Вести

Једночини балети „Жене у д-молу“, на музику Јохана Себастијана Баха и „Дуга божићна вечера“ на музику Антонија Вивалдија, премијерно су изведени 25. октобра на Великој сцени.
Кореографију, режију, концепт и либрето потписао је један од водећих кореографа данашњице Раду Пoклитару.
Балет „Жене у д-молу“, на Бахову музику (Концерт бр. 1 за клавир и оркестар у d-молу), је инспирисан дивљењем према генијалности тог славног композитора. Извор кореографске инспирације је била управо Бахова полифонија: "Целокупна пластичност текстуре балета је у потпуности полифонична. Трагична прича о непостојећем женском пријатељству је само изговор за софистициране композиције са мноштвом фигура и за дирљиве дуете", каже Поклитару.
Улоге су остварили Бранкица Мандић, Јован Веселиновић, Јована Несторовска, Теодора Спасић, Љупка Стаменовски, Смиљана Стокић, Тијана Шебез, Ивана Козомара, Ада Распор, Милош Маријан, Милош Кецман, Тејлор Клоу, Чедомир Радоњић, Никола Томашевић, Никола Бјанко, Мартин Граингер и Милош Живановић.
Костиме је креирао Дмитро Куриата, а дизајн светла Олена Антохина.
„Дуга божићна вечера“, на музику Вивалдија, настала је према мотивима истоименог комада Торнтона Вајлдера, Реч је о балетској контемплацији о пролазности живота, пуног бескорисних радњи које од људи краду драгоцене тренутке, сате и године њиховог земаљског живота. То је прича о историји породице Бајард у којој су године представљене као низ божићних вечера, а људске судбине кроз гозбе и банкете...
Улоге су остварили Марија Бајчетић, Јовица Бегојев, Миља Ђурић, Мартин Граингер, Бранкица Мандић, Милош Кецман, Ивана Савић-Јаћић, Тејлор Клоу, Чедомир Радоњић, Никола Томашевић, Никола Бјанко, Смиљана Стокић, Тијана Шебез, Душан Милосављевић, Милош Кецман, Рафаеле Дилиђенте и Дејан Коларов.
Костиме и дизајн светла су, такође, креирали Куриата и Антохина, сценограф је Андреј Злобин, а видео-продукцију је урадила Марија Пустовалова.
Асистенти кореографа су, у припреми оба балета, били Анатолиј Козлов, Сергеј Кон и Ана Герус, а репетитори Марија Вјештица („Жене у d-молу“) и Паша Мусић („Дуга божићна вечера“).
Оба балета први пут су изведена 18. јуна 2014. године у балетској трупи Кијевски модерни балет (Kyеv Modern-Ballet), коју је основао Поклитару.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

Пoклитару је рођен у Кишињеву, у породици балетских уметника. Завршио је Државну кореографску школу у Перму 1991. године. Дипломирао је на белоруској Државној музичкој академији 1999. године и стекао звање балет-мајстора (код ментора професора Валентина Елизариева, Заслужног уметника УССР)
Од 1991. до 2001. године био је члан Балета Националне опере и Балета Белорусије.
Од 2001. до 2002. главни је балет-мајстор Националне опере Молдавије.
Био је уметнички директор Академског оперског и балетског позоришта за децу и младе у Кијеву, у периоду од 2012. до 2013. године.
Урадио је кореографију церемоније отварања и затварања Олимпијаде у Сочију, 2014. године.
У оквиру церемоније отварања изведен је мини-балет The First Ball of Natasha Rostova на музику различитих композитора уз учешће некадашњих, али и садашњих чланова Балета Баљшој театра као што су: Светлана Захарова, Владимир Васиљев, Иван Васиљев и Александар Петухов.
Раду Паклитару је до сада поставио више од 30 различитих балетских представа у европским театрима.

Кореографски опус:

• Жене у д-молу, музика: Ј.С. Бах, Odessa College of Arts and Humanities, 2001.
• The World is not Ending at One’s House Door, музика: Густав Малер и Josquin des Prez, Државно музичко позориште Минск, 1999.
• La spectre de la rose, музика Карл Мариа Вебер, Државно музичко позориште Минск, 2001.
• Кармен, према Бизеовој опери, Национална опера Молдавије, 2001.
• Carmen Suite, музички аранжман: Родион Шчедрин према музици Бизеа, Odessa College of Arts and Humanities, 2002.
• In pivo veritas, ирска народна музика, композитори ренесансе, Државно музичко позориште Минск, 2002.
• Слике са изложбе, музика: Модест Мусоргски, Национална опера Украјине, 2002.
• Посвећење пролећа, музика: Игор Стравински, Национална опера Украјине, 2002.
• Boléro and Waltz, музика: Морис Равел, Национална опера Молдавије, 2003.
• Othello’s Birthday, музика: Сергеј Прокофјев, Russian Chamber Ballet ‘Moscow’, 2004.
• The Seven Deadly Sins, музика: Kurt Weill, Државни опера и балет Перм, 2004.
• Пепељуга, музика Сергеј Прокофјев, Национална опера Летоније, 2005, музика: Олег Кходоско од 2006.
• Princess Ateh, or Revelations of Khazar Princess, a one-woman opera, музика: Ghenadie Ciobanu, постављено у сарадњи са редитељем Petru Vutcărău, Национална опера Молдавије, 2005.
• Моћ судбине, опера-балет, музика: различити композитори, Уметничка фондација Владимира Филипова, Кијев, 2005.
Паклитару је 2006. године основао своју компанију KYIV MODERN BALLET Theatre коју подржава и спонзорише Владимир Филипов, украјински филантроп.
У овој компанији остварио је следеће кореографије:
• Carmen.TV музика: Жорж Бизе, 2006.
• Romeo and Juliet (SHAKESPEARIMENTS), музика: П.И. Чајковски, Ф. Хендл и композитори ренесансе, 2007.
• Болеро, музика: Морис Равел, 2007.
• Крцко Орашчић, музика: П.И.Чајковски, 2007.
• № 6 Ward, музика Arvo Pärt, 2008.
• Underground, музика: Pēteris Vasks, 2008.
• Quartet-a-tête, музика: Ad Maas, 2010.
• In pivo veritas, ирска народна музика, композитори ренесансе, 2011.
• Intersection, балетски триптих, музика Myroslav Skoryk, 2012.
• Херевен, музика Владимир Николаев, 2012.
• Лабудово језеро, музика: П.И. Чајковски
• Жене у д-молу, музика: Ј.С. Бах, 2014.
• Дуга божићна вечера, музика: А. Вивалди, 2014.