Вести

Представа „Нечиста крв“, према мотивима романа Борисава Станковића, у драматизацији Маје Тодоровић и режији Милана Нешковића, премијерно је изведена 12. априла на Великој сцени. 

Ново читање тог врелог и бујног, а ипак тако суморног Станковићевог света, са фокусом на положај жене и питање слободе у једној затвореној средини, наишло је на веома добар пријем код публике у препуној сали која није штедела дланове да комплетан ансамбл, на крају представе, испрати вишеминутним бурним аплаузом и овацијама.

Горду и страствену Софку, која се инати са својом судбином, тумачила је Јована Стојиљковић, њеног оца – ефенди Миту, који ју је због новца издао и продао као ствар, играо је Небојша Дугалић, лик газда Марка, богатог сељака који у себи носи неиживљеност и промашеност живота, дочарао је Ненад Јездић, а Томче, његовог сина и Софкиног мужа – Павле Јеринић.

У овој веома снажној причи о љубави и њеним разним видовима, али и о томе како је љубав нестала између људи, улоге су остварили и Наташа Нинковић (Тодора, Софкина мајка), Душанка Стојановић Глид (Стана, Маркова жена), Златија Оцокољић Ивановић (Стоја, Тодорина сестра), Љиљана Благојевић (Магда, слушкиња), Радмила Живковић (Симка, „купачица“), Танасије Узуновић (Арса, Марков слуга), Никола Вујовић (Ванко, слуга мутавац) и Стефан Kалезић (Мали Томча).

У представи учествује и оперски певач, баритон Небојша Бабић који у сцени свадбе, уз клавирску пратњу Тање Шчербак, изводи ванвременску композицију "Моја последња и прва љубави", на текст и музику Кемала Монтена, са којом је Тереза Кесовија 1986. године убедљиво тријумфовала на Фестивалу "Месам", у Београду. 
   
У новој верзији "Нечисте крви" нема фолклорних елемената, нити језика старог Врања, али има свевремене приче не само о љубави, него и о страсти, чежњи и патњи, како личној, тако и породичној. 

Сви јунаци су задржали карактеристике које су имали и код Боре Станковића, али им је дат и „савремени додир” кроз говор и ситуације у којима се налазе. 

Софка је остала жена која је свесна себе, своје лепоте и порекла, Марко је остао богаташ који може да приушти себи да купи младу жену, Мита је човек који је пропао у транзицији... Наравно, све је то нешто што постоји и данас, само у мало другачијем облику у односу на време у које је Станковић сместио свој роман.

Драматург је Молина Удовички Фотез, сценографију је креирала Весна Поповић, костиме Марина Вукасовић Меденица, композиторка је Ања Ђорђевић, а кореографкиња Андреја Kулешевић.

Исте вечери, уочи премијере, у фоајеу Друге галерије, отворена је изложба „Нечиста крв и Kоштана на сцени Народног позоришта“, аутора Драгана Стевовића и Драгице Гаћеше. Изложба, коју публика може да погледа до краја јуна, обухвата  бројне фотографије и каст листе из поменутих представа.  

Прва реприза „Нечисте крви“ заказана је за 21. април.

Ово је тек, трећа поставка „Нечисте крви“ на сцени Народног позоришта у Београду, на којој је и праизведена, 23. фебруара 1933. године, у режији Јосипа Kулунџића и сценографији Станислава Беложанског. 

У подели су били Надежда Ризнић (Софка), Добрица Милутиновић (Ефенди Мита), Теодора Арсеновић (Тодора, Софкина мајка), Душан Раденковић (Газда Марко), Роксанда Бековић (Стана, Маркова жена), Војислав Јовановић (Томча, Марков син, Софкин муж), Ружа Текић (Магда, слушкиња), Зора Златковић (Симка), Србољуб Хет Петровић (Арса, Марков слуга), Милош Паунковић (Ванко)...

Наредна премијера одржана је 5. децембра 1975. године у режији Градимира Мирковића. 

На Великој сцени, у сценографији Миомира Денића, костимима Божане Јовановић и на музику Војислава Вокија Kостића, улоге су остварили Вера Чукић (Софка), Милан Пузић (Ефенди Мита), Kсенија Јовановић (Тодора, Софкина мајка), Бранислав Јеринић (Газда Марко), Мира Бобић (Стана, Маркова жена), Предраг Мики Манојловић (Томча, Марков син, Софкин муж), Горјана Јањић (Магда, слушкиња), Дара Вукотић Плаовић (Симка), Борис Андрусевић (Арса, Марков слуга), Мида Стевановић (Ванко)...

У међувремену, 15. јуна 2008. године, такође на Великој сцени, премијерно је изведен и балет „Нечиста крв“, а кореограф Лидија Пилипенко, која је написала и либрето, урадила је представу према више дела Борисава Станковића. 
М.Б.