Наташа Јовић Тривић

Првакиња Опере

О уметници

На­та­ша Јо­вић Три­вић, пр­ва­ки­ња Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду, ро­ђе­на је у Ба­ња­лу­ци 1973. го­ди­не, где је за­вр­ши­ла ни­жу и сред­њу му­зич­ку шко­лу.

Го­ди­не 1992. упи­са­ла је Фа­кул­тет му­зич­ке умет­но­сти, од­сек со­ло пе­ва­ње, у кла­си проф. Рад­ми­ле Ба­ко­че­вић у чи­јој је кла­си ди­пло­ми­ра­ла 1996. го­ди­не и ма­ги­стри­ра­ла 1999. го­ди­не. Тренутно је на докторским студијама у класи истог професора.

До­бит­ник је не­ко­ли­ко пр­вих на­гра­да на так­ми­че­њи­ма у зе­мљи и дру­ге на­гра­де на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу Му­зич­ке омла­ди­не, одр­жа­ном у Бе­о­гра­ду 1998. го­ди­не.

На ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу „Бо­рис Хри­стоф“ у Со­фи­ји 2000. го­ди­не до­бит­ник је дру­ге на­гра­де жи­ри­ја као и спе­ци­јал­не на­гра­де за нај­бо­љу ин­тер­пре­та­ци­ју, у Па­до­ви на так­ми­че­њу „Ирис Ада­ми Ко­ра­де­ти“ одр­жа­ном 2004. го­ди­не осво­ји­ла је спе­ци­јал­ну на­гра­ду, а на так­ми­че­њу „Ри­је­ка Бел­кан­то“ у Ри­је­ци 2005. го­ди­не, тре­ће ме­сто.

Но­си­лац је на­гра­да из Фон­да „Да­ни­це Ма­сти­ло­вић“ за нај­бо­љег сту­ден­та со­ло пе­ва­ња, „Ани­те Ме­зе­то­ве“ за нај­бо­љег мла­дог опер­ског пе­ва­ча и „Би­сер­ка Цве­јић“ за нај­бо­љу сцен­ску лич­ност у 1997. го­ди­ни.

Го­ди­не 1997. до­би­ла је По­хва­лу На­род­ног по­зо­ри­шта за уло­гу Сме­то­на у опе­ри Ана Бо­лен, Г. До­ни­це­ти­ја, а 2008 го­ди­не за уло­гу Шар­ло­те у Ма­сне­о­вој опе­ри Вер­тер, као и На­гра­ду УМУС–а за нај­бо­ље из­во­ђе­ње у 2008. го­ди­ни до­би­ла је за исту уло­гу.

Од 1994. до 1996. го­ди­не би­ла је члан Опер­ског сту­ди­ја На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду, то­ком ко­га је оства­ри­ла низ ма­њих уло­га. Де­би­то­ва­ла је са уло­гом Тре­ће да­ме у Мо­цар­то­вој опе­ри Ча­роб­на фру­ла, за­тим су усле­ди­ле уло­ге: Ђ.Вер­ди: Фло­ра – Тра­ви­ја­та, Г.До­ни­це­ти: Али­са – Лу­чи­ја ди Ла­мер­мур, П.Ма­ска­њи: Ма­ма Лу­чи­ја и Ло­ла – Ка­ва­ле­ри­ја ру­сти­ка­на, Ђ.Ро­си­ни: Ти­збе – Пе­пе­љу­га, Ф.Чи­леа: Дан­же­вил – Адри­а­на Ле­ку­врер.

Стал­ни члан Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта је по­ста­ла 1997. го­ди­не.

Пр­ва­ки­ња Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта по­ста­ла је 2003. го­ди­не.

Ђ.Пу­чи­ни: Су­зу­ки – Ма­дам Ба­тер­флај ( две про­дук­ци­је), Кне­ги­ња – Се­стра Ан­ђе­ли­ка,

Р.Вард: Ре­не­ка Нурс и Ели­за­бет Прок­тор – Ве­шти­це из Са­ле­ма, П.И.Чај­ков­ски: Ол­га – Ев­ге­ни­је Оње­гин (две про­дук­ци­је), С.Про­ко­фјев: Кла­рис – За­љу­бљен у три на­ран­џе, Р.Штра­ус: Хе­ро­ди­ја­да – Са­ло­ма, Ф.Чи­леа: Кне­ги­ња де Бу­јон – Адри­а­на Ле­ку­врер, И. Стра­вин­ски: Јо­ка­ста – Еди­пус Рекс, А.Пон­ки­је­ли: Ла­у­ра – Ђо­кон­да, Ж.Ма­сне: Шар­ло­та – Вер­тер, С. Би­нич­ки: Ан­ђа – На уран­ку, Р.Кам­ба­ско­вић: Ха­са­на­ги­на мај­ка – Ха­са­на­ги­ни­ца, Ж.Би­зе: Кар­мен – Кар­мен, М.Фри­зи­на: Хе­ле­на – In hoc sig­no, Ђ.Вер­ди: Фе­не­на – На­бу­ко (три про­дук­ци­је), Ма­да­ле­на – Ри­го­ле­то, Ул­ри­ка – Бал под ма­ска­ма, Азу­че­на – Тру­ба­дур, Ам­не­рис – Аида, С.Хри­стић: Ма­ра Бе­не­ши­на – Су­тон

