Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга“ 26. јуна (20,00) гостује на Великој сцени са опером Рихарда Штрауса „Електра“

12 јун 2021

Једно од најбољих музичких позоришта у Русији, и ван њених граница, Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга“ поново је на турнеји у Србији у оквиру које ће 26. јуна гостовати у Народном позоришту у Београду, а 27. и 28. јуна у Опери и театру Мадленианум.

На Великој сцени националног театра, руски уметници представиће се, у суботу од 20 часова, музичком драмом Рихарда Штрауса „Електра“, према либрету Хуга фон Хофманстала, под диригентском управом Максима Ваљкова и у режији народног уметника Русије Јурија Александрова.

Има ли опера без љубавне лирике? Чак ако љубавна линија није главни покретач сижеа, тешко је замислити да је уопште нема. Шта у том случају треба да дирне срца слушалаца?

Потпуно неочекиван одговор на то питање дао је Рихард Штраус у опери „Електра“. Та опера је била почетак његове сарадње са драматургом Хугом фон Хофмансталом – обојицу их је привукао сиже Софоклове трагедије „Електра“.

У основи познатог мита је прича о Електриној освети очевим убицама – мајци Клитемнестри и њеном љубавнику Егисту.

Међутим, код Софокла доминира узвишени патос, својствен античкој трагедији, док је Штрауса и Хофманстала, представнике почетка двадесетог века, заинтересовало нешто друго – приказ тамних страна људске психе. Уместо уобичајене представе савршене и узвишене Хеладе – приказана је веома узнемирујућа прича о болу и мржњи.

Стара Грчка је у „Електри“ неочекивано представљена као страсна, импулсивна и демонска. Ту нема места за љубавну лирику, за хорске сцене и бројни ансамбл,већ је композитор сву пажњу усмерио на веома захтевне соло партије, до крајњих граница разоткривајући конфликт главних јунака. „Електра“ је трагедија о крају древне цивилизације, али захваљујући Штраусовом смелом и новаторском музичком језику, опера је постала привлачна и жива музичка драма, типичан пример експресионизма.

Редитељ Јуриј Александров, који је осмислио веома снажан сценски приказ те опере, каже да је било врло интересантно трагати за адекватним простором и средином у каквој су живели легендарни ликови.

„Време када је опера написана било је спој класицизма и нових идеја: арт-нуво и конструктивизма. У нашој представи класицизам умире и остаје само
скелет – конструкција која попут кавеза ограничава животну средину јунака“, открива господин Александров, иначе оснивач и стални уметнички руководилац овог театра.

Трупа театра „Опере Санкт Петербурга” је врло млада. Чине је дипломци санктпетербуршког конзерваторијума који носи име Н. А. Римског-Kорсакова, али и млади таленти које Јуриј Александров уме да пронађе широм Русије. 

Најбољим мајсторима Државног камерног музичког театра „Опере Санкт Петербурга” – солистима изразите индивидуалности, са истанчаним осећајем за стил и сценски шарм, својствена је задивљујућа органика извођења и префињено психолошко поимање дела. 

Унутрашњи, духовно богат, филозофски и поетски свет допушта смелу интерпретацију класичних и савремених музичких текстова.

У оквиру мини турнеје по Србији, Опера Санкт Петербурга одржаће концерт 27. јуна у Мадлениануму, а дан касније, на истој сцени, извешће оперу „Есмералда“.

Овај угледни руски театар гостовао је јесенас с великим успехом у Београду - 13. и 14. новембра у Народном позоришту у Београду извели су оперу Бенџамина Бритна „Насиље над Лукрецијом“, а 15. и 16. новембра у Опери и театру Мадленианум „Отмицу из сараја” Волфганга Амадеуса Моцарта.

Улазнице могу да се купе на благајни Народног позоришта и online https://www.narodnopozoriste.rs/sr/ulaznice

Програми у Народном позоришту, уз ограничен број места за публику, одржавају се уз поштовање свих мера заштите које прописује Kризни штаб у вези са епидемијом вируса корона.

 

Галерија