Vesti

Jedno od najboljih muzičkih pozorišta u Rusiji i van njenih granica, Državni kamerni muzički teatar „Opera Sankt Peterburga“ ponovo je na turneji u Srbiji u okviru koje je 13. i 14. novembra veoma uspešno gostovalo na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Posle najavljivane, pa odložene turneje u maju mesecu ove godine, pronađeni su novi termini da se ovaj vrhunski operski ugođaj dogodi u sred pandemije, jer za umetnost ne postoje prepreke.

Izvanredni ruski umetnici obe večeri oduševili su publiku koja nije štedela dlanove da ih na kraju predstave pozdravi burnim aplauzom i uzvicima „bravo“.

Najpopularnije Britnovo delo - muzičku tragediju sa jednom pauzom „Nasilje nad Lukrecijom“ (1946), režirao je osnivač i stalni umetnički rukovodilac teatra, nacionalni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, poznat po svojim kreativnim eksperimentima i neočekivanim rediteljskim rešenjima.

Pod dirigentskom upravom Maksima Valkova, u scenografiji Zinovija Margolina i kostimima Vjačeslava Okuneva, nastupili su Viktor Aleškov/ Vsevolod Kalmikov (On), Julija Pticina/ Elena Tihonova (Ona), Jefim Rastorgujev/ Anton Morozov (Kalatinus), Natalija Vorobjova/ Larisa Pominova (Lukrecija), Jegor Čubakov/ Ivan Sapunov (Junius), Vladimir Celebrovskij (Tarkvinius), Viktorija Martenjanova (Bjanka), Karolina Šapovalova/ Evgenija Kravčenko (Lucija) i Vladislav Mazankin (Svedok).

Bendžamin Britn je veliki, svetski priznati engleski kompozitor 20. veka. Jedna od glavnih tema njegovog stvaralaštva je protest protiv nasilja i rata i zaštita bazičnih vrednosti krhkog i nezaštićenog čovečanstva.

Radnja opere (libreto Ronald Dankan po tekstu drame Andrea Objea) se zasniva na jednom detalju iz rimske istorije. Lukreciju, suprugu rimskog vojskovođe Lucija Kalatina, obeščastio je Tarkvinije Sekst koji je stanovao u njihovoj kući. Pošto nije mogla da izdrži takvu sramotu, Lukrecija je izvršila samoubistvo, otkrivši pred smrt mužu i ocu šta je Sekst učinio.

Ovu krvavu dramu prvi je zabeležio rimski istoričar Tacit, kasnije pesnik Livije, a postala je i osnova Šekspirove poeme.

Opera „Nasilje nad Lukrecijom“ je prvi put izvedena u Rusiji upravo u pozorištu „Opera Sankt-Peterburga“.

Arije se izvode na engleskom jeziku tako da u potpunosti prenose svu poetičnost i lepotu Britnove muzike.

Reditelj Aleksandrov, odustaje od neposredne ilustrativnosti i kreira svoju priču - večiti dijalog muškarca i žene o ljubavi, vernosti i prevari.

Umesto muškog i ženskog hora, kao u antičkom pozorištu, ovde se pojavljuju On i Ona i svedoče o davnim događajima. Njihova nesrećna sudbina prepliće se sa radnjom koja se odvija na glavnoj sceni.

Prefinjene scenske metafore i lepota glasa mladih pevača čine ovu prestavu ekskluzivnim projektom „Opere Sankt-Peterburga“.

Nakon završetka predstave, oduševljenoj beogradskoj publici, prvo se obratila upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić koja je kazala da smo na sceni nacionalnog teatra, posle 48. godina, „ponovo imali Bendžamina Britna i njegovu Lukreciju“ i podsetila da je davne 1972. godine, naslovnu junakinju u toj operi izvanredno tumačila Breda Kalef.

„Posebno sam dirnuta gospodinom Jurijem, direktorom Opere Sankt Peterburg i čitavim ansamblom, njihovim vaspitanjem, vrednoćom, skromnošću i nepobedivošću. U ovom momentu, kada smo svi u borbi, ne samo protiv tog virusa, nego i samih sebe, jer smo u stalnom iskušenju, ovo žrtvovanje tih divnih umetnika jeste put ka našem spasenju. Taj Jurijev put i njegovog ansambla, je put nade“, poručila je upravnica Narodnog pozorišta pozdravljena gromoglasnim alauzom.

U ime nacionalnog teatra, Ivana Vujić je uručila Juriju Aleksandrovu prigodan poklon, a reč je o, kako je istakla, „čudnoj, hudinijevskoj, kutijici, na kojoj se mogu prepoznati sva tri ansambla Narodnog pozorišta“.

„Gospodine Jurij, klanjam vam se duboko na vašem posvećenju pozorištu, operi i umetnosti. Živi bili“, naglasila je Ivana Vujić.

Ispred Ruskog doma u Beogradu, prisutne je pozdravio zamenik direktora te ustanove Jevgenij Djomin, a potom se obratio i gospodin Aleksandrov koji je rekao da neće mnogo da priča istakavši da sve što je želeo da kaže – rečeno je na sceni.

„Ja sam veoma srećan što ste večeras došli u ovolikom broju, jer umetnost bez publike nije moguća“, rekao je Jurij Aleksandrov poručivši, na oduševljenje publike, da voli Srbiju, kao i da su Rusija i Srbija dve bratske zemlje.

Gospodin Aleksandrov obratio se gledaocima i druge večeri, posle još jednog izvođenja Britnove opere, istakavši da ovo gostovanje, između ostalog, predstavlja odraz potrebe svih članova tog umetničkog ansambla da budu među prijateljima.

Kazao je da voli da dolazi u našu zemlju i da mu to svaki put pričinjava veliko zadovoljstvo. Ocenio je i da su muzika i pozorište jedan vid diplomatije i istakao da mu je veoma drago što su ovim gostovanjem, u sadašnjim teškim vremenima, uspeli bar malo da poboljšaju raspoloženje ljudi.

Prisutnima se, potom, obratio i prvak Opere Narodnog pozorišta, tenor Janko Sinadinović. Podsetivši da istorija svoje stranice ispisuje beležeći samo one najsvetlije i najlepšte trenutke, ukazao je da smo „večeras, svi mi, iako lica skrivenih hirurškim maskama, prisustvovali ispisivanju još jednog zlatnog slova u istoriji našeg Narodnog pozorišta i ne samo njega“.

„Ovo jeste istorijski trenutak, jer, kada se neko kroz dvadeset, pedeset ili sto godina bude osvrnuo na događaje koji su obeležili današnji dan, među tamom zabljesnuće ga neverovatna vest o gostovanju Državnog kamernog muzičkog teatra Opera Sankt Peterburga u našem gradu. Dragi prijatelji iz Rusije, ispred ansambla Opere Narodnog pozorišta ja vam se najdublje zahvaljujem na ovom zlatnom slovu koje ste u našem pozorištu utisnuli ne samo vašom visokom umetnošću, već pre svega svojom hrabrošću da u ovom trenutku dođete kod nas. Vas, naša draga publiko, pozivam da nastavite da nas podržavate u našoj zajedničkoj duhovnoj borbi sa trenutno najvećim neprijateljem čovečanstva“, istakao je Janko Sinadinović.

Osim u Narodnom pozorištu, Državni kamerni muzički teatar „Opera Sankt Peterburga“ gostovaće i u Operi i teatru Madlenianum, gde će 15. i 16. novembra izvesti operu Volfganga Amadeusa Mocarta „Otmica iz saraja“, takođe u režiji Jurija Aleksandrova.

Povodom ovog gostovanja, 13. novembra, u foajeu Druge galerije Narodnog pozorišta održana je konferencija za novinare.

Upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu Ivana Vujić izrazila je zadovoljstvo što se u ovako teškom momentu za čitav svet odigrava gostovanje izuzetnih ruskih umetnika u Beogradu.

„Reč je o malom umetničkom čudu koje je zaštićeno svim epidemiološkim merama. Sve je to za nas velika radost i iznenađenje u trenutku kada su sve vodeće pozorišne kuće Evrope i sveta zatvorene" kazala je Vujić i dodala da je Britn bio veliki, svetski priznati engleski kompozitor 20. veka.

„Zanimljivo je da je težište dobrog dela njegove karijere u scenskim delima bila tema - protest protiv nasilja i rata. Ipak, ovo delo sadrži mučnu dramu, i time, neko ko je protiv nasilja, mirotvorac, pacifista, ovde pripoveda o - nasilju" kazala je Vujić i dodala da je veoma zahvalna „vrhovnom mađioničaru" Juriju Aleksandrovu, osnivaču i stalnom umetničkom rukovodiocu teatra, nacionalnalnom umetniku Rusije Juriju Aleksandrovu koji je režirao obe predstave koje će publika imati prilike da vidi u Narodnom pozorištu i Madlenianumu.

Aleksandrov se zahvalio na gostoprimstvu i istakao da su svi članovi pozorišta iz Sankt Peterburga zdravi stigli u Beograd.

„Svi u našem pozorištu imaju obavezu da se testiraju jednom nedeljno. Za nas je to važno ne samo zbog gostovanja kao što je sada slučaj, već zbog normalnog funkcionisanja našeg teatra. Tako se najefikasnije štitimo od pandemije. Naše gostovanje se sa malim zakašnjenjem realizuje u Beogradu u čast 75 godina pobede nad fašizmom" kazao je Aleksandrov.

Andreja Rackov, generalni direktor Madlenianuma naglasio je složenost organizacije gostovanja ruskih umetnika u Beogradu u zahtevnim okolnostima koje potresaju svet.

„Ovaj program i gostovanje naših prijatelja iz Rusije su odlagani nekoliko puta i sada smo stigli na korak od realizacije vrednog umetničkog događaja koji čine raskošne predstave u Narodnom pozorištu i Madlenianumu. Zahvaljujem se Juriju Aleksandrovu koji je na izuzetan način odabrao obe predstave jer one nisu igrane u Beogradu duže od pola veka" kazao je Rackov i naglasio da će se izuzetna saradnja sa vrhunskim umetnicima iz Sankt Peterburga nastaviti i u godinama koje dolaze nakon pandemije.

Podsećanja radi, ovo je drugo gostovanje Državnog kamernog muzičkog teatra „Opera Sankt Peterburga“ u Narodnom pozorištu u Beogradu. Prvi nastup imali su pre godinu i po dana, 8. maja 2019, kada su na Velikoj sceni izveli operu Žorža Bizea „Lovci bisera“.