Вести

17. јун, Сцена „Раша Плаовић” (20,30) 
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ NARODNO KAZALIŠTE NÉPSZĺNHÁZ SUBOTICA - ЗЛА ЖЕНА 
текст Јован Стерија Поповић, режија Ива Милошевић

У Стеријиним комедијама идеал паланачког малограђанског реда иксрсава пред гледаоца као  репресиван друштвени поредак који човека приморава да буде послушан и да се слепо покорава друштвеним правилима и конвенцијама. Индивидуа се, од малих ногу, учи на трпњење сопствене фрустрираности и усамљености, у окружењу отуђених и у дубини душе несрећних људи. Чежњу појединца, макар и ирационалну, за освајањем слободније и испуњеније егзистенције, овако устројена средина доживљава као субверзивну претњу  реду и зато настоји да је анатемизује и угуши. Да ли је у таквом свету  тежња за лепшим и испуњенијим животом осуђена на неуспех? 

Премијера: 1. март 2019.

Улоге:

Граф Трифић-Милан Вејновић
Султана-Милица Сужњевић
Персида-Сузана Вуковић
Стеван-Димитрије Динић
Срета-Срђан Секулић
Пела-Сања Моравчић

 

20. јун, Велика сцена (20,00) 
ХРВАТСКО НАРОДНО КАЗАЛИШТЕ ИВАНА ПЛ. ЗАЈЦА РИЈЕКА - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА 
комедија Бранислава Нушића у режији и адаптацији Татјане Мандић Ригонат

 

„Госпођом министарком“, култним делом српског комедиографа Бранислава Нушића, ХНK Ивана племенитог Зајца прославило је 40 година уметничког рада националне првакиње Оливере Баљак која ће вас одушевити у улози Живке Поповић. А „Госпођа министарка” своју последњу премијеру у ријечком Kазалишту имала је пре готово 60 година. Прича о жени политичара која мора на брзину усвојити обрасце понашања и начин живота „високог друштва“, након што јој супруг постане министар у влади, постала је готово синоним за нагли успон на друштвеној лествици. Једнако тако, име Бранислава Нушића постало је синоним за смех у позоришту, као и за непогрешиво сецирање провинцијалног менталитета помешано с балканским шармом и богатством језика којим описује комику наших живота.
Представа је премијерно изведена 18. јула прошле године. 

Улоге:

ЖИВKА: Оливера Баљак
УЈKА ВАСА: Александар Цвјетковић
ЧЕДА: Јасмин Мекић
ДАРА: Ивна Бруцк
РАKА: Јелена Лопатић
АНKА: Анастазија Балаж / Тања Смоје
НИKАРАГУА: Деан Kривачић
НИНKОВИЋ: Еди Ћелић
НАТА: Александра Стојаковић Олењук / Сабина Саламон
ПЕРА ПИСАР: Никола Недић
ТЕТKА САВKА: Биљана Ловре
ШИМА: Антон Плешић
ДЕЧАK ИЗ МИНИСТАРСТВА: Марио Јовев
ЖАНДАРИ: Гиусеппе Ницодемо / Петар Баљак

 

25. јун, Велика сцена (20,00) 
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - ДЕРВИШ И СМРТ 
по роману Меше Селимовића, режија и драматизација: Дејан Пројковски

Када би једног дана дошао крај ове наше цивилизације и када би требало да покажемо шта је био смисао нашег постојања, сигурно роман „Дервиш и смрт” и аутор Меша Селимовић показују смисао постојања наше цивилизације, уз Достојевског, Шекспира, Баха, Моцарта, Микеланђела... Драматизација коју сам радио у Народном позоришту Републике Српске је, од свих других драматизација које сам читао, најближа роману и најбоље може да се види та драматуршка линија Меше Селимовића. Захтевно је извући све што се може у тих два и по сата на сцени. Тачније, имамо задатак да пренесемо роман на сцену и да створимо своју сценску естетику. Све друго је бесмислено. „Дервиш и смрт” је једно од уметничких дела којима ова цивилизација треба да се поноси. Сваки роман је као велико море у које сви треба да заронимо. 

Премијера: 30. октобар 2020. 

Улоге:

Златан Видовић: Ахмед Нурудин
Раде Костић: Мула Јусуф
Жељко Еркић: Хасан
Душко Мазалица к.г. Кадија
Ања Илић: Кадиница
Љубиша Савановић: Муфтија
Данило Керкез: Муселим
Ђорђе Марковић: Хафиз Мухамед
Бојан Колопић: Бјегунац
Драгослав Медојевић: Синанудин
Бошко Ђурђевић: Отац
Рок Радиша: Кара-Заим
Огњен Копуз: Џемал
Мирослав Синкић: Непознати
Зоран Станишић: Осман
Марко Вујевић: Младић
Ариан Сарајлић: Дијете 
Никола Милаковић: Стражар
Ђорђе Ивић: Гробар
Бојана Грбић: Плесачица
Теодора Стојковић, Драгана Арсенић, Софија Ристић,Андрија Митић, Данило Миленковић, Дана Полетан (Народ и дервиши)

 

26. јун, Велика сцена (20,00) 
КАМЕРНА ОПЕРА ИЗ САНКТ ПЕТЕРБУРГА - ЕЛЕКТРА
опера Рихарда Штрауса, либрето Хуго фон Хофманстал, диригент Максим Ваљков, редитељ Јуриј Александров

Има ли опера без љубавне лирике? Чак ако љубавна линија није главни покретач сижеа, тешко је замислити да је уопште нема. Шта у том случају треба да дирне срца слушалаца? Потпуно неочекиван одговор на то питање дао је Рихард Штраус у опери „Електра“. У основи познатог мита је прича о Електриној освети очевим убицама – мајци Клитемнестри и њеном љубавнику Егисту.
Међутим, код Софокла доминира узвишени патос, својствен античкој трагедији, док је Штрауса и Хофманстала, представнике почетка двадесетог века, заинтересовало нешто друго – приказ тамних страна људске психе. Уместо уобичајене представе савршене и узвишене Хеладе – приказана је веома узнемирујућа прича о болу и мржњи...

 

27. јун, Сцена „Раша Плаовић“ (20,00) 
ОДИН ТЕАТАР ИЗ ДАНСКЕ - ЦВЕЋЕ ЗА ТОРГЕРА, поводом 30 година постојања „Дах театра“
у режији и извођењу Роберте Kарери

Овај комад, који представља омаж чувеном глумцу Торгеру Веталу, једном од оснивача тог алтернативног данског позоришта, између осталог, поставља и питање може ли туга постати светлост која осветљава нечији пут у животу?

Ова интригантна представа, премијерно изведена 7. новембра прошле године говори о смислу живота, после губитка драге особе, који има две димензије: тугу и захвалност.

На овај начин Народно позориште се придружује прослави три деценије постојања „Дах театра”, основаног 1991. године у Београду. 

 

Улазнице за све представе могу да се купе на благајни Народног позоришта и онлајн https://www.narodnopozoriste.rs/sr/ulaznice

Програми у Народном позоришту, уз ограничен број места за публику, одржавају се уз поштовање свих мера заштите које прописује Kризни штаб у вези са епидемијом вируса корона.