Vesti

Jedno od najboljih muzičkih pozorišta u Rusiji, i van njenih granica, Državni kamerni muzički teatar „Opera Sankt Peterburga“ ponovo je na turneji u Srbiji u okviru koje će 26. juna gostovati u Narodnom pozorištu u Beogradu, a 27. i 28. juna u Operi i teatru Madlenianum.

Na Velikoj sceni nacionalnog teatra, ruski umetnici predstaviće se, u subotu od 20 časova, muzičkom dramom Riharda Štrausa „Elektra“, prema libretu Huga fon Hofmanstala, pod dirigentskom upravom Maksima Valjkova i u režiji narodnog umetnika Rusije Jurija Aleksandrova.

Ima li opera bez ljubavne lirike? Čak ako ljubavna linija nije glavni pokretač sižea, teško je zamisliti da je uopšte nema. Šta u tom slučaju treba da dirne srca slušalaca?

Potpuno neočekivan odgovor na to pitanje dao je Rihard Štraus u operi „Elektra“. Ta opera je bila početak njegove saradnje sa dramaturgom Hugom fon Hofmanstalom – obojicu ih je privukao siže Sofoklove tragedije „Elektra“.

U osnovi poznatog mita je priča o Elektrinoj osveti očevim ubicama – majci Klitemnestri i njenom ljubavniku Egistu.

Međutim, kod Sofokla dominira uzvišeni patos, svojstven antičkoj tragediji, dok je Štrausa i Hofmanstala, predstavnike početka dvadesetog veka, zainteresovalo nešto drugo – prikaz tamnih strana ljudske psihe. Umesto uobičajene predstave savršene i uzvišene Helade – prikazana je veoma uznemirujuća priča o bolu i mržnji.

Stara Grčka je u „Elektri“ neočekivano predstavljena kao strasna, impulsivna i demonska. Tu nema mesta za ljubavnu liriku, za horske scene i brojni ansambl,već je kompozitor svu pažnju usmerio na veoma zahtevne solo partije, do krajnjih granica razotkrivajući konflikt glavnih junaka. „Elektra“ je tragedija o kraju drevne civilizacije, ali zahvaljujući Štrausovom smelom i novatorskom muzičkom jeziku, opera je postala privlačna i živa muzička drama, tipičan primer ekspresionizma.

Reditelj Jurij Aleksandrov, koji je osmislio veoma snažan scenski prikaz te opere, kaže da je bilo vrlo interesantno tragati za adekvatnim prostorom i sredinom u kakvoj su živeli legendarni likovi.

„Vreme kada je opera napisana bilo je spoj klasicizma i novih ideja: art-nuvo i konstruktivizma. U našoj predstavi klasicizam umire i ostaje samo
skelet – konstrukcija koja poput kaveza ograničava životnu sredinu junaka“, otkriva gospodin Aleksandrov, inače osnivač i stalni umetnički rukovodilac ovog teatra.

Trupa teatra „Opere Sankt Peterburga” je vrlo mlada. Čine je diplomci sanktpeterburškog konzervatorijuma koji nosi ime N. A. Rimskog-Korsakova, ali i mladi talenti koje Jurij Aleksandrov ume da pronađe širom Rusije. 

Najboljim majstorima Državnog kamernog muzičkog teatra „Opere Sankt Peterburga” – solistima izrazite individualnosti, sa istančanim osećajem za stil i scenski šarm, svojstvena je zadivljujuća organika izvođenja i prefinjeno psihološko poimanje dela. 

Unutrašnji, duhovno bogat, filozofski i poetski svet dopušta smelu interpretaciju klasičnih i savremenih muzičkih tekstova.

U okviru mini turneje po Srbiji, Opera Sankt Peterburga održaće koncert 27. juna u Madlenianumu, a dan kasnije, na istoj sceni, izvešće operu „Esmeralda“.

Ovaj ugledni ruski teatar gostovao je jesenas s velikim uspehom u Beogradu - 13. i 14. novembra u Narodnom pozorištu u Beogradu izveli su operu Bendžamina Britna „Nasilje nad Lukrecijom“, a 15. i 16. novembra u Operi i teatru Madlenianum „Otmicu iz saraja” Volfganga Amadeusa Mocarta.

Ulaznice mogu da se kupe na blagajni Narodnog pozorišta i online https://www.narodnopozoriste.rs/sr/ulaznice

Programi u Narodnom pozorištu, uz ograničen broj mesta za publiku, održavaju se uz poštovanje svih mera zaštite koje propisuje Krizni štab u vezi sa epidemijom virusa korona.