Вести

Испраћај за кремацију некадашњег првака Опере Народног позоришта у Београду, баритона Слободана Станковића одржан је у понедељак 6. марта на Новом гробљу.

Слободан Станковић рођен је 11. септембра 1948. године у Врању.

Певање је учио у Београду код И. Ђукић у Музичкој школи „Станковић“ и Аните Мезетове на Музичкој академији. 

Добитник је награда на такмичењима  у Загребу (1973 , 1976) и прве награде на конкурсу Тоти дал Монте у Тревису (1976). 

Стални члан ансамбла Опере Народног позоришта у Београду постао је 1973. године. 

Велику афирмацију стекао је као солиста хорова  КУД „Бранко Крсмановић“ и „Collegium musicum“, с којима је наступао по целој Европи и Америци. 

Показао се и као сугестиван интерпретатор ликова на позорници као и концертни певач способан да свој звонки глас подвргне захтевима камерног музицирања и артикулисане дикције.

Љубитељи опере посебно памте његове улоге као што су: Фигаро (Росини, „Севиљски берберин“), Валентин (Гуно, „Фауст“), Марсел (Пучини, „Боеми“), Силвио (Леонкавало, „Пајаци“), Енрико (Доницети, „Лучија од Ламермура“), Јелецки (Чајковски, „Пикова дама“)... 

Бројне улоге остварио је и у Вердијевим операма – „Дон Карлос“ (Дон Карлос), „Ернани“ (Дон Карло V), „Трубадур“ (Гроф Луна), „Бал под маскама“ (Ренато), „Риголето“ (Риголето), „Атила“ (Ецио) и „Травијата“ (Жорж Жермон). 

Слободан Станковић преминуо је 28. фебруара у Београду.