Вести

На 25. Театар фесту „Петар Kочић“ у Бањалуци,  „Успаванка за Алексију Рајчић“, по тексту Ђорђа Kосића и у режији Југа Ђорђевића, проглашена је најбољом представом на основу једногласне одлуке стручног жирија који јој је доделио и награде за најбољу режију и најбољу глумицу.

На тај начин, ова поетска драма, још једном је потврдила своје високе уметничке домете и на најбољи начин завршила овогодишњу сезону у којој је остварила убедљив тријумф и на недавно завршеном Стеријином позорју, као и још неколико домаћих позоришних фестивала. 

Жири Театар феста којим је председавао менаџер у култури Душко Љуштина, а чланови су били глумица Наташа Иванчевић и критичарка Ана Тасић, навео је да се представа „награђује због заокружености и успешности целокупног сценског језика - стилски и формално необичног и инспиративног драмског текста, сугестивног, хипнотичког звука, прецизне, симболички ефектне сценографије, вишезначног костима, изражајне игре ансамбла и режије која је вешто и маштовито повезала све ове елементе у једну естетски снажну целину“.

У образложењу Награде за најбољу глумицу овог фестивала, који у оквиру свог програмског концепта окупља најбоље представе из региона, жири је оценио да је Вања Ејдус „одмереном и изражајном осећајношћу представила Алексију, вешто обликујући смесу трагичности због неминовности бола трпљења и погубне жеље за близином мушкарца и специфичне ведрине, снаге помирења са патњом“.

„Елегантно обучена, као да је јунакиња гламурозне опере, она готово церемонијално представља Алексију која постаје стуб отпора према поразном и назадном патријархату, не губећи своју снагу, благост и мир“, додаје се у образложењу.

Представа, коју је Народно позориште у Београду урадило у копродукцији са Стеријиним позорјем и Фондацијом „Нови Сад – Европска престоница културе” 2022, премијерно је изведена 30. априла прошле године на Сцени „Раша Плаовић“.

Насловна јунакиња је фиктивна личност, а млади писац инспирацију за причу нашао је у књизи Милутина А. Поповића из 1898. године „Затворенице - Албум женског одељења Пожаревачког казненог завода”.

Судбина Алексије Рајчић је да у судару са неслободом у сваком смислу долази до злочина као јединог излаза и до затвора као неког, парадоксално, простора слободе. Она је фигура која представља све жене које су у сличној позицији и данас и у историји.

У тој представи чудесне лепоте у којој се преплићу елементи традиционалног и брехтовског театра, играју и Ива Милановић, Новак Радуловић (Хоровође) и Сара Ристић, Невена Милошевић, Вера Зечевић, Младен Лукић, Горан Милошевић и Данијела Милошевић (Хор).

Драматург представе је Тијана Грумић, а у уметничком тиму су и Андреа Рондовић (сценограф), Велимирка Дамјановић (костимограф), Невена Глушица (композитор), Дамјан Kецојевић (кореограф), Даница Kрстић (сарадник етномузиколог) и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).