Vesti

Jednočini baleti „Žene u d-molu“, na muziku Johana Sebastijana Baha i „Duga božićna večera“ na muziku Antonija Vivaldija, premijerno su izvedeni 25. oktobra na Velikoj sceni.
Koreografiju, režiju, koncept i libreto potpisao je jedan od vodećih koreografa današnjice Radu Poklitaru.
Balet „Žene u d-molu“, na Bahovu muziku (Koncert br. 1 za klavir i orkestar u d-molu), je inspirisan divljenjem prema genijalnosti tog slavnog kompozitora. Izvor koreografske inspiracije je bila upravo Bahova polifonija: "Celokupna plastičnost teksture baleta je u potpunosti polifonična. Tragična priča o nepostojećem ženskom prijateljstvu je samo izgovor za sofisticirane kompozicije sa mnoštvom figura i za dirljive duete", kaže Poklitaru.
Uloge su ostvarili Brankica Mandić, Jovan Veselinović, Jovana Nestorovska, Teodora Spasić, Ljupka Stamenovski, Smiljana Stokić, Tijana Šebez, Ivana Kozomara, Ada Raspor, Miloš Marijan, Miloš Kecman, Tejlor Klou, Čedomir Radonjić, Nikola Tomašević, Nikola Bjanko, Martin Grainger i Miloš Živanović.
Kostime je kreirao Dmitro Kuriata, a dizajn svetla Olena Antohina.
„Duga božićna večera“, na muziku Vivaldija, nastala je prema motivima istoimenog komada Torntona Vajldera, Reč je o baletskoj kontemplaciji o prolaznosti života, punog beskorisnih radnji koje od ljudi kradu dragocene trenutke, sate i godine njihovog zemaljskog života. To je priča o istoriji porodice Bajard u kojoj su godine predstavljene kao niz božićnih večera, a ljudske sudbine kroz gozbe i bankete...
Uloge su ostvarili Marija Bajčetić, Jovica Begojev, Milja Đurić, Martin Grainger, Brankica Mandić, Miloš Kecman, Ivana Savić-Jaćić, Tejlor Klou, Čedomir Radonjić, Nikola Tomašević, Nikola Bjanko, Smiljana Stokić, Tijana Šebez, Dušan Milosavljević, Miloš Kecman, Rafaele Diliđente i Dejan Kolarov.
Kostime i dizajn svetla su, takođe, kreirali Kuriata i Antohina, scenograf je Andrej Zlobin, a video-produkciju je uradila Marija Pustovalova.
Asistenti koreografa su, u pripremi oba baleta, bili Anatolij Kozlov, Sergej Kon i Ana Gerus, a repetitori Marija Vještica („Žene u d-molu“) i Paša Musić („Duga božićna večera“).
Oba baleta prvi put su izvedena 18. juna 2014. godine u baletskoj trupi Kijevski moderni balet (Kyev Modern-Ballet), koju je osnovao Poklitaru.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Poklitaru je rođen u Kišinjevu, u porodici baletskih umetnika. Završio je Državnu koreografsku školu u Permu 1991. godine. Diplomirao je na beloruskoj Državnoj muzičkoj akademiji 1999. godine i stekao zvanje balet-majstora (kod mentora profesora Valentina Elizarieva, Zaslužnog umetnika USSR)
Od 1991. do 2001. godine bio je član Baleta Nacionalne opere i Baleta Belorusije.
Od 2001. do 2002. glavni je balet-majstor Nacionalne opere Moldavije.
Bio je umetnički direktor Akademskog operskog i baletskog pozorišta za decu i mlade u Kijevu, u periodu od 2012. do 2013. godine.
Uradio je koreografiju ceremonije otvaranja i zatvaranja Olimpijade u Sočiju, 2014. godine.
U okviru ceremonije otvaranja izveden je mini-balet The First Ball of Natasha Rostova na muziku različitih kompozitora uz učešće nekadašnjih, ali i sadašnjih članova Baleta Baljšoj teatra kao što su: Svetlana Zaharova, Vladimir Vasiljev, Ivan Vasiljev i Aleksandar Petuhov.
Radu Paklitaru je do sada postavio više od 30 različitih baletskih predstava u evropskim teatrima.

Koreografski opus:

• Žene u d-molu, muzika: J.S. Bah, Odessa College of Arts and Humanities, 2001.
• The World is not Ending at One’s House Door, muzika: Gustav Maler i Josquin des Prez, Državno muzičko pozorište Minsk, 1999.
• La spectre de la rose, muzika Karl Maria Veber, Državno muzičko pozorište Minsk, 2001.
• Karmen, prema Bizeovoj operi, Nacionalna opera Moldavije, 2001.
• Carmen Suite, muzički aranžman: Rodion Ščedrin prema muzici Bizea, Odessa College of Arts and Humanities, 2002.
• In pivo veritas, irska narodna muzika, kompozitori renesanse, Državno muzičko pozorište Minsk, 2002.
• Slike sa izložbe, muzika: Modest Musorgski, Nacionalna opera Ukrajine, 2002.
• Posvećenje proleća, muzika: Igor Stravinski, Nacionalna opera Ukrajine, 2002.
• Boléro and Waltz, muzika: Moris Ravel, Nacionalna opera Moldavije, 2003.
• Othello’s Birthday, muzika: Sergej Prokofjev, Russian Chamber Ballet ‘Moscow’, 2004.
• The Seven Deadly Sins, muzika: Kurt Weill, Državni opera i balet Perm, 2004.
• Pepeljuga, muzika Sergej Prokofjev, Nacionalna opera Letonije, 2005, muzika: Oleg Khodosko od 2006.
• Princess Ateh, or Revelations of Khazar Princess, a one-woman opera, muzika: Ghenadie Ciobanu, postavljeno u saradnji sa rediteljem Petru Vutcărău, Nacionalna opera Moldavije, 2005.
• Moć sudbine, opera-balet, muzika: različiti kompozitori, Umetnička fondacija Vladimira Filipova, Kijev, 2005.
Paklitaru je 2006. godine osnovao svoju kompaniju KYIV MODERN BALLET Theatre koju podržava i sponzoriše Vladimir Filipov, ukrajinski filantrop.
U ovoj kompaniji ostvario je sledeće koreografije:
• Carmen.TV muzika: Žorž Bize, 2006.
• Romeo and Juliet (SHAKESPEARIMENTS), muzika: P.I. Čajkovski, F. Hendl i kompozitori renesanse, 2007.
• Bolero, muzika: Moris Ravel, 2007.
• Krcko Oraščić, muzika: P.I.Čajkovski, 2007.
• № 6 Ward, muzika Arvo Pärt, 2008.
• Underground, muzika: Pēteris Vasks, 2008.
• Quartet-a-tête, muzika: Ad Maas, 2010.
• In pivo veritas, irska narodna muzika, kompozitori renesanse, 2011.
• Intersection, baletski triptih, muzika Myroslav Skoryk, 2012.
• Hereven, muzika Vladimir Nikolaev, 2012.
• Labudovo jezero, muzika: P.I. Čajkovski
• Žene u d-molu, muzika: J.S. Bah, 2014.
• Duga božićna večera, muzika: A. Vivaldi, 2014.