Вести

Традиционална новогодишња конференција за новинаре, одржана је у уторак 25. децембра у фоајеу Друге галерије, а том приликом, в.д. управника Народног позоришта Ивана Вујић представила је нову директорку Драме Тању Шљивар.

У уводном делу, Ивана Вујић, којој је ово био први сусрет са новинарима откада је, пре нешто више од месец дана (21. новембра) одлуком републичке Владе постављена на чело Народног позоришта, подсетила је на резултате остварене током 2018. године истакавши да је у том периоду изведено укупно девет премијера.

У Драми је остварено седам премијера - „Ожалошћена породица“, „Деведесете“, „Дом Бернарде Албе“, „Боливуд“, „Плуто“ (копродукција са националним театром Грчке), „Балкански  шпијун“ и као облик перформативног рада „Топографија раја“ у копродукцији са Краљевским драмским позориштем „Драматен“, у Балету једна – „Хазарски речник – ловци на снове“ (копродукција са Опером и театром „Мадленианум“), док је у Опери била премијера „Андре Шенијеа“ и обнова „Пепељуге“. 

Управница је нагласила да су у претходних 365 дана реализована бројна успешна гостовања и учешћа на фестивалима у земљи у иностранству, прослављено је неколико значајних јубилеја, отворене су три изложбе у Музеју Националног театра...

Такође, осврнула се и на бројне догађаје који су одржани на обе сцене Народног позоришта, а посебно је истакла да је од 9. до 13. јула, на Великој сцени, први пут у историји српског позоришта, одржан Светски конгрес Међународне федерације за позоришна истраживања.

Представљајући у друштву својих сарадника (директорке Опере Јасмине Трумбеташ Петровић, в.д. директора Балета Константина Костјукова и директора Музеја Драгана Стевовића) нову директорку Драме Тању Шљивар, Ивана Вујић је оценила да је ова вишеструко награђивана и призната драмска списатељица „изванредна у свим пољима деловањима”.
 
„Када сам пре тридесетак дана дошла у Народно позориште, ситуација је била да нема директора Драме. Одлучила сам се за Тању Шљивар која је била студент генерације на Факутету драмских уметности. Ја сам јој предавала и могу да кажем да је била изванредна у свакој области деловања”, рекла је Ивана Вујић, помињући награђиване комаде Тање Шљивар „Пошто паштета?”, „Режим љубави” и друге који су извођени у Србији и иностранству, највише у Немачкој.

Истичући прегалаштво Тање Шљивар, интелектуалну радозналост и добре контакте са Европом, Ивана Вујић је изјавила да је са поносом изабрала веома образовану и веома даровиту младу жену. 

„Сматрам да је наша основна дужност да младим људима дамо простор за рад и стварање, да не иду другде него да свој рад и дар упрегну овде, да наше куће заблистају”, рекла је Ивана Вујић.

Тања Шљивар је захвалила на поверењу које за њу значи част и одговорност, „нарочито у односу на претходна дешавања”.

„Ивана Вујић истиче подршку младима, али она је тек друга жена управница Народног позоришта тако да је овде битан и родни аспект”, рекла је Тања Шљивар.

Драма ће у наредном периоду, како је раније и планирано, премијерно извести „Нечисту крв” Боре Станковића и Шекспиров „Сан летње ноћи”, док нови наслови још нису прецизирани.

Тања Шљивар је приметила да Народно позориште, као национални театар, има своје задатке у погледу репертоара, а она би волела да постане и модел по добром функционисању. 
„Не мислим само на материјалне услове, него на то да се модели комуникације у кући мењају и да се инсистира на самообразовању сваког члана ансамбла”, рекла је она.

Сцена „Раша Плаовић”, како је додала, биће посвећена преиспитивању канона и откривању новог, али и нечег већ постојећег, а занемареног, као што је дело списатељице Биљане Јовановић која је стварала када и Данило Киш и Мирко Ковач.

На питање новинара упућено Тањи Шљивар да ли је била у контакту са глумцима који су тражили повратак смењеног директора Драме Жељка Хубача, одговорила је Ивана Вујић, рекавши да је она  „обавила разговоре са већином која је то желела”. 

„У најпријатељскијем и најколегијалнијем разговору представила сам им планове и били су задовољни”, објаснила је Ивана Вујић.

Тања Шљивар је додала да Хубач остаје запослен на месту драматурга и додала да ће он бити „део тима као уметнички саветник и практичар”.

Као вредности за које ће се борити, Ивана Вујић је навела поштовање, људскост, рад, дисциплину и одлучност.

„Будућност Народног позоришта зависи од нас самих. Ово су велики ансамбли, од нашег рада зависи да ли ће нам бити боље или горе”, рекла је она, додајући да захваљује својим претходницима на њиховом раду и резултатима.