Уче­ство­ва­ла је у из­во­ђе­њу мно­го­број­них во­кал­но–ин­стру­мен­тал­них де­ла као што су: В. А. Мо­царт – Ре­кви­јем (че­ти­ри про­дук­ци­је), Ђ. Вер­ди – Ре­кви­јем (че­ти­ри про­дук­ци­је), Ј. С. Бах – Па­си­ја по Јо­ва­ну (две про­дук­ци­је) и Ми­са у ха–мо­лу, А. Двор­жак: Ста­бат Ма­тер (две про­дук­ци­је), Л. в. Бе­то­вен – Ми­са у Це–ду­ру, Ми­са со­лем­нис, IX Сим­фо­ни­ја (три про­дук­ци­је), Ђ. Б. Пер­го­ле­зи – Ста­бат Ма­тер (две про­дук­ци­је), Г. Ма­лер – VI­II Сим­фо­ни­ја, Пе­сме умрлој де­ци, К. Сен–Санс – Ре­кви­јем, Ф. фон Су­пе – Ре­кви­јем, А. Ви­вал­ди – Гло­риа, Ј.Хајдн – Ми­са у Це–ду­ру (Pa­u­ken­mes­se), М. де Фа­ља – Љу­бав ча­роб­ни­ца, М. Ра­вел – Ше­хе­ре­за­да, И. Стра­вин­ски – Свад­ба, В. Ек – Ис­по­ве­сти Све­тог Ан­то­а­на, Епи­скоп Ила­ри­он – Па­си­ја по Све­том Ма­те­ју, М. Дуруфле – Реквијем

По­ред не­го­ва­ња срп­ске со­ло пе­сме и ка­мер­не му­зи­ке до­ма­ћих ауто­ра, уче­ство­ва­ла је у из­во­ђе­њу ве­ли­ких во­кал­но-ин­стру­мен­тал­них де­ла до­ма­ћих ауто­ра:

Д. Де­спић – Кан­та­та Је­фи­ми­ја Ла­за­ру, Р. Мак­си­мо­вић – Па­си­ја Све­тог кне­за Ла­за­ра, Љ. Ма­рић – Пе­сме про­сто­ра, М.Живковић – Две романтичне песме, Игра и Басма, Д. Ра­дић – Спи­сак, Оп­сед­ну­та ве­дри­на, И. Јев­тић – Де­вет пе­са­ма у се­дам лир­ских кру­го­ва

То­ком ка­ри­је­ре је са­ра­ђи­ва­ла са ди­ри­ген­ти­ма: Мла­де­ном Ја­гу­штом, Јо­ва­ном Ша­ји­но­ви­ћем, Ан­ге­лом Шу­ре­вим, Јон Јан­ку­ом, Владимиром Крањчевићем, Имре То­пла­ком, Бо­ја­ном Су­ђи­ћем, Ср­бо­љу­бом Ди­ни­ћем, Давидом Порселајном, Де­ја­ном Са­ви­ћем, На­дом Ма­то­ше­вић, Даринком Матић- Маровић, Ве­сном Шо­уц, Фран­че­ском Ро­зом, Џо­ном Вил­со­ном, Пи­тер Ле­нар­дом, Ђор­ђо Кро­чи­јем, Але­сан­дром Сан­ђор­ђиј­ем и дру­гим.

Ра­ди­ла са по­зна­тим ре­ди­те­љи­ма по­пут: Златана Дорића, Борислава Поповића, Не­бој­ше Бра­ди­ћа, Ја­го­ша Мар­ко­ви­ћа, Де­ја­на Ми­ла­ди­но­ви­ћа, Озре­на Про­хи­ћа...

Оства­ри­ла је са­рад­њу са ан­сам­бли­ма РТС–а, Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је, Ма­ке­дон­ске фил­хар­мо­ни­је, Вој­во­ђан­ске фил­хар­мо­ни­је, Ни­шке фил­хар­мо­ни­је, Ан­сам­блом вој­ске Ср­би­је „Ста­ни­слав Би­нич­ки“.

Го­сто­ва­ла је на опер­ским и кон­церт­ним сце­на­ма у Ма­ке­до­ни­ји, Хрват­ској, Цр­ној Го­ри, БиХ, Ита­ли­ји, Грч­кој, Аустри­ји, Ма­ђар­ској, Ру­му­ни­ји, Бу­гар­ској, Дан­ској, Нор­ве­шкој и Швај­цар­ској.

Јед­на је од осни­ва­ча удру­же­ња МО­ТО – Му­зич­ко опер­ско те­а­тар­ска ор­га­ни­за­ци­ја, ко­ја се ба­ви про­мо­ви­са­њем кла­сич­не му­зи­ке, опе­ре и те­а­тра са ци­љем да умет­ност по­ста­не до­ступ­на сви­ма.

ЛИНК: http://www.natasajovic.com

 

 

 

Основни подаци

Солисткиња (МЕЦОСОПРАН)
Ансамбл: Опера
Статус: Првакиња (стална чланица)
Улоге у актуелном репертоару Народног позоришта:

• Олга („Евгеније Оњегин“)
• Мајка Хасанаге („Хасанагиница“)
• Фенена („Набуко“)
• Мадалена („Риголето“)
• Прециозила („Моћ судбине“)
• Шарлота („Вертер“)
• Амнерис ("Аида")
• Ацучена ("Трубадур")
• Улрика ("Бал под маскама")
• Кармен ("Кармен")
• Сузуки ("Мадам Батерфлај")
• Кнегиња де Бујон („Адријана Лекуврер“)
• Кларис („Заљубљен у три наранџе“)
• Хелена, мајка Константинова (“In hoc signo”)
• Кнегиња, Анђеликина тетка („Сестра Анђелика“)
• Ката (“Коштана”)