Вести

Изложба „Божана – сликар костима“ посвећена нашој великој костимографкињи Божани Јовановић (1932-2020), чаробници магичне и ефемерне, а ипак опипљиве и материјалне уметности позоришне сцене - позоришног костима, коју су заједнички приредиле Ивана Жигон и Душица Кнежевић, отворена је 7. јуна у Музеју Народног позоришта. 

Сам чин отварања ове величанствене поставке, уз присуство многобројне публике, састојао се из три дела, а први је, уз музику Петра Иљича Чајковског и пригодне говоре директора Музеја Драгана Стевовића, госпође Душице Кнежевић и првака Балета Константина Костјукова одржан у фоајеу партера Велике сцене. 

Потом се публика, у друштву костимираних балерина Народног позоришта, спустила у Музеј у којем је приређен наставак отварања у оквиру којег су се присутнима обратили некадашња управница Народног позоришта Ивана Вујић, господин Стевовић и модератор овог дела програма Мирјана Бараћ.

Трећи чин отварања, био је посвећен Божