауторкa Миленa Јауковић
Музеј Народног позоришта
Доситејева 2
телефон 011 328 44 73
www.narodnopozoriste.rs
e – mail: muzej@narodnopozoriste.rs
Радно време:
од понедељка до петка од 10,30 до 15,30 и од 18,30 до краја последње паузе на Великој сцени
суботом од 18,00 до краја последње паузе на Великој сцени
недељом Музеј не ради
Цена улазница:
• За ученике основне школе, пензионере и групне посете – 50 динара
• За остале – 100 динара
ЦИЉ ОТВАРАЊА МУЗЕЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
Док се градила зграда Народног позоришта на земљишту код Стамбол капије, у недељу 22. новембра 1868. године, на другој локацији, изведена је прва представа; историјска драма у пет раздела – Ђурађ Бранковић Карла Оберњика у преводу и преради тек постављеног управника Јована Ђорђевића. Изведена је у адаптираној сали гостионице Код енглеске краљице, у кући коју је Позоришни одбор закупио од свештеника Милоша Сушића, пароха Саборне цркве, а налазила се у некадашњој Космајској улици број 51 (данас улица Маршала Бирјузова). Пре представе изведена је Српска увертира композитора Драгутина Реша, а уводну реч о позоришној уметности, драмској књижевности и дотадашњим драмским представама код Срба, одржао је књижевник Милорад Поповић Шапчанин, потоњи председник српске владе. Сушићева кућа, која се налазила у непосредној билизини тадашње Варош капије, данас не постоји. Али, о њој не постоји ни колективно сећање и ако је она место настанка једне од најзначајнијих културних установа српског народа. У њој ће глумци Народног позоришта до краја маја наредне 1869. године одиграти чак седамдесет представа, да би нову позоришну сезону отворили у новој згради, у четвртак 30. октобра извођењем слике из народног живота с певањем – Посмртна слава кнеза Михаила Ђорђа Малетића, уз музику позоришног капелника Драгутина Реша. У каменом здању код некадашње Стамбол капије, у згради код Споменика, на Позоришном тргу, односно на Тргу Републике, скоро век и по, с мањим прекидима због ратова и ратних разарања, изводе се представе: од почетка драмске, од 1920. оперске, а од 1923. године и балетске целовечерње. Наравно, ту су и други значајни датуми из историје Народног позоришта.
ПРЕДИСТОРИЈА
4. децембар 1841.
Прва представа у Театру на Ђумруку (царинарници): Смрт Стефана Дечанског Јована Стерије Поповића.
Теaтар на Ђумруку престао са радом 26. августа 1842.
15. мај 1847.
Прва представа у позоришној сали у хотелу Старо здање.
Последња представа одиграна 9. марта 1849.
11. септембар 1852.
Започета изградња позоришне зграде на Зеленом венцу.
Радови убрзо обустављени због подводног земљишта и недостатка новца
фебруар 1863.
Почетак рада Позоришта у Кнежевој пивари.
У згради на углу данашњих улица Балканске и Адмирала Гепрата, представе игране до јануара 1866. године
ИСТОРИЈА
29. јуни 1851.
Основан први Позоришни одбор
12. март 1868.
Кнез Михаило донео одлуку о подизању нове позоришне зграде
18. август 1868.
Кнез Милан Обреновић положио камен темељац за прву позоришну зграду у Београду
1. новембар 1868.
Јован Ђорђевић именован за првог управника Народног позоришта
22. новембар 1868.
Прва представа Народног позоришта: Ђурађ Бранковић Карла Оберњака, одржана у гостионици Код енглеске краљице
30. октобар 1869.
Прва представа у новој згради на Позоришном тргу: Посмртна слава Кнеза Михаила Ђорђа Малетића, уз музику Драгутина Реша
21. април 1882.
Прва премијера једног музичко-сценског дела: оперета Врачара по тексту М. Милоа
(превод са румунског Васа Ј. Живановић), с музиком Даворина Јенка
29. новембар 1894.
Прво извођење једног оперског дела: У бунару Виљема Блодека
20. децембар 1903.
Прво извођење прве домаће опере: На уранку Станислава Биничког, по тексту Бранислава Нушића
5. април 1910.
Прво извођење 9. симфоније Лудвига ван Бетовена
11. фебруар 1920.
Прва представа новоформираног ансамбла опере: Мадам Батерфлај Ђакома Пучинија, одржана у згради Мањежа
22. јануар 1923.
Прва представа новоформираног ансамбла балета: Крцко Орашчић Петра Илича Чајковског
6. април 1941.
Бомбардована зграда Народног позоришта.
У делимично срушеној згради и пожару уништен фундус декора, костима и реквизита
22. децембар 1944.
Прва представа у ослобођеном Београду: Најезда Леонида Леонова
17. фебруар 1945.
Прва оперска представа у ослобођеном Београду:
Евгеније Оњегин Петра Иљича Чајковског, по тексту Александра Сергејевича Пушкина
22. новембар 1969.
Представом Коштана Борисава Станковића отворена Сцена у Земуну (престала са радом 1992.)
15. октобар 1989.
Свечано отворена реновирана и дограђена зграда Народног позоришта
Да би сви ови значајни догађаји у историји Народног позоришта, као и доприноси њихових актера, остали у нашем колективном сећању, и да би, пре свега, били чврста основа за даљи развој позоришне уметности, национални театар оснива
МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
Поштујући принципе музеологије и особености тематике, уз ограничавајући простор и број прикупљених експоната, изведена је прва поставка.
Репродуковањем стварности не пласирамо причу о њеној аутентичности, већ о њеном значењу.