Као нови пројекат, Ивана Вујић је најавила развој публике, чиме ће се бавити група младих редитеља и драматурга – Ана Константиновић, Ана Поповић, Теа Пухарић, Тијана Грумић и други, а посебан акценат биће на тинејџерима.

„У Народном позоришту карте се добро продају, то није проблем. Али морамо да се питамо ко је наша публика, ко ће овде долазити у наредних 50 година”, казала је Ивана Вујић, која је на питање о конкурсу за новог управника рекла да је ових дана Народно позориште добило нов Управни одбор и да ће све бити по закону, корак по корак...

Поред линије подршке младима, као важан аспект рада истакнуто је настојање да се Кућа позиционира на европској сцени, да склопи уговоре са националним театрима у Лондону и Паризу који му одговарају по профилу, а наставиће и сарадњу са националним театрима у Будимпешти и у региону. 

У плану је и позиционирање на светским фестивалима, довођење гостујућих редитеља...

Планирано је да код нас режира Кети Мичел из Лондона, једна од највећих европских звезда, а у фебруару долази драматург Емануел Шипер из групе Римини Протокол који ће држати радионице са глумцима, као и у оквиру пројекта за развој публике, рекла је Ивана Вујић, истичући значај усавршавања, личног развоја и стицања нових знања за сваког члана ансамбла Драме, Опере и Балета.

Ивана Вујић рекла је и да жели да оснује Фондацију Народног позоришта како би се кроз интеграцију приватног и државног предузетништва оснажили фондови националног театра.

У плану је и радионица на Доњем Дорћолу, у почетку као амбијентална сцена, а касније и као и трећа сцена Националног театра, рекла је Ивана Вујић.

Такође, осврнула се и на иницијативу претходног управника Дејана Савића да се гради нова зграда Опере преко пута Народног позоришта оценивши да је то, у сваком случају, потребно великом граду као што је Београд.

На крају свог обраћања, управница је поручила да су њена врата свима отворена за разговор и да ће саслушати све идеје и примедбе.

Директорка Опере Јасмина Трумбеташ Петровић најавила је за 23. март премијеру „Коштане” Петра Коњовића, под диргентском управом Ане Зоране Брајовић, у режији Југа Радивојевића.

Она је указала да је реч о необичном и веома захтевном оперском делу насталом по истоименом комаду Боре Станковића и подсетила да је последња представа „Коштане” била 19. октобра 1959. године.

Идеја је да се врате дечје опере и матинеи, а да се у наредној сезони премијерно постави опера „Манон Леско”, рекла је Јасмина Трумбеташ Петровић, која је  препричала и први састанак са новом управницом, која јој је поклонила ружу.

„Народно позориште добија човека који поштује уметника, јаку жену која ће нас бранити. Тражиће дисциплину, рад и креацију. То ми је дало наду да ће наша кућа процветати”, рекла је она.

Константин Костјуков је изразио задовољство што је ових дана примљено пет играча и захвалио за то Ивани Вујић.

„Чим је дошла препознала је наш највећи проблем у ансамблу Балета, а то је кадровска политика. Ја се годинама борим, неки чланови су већ годинама били солисти, а још увек хонорарци. Управница је одмах кренула у борбу и у контакте са Владом Републике Србије. Примили смо петоро младих и наставићемо са том акцијом. Балет је првенствено уметност младих”, рекао је Костјуков.

Ансамбл Балета чека велики пројекат – „Лабудово језеро”, четврта верзија у Народном позоришту, за коју ће костиме и декор радити рослављени италијански модни креатор, дизајнер, костимограф, икона модне индустрије и једно од највећих имена из првих генерација модних гуруа Ренато Балестра. 

Костјуков је рекао да пројекат већ има одјека у италијанским медијима и да је циљ да се промовише наш балет ван граница земље.

Он је најавио и обнову култног балета „Доктор Џекил и Мистер Хајд“, на музику Едварда Елгара и Драгољуба Ђуричића за који је кореографију, либрето и режију урадио Владимир Логунов.

Директор Музеја Народног позоришта Драган Стевовић најавио је план изложби за наредну годину поводом 200 година српског позоришта и десетогодишњице смрти првака Балета Радомира Вучића, учешће у Ноћи музеја, као и промену Прве поставке...

Стевовић је открио да би 26. новембра следеће године требало да буде постављена изложба „Шекспир на сцени Народног позоришта“ која ће, како је истакао, објединити сва три сектора – Драму, Оперу и Балет.

Додао је да је Музеј ове године организовано посетило 1.500 туриста са речних крузера и поносно најавио да је за идућу годину већ најављена 101 туристичка група, такође са крузера.
М.Б.