ОЧЕВИ И ОЦИ

драматизација Кате Ђармати по роману Слободана Селенића

О представи

ОЧЕВИ И ОЦИ

ОЧЕВИ И ОЦИ

19:30 · Велика сцена
Купи [ 34 ]

СЛОБОДАН СЕЛЕНИЋ

Слободан Селенић је рођен 1933. године у Пакрацу. Писао је позоришну критику и био редовни професор Факултета драмских уметности у Београду. Написао је следеће романе: „Мемоари Пере Богаља“ , 1968  (Октобарска награда Града Београда за књижевност), „Пријатељи“ (1980, НИН-ова на-града, Награда Библиотеке СР Србије за најчитанију књигу 1981), „Писмо/глава“, 1982, „Очеви и оци“, 1985, „Тимор мортис“, 1989. (Награда југословенске критике „Меша Селимовић“), „Убиство с предумишљајем“, 1993. (Награда Библиотеке Србије за најчитанију књигу 1994. и 1995). На основу романа „Убиство с предумишљајем“ написао је сценарио за истоимени филм у режији Горчина Стојановића, 1995. Постхумно су му објављени роман „Малајско лудило“, 2003. и позоришне критике објављиване од 1956. до 1978. године под називом „Драмско доба“, 2005. (приредио Феликс Пашић). Написао је три драме: „Kосанчићев венац“ (праизведба у марту 1982. у Атељеу 212), „Ружење народа у два дела“ (праизведба у децембру 1987. у Југословенском драмском позоришту, Стеријина награда за најбољи текст 1988), „Kнез Павле“ (праизведба у мају 1991. у Југословенском драмском позоришту). Из области драмске теорије и критике објавио је следеће књиге: „Ангажману драмској форми“ (1965. и 2003), „Драмски правци XX века“ (1971. и 2002), антологије „Авангардна драма“ (1964), и „Антологија савремене српске драме“ (1977). Kњига разговора и политичких есеја „Искорак у стварност“ објављене 1995. и 2003. године. Умро је 1995. године у Београду.


ВЕЉКО МИЋУНОВИЋ

Вељко Мићуновић је дипломирао позоришну режију на Факултету драмских уметности, у класи професора Егона Савина.

Представе: Радничка хроника, Демократија, Кафка Масчине, Гардеробер, Самоубица, Неспоразум, Ревизор, Смрт трговачког путника, Кичма, У лову на бубашвабе, Урнебесна трагедија. Режирао је у Народном позоришту у Београду, Београдском драмском позоришту, Југословенском драмском позоришту, Словенском народном гледалишчу у Марибору, Српском народном позоришту, Народном позоришту Суботица, Црногорском народном позоришту…

Представе које је режирао гостовале су и награђиване на више од тридесет фестивала код нас и у иностранству. Међу њима су: Стеријино позорје, Драма фестивал - Љубљана, МЕSS - Сарајево, Битеф, Град театар Будва, Југословенски позоришни фестивал - Ужице, Фестивал малих сцена - Ријека.

За представу Радничка хроника добитник је специјалне Стеријине награде за режију.



РЕЧ РЕДИТЕЉА

Наши очеви и оци -  наше наслеђе духовно, интелектуално, идеолошко - оно са чим неминовно живимо до данас. Или смо присиљени да живимо. У немогућности отклона, зарад непрестаног ископавања и прекопавања историје, очеви и оци, обитавају око нас непрестано - подсећају, прогоне надзиру и опомињу. Из крхотина сећања Стевана Медаковића гледају нас, наше располућености, угрожене интиме, породични расколи и отуђивања. Указује се и једно суштинско неразумевање различитости, па било оно на нивоу базичног по националности или по питању пуко идеолошког. Док се, уједно, испостављају очигледнима наши унутрашњи егзили, болне заробљености и осећање кривице које теглимо до дана данашњег.

Премијерно извођење

Премијера, 4. април 2023/Велика сцена

Драматизација Ката Ђармати

Режија Вељко Мићуновић

Драматург Ката Ђармати
Сценограф Зорана Петров 
Костимограф Марија Марковић Милојев 
Композитор Невена Глушица 
Сценски говор др Љиљана Мркић Поповић
Продуценти Јасмина Урошевић и Оливера Живковић 
Инспицијент Сандра Роквић 
Суфлер Гордана Перовски 
Асистент сценографа Јасна Сарамандић
Асистент костимографа Ена Кротић 

Играју:
Милутин Медаковић МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ
Стеван Медаковић НИКОЛА РАКОЧЕВИЋ
Михајло Медаковић АЛЕКСАНДАР ВУЧКОВИЋ
Елизабета Медаковић ВАЊА ЕЈДУС
Рахела Блејк ВАЊА МИЛАЧИЋ
Нанка СЕНА ЂОРОВИЋ
Јелена ИВА МИЛАНОВИЋ
Видосав Прокић НИКОЛА РИСТАНОВСКИ


Мајстор светла Срђан Мићевић
Мајстор маске Марко Дукић
Мајстор позорнице Невенко Радановић / Зоран Мирић
Мајстори тона Небојша Костић и Тихомир Савић
Костим и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду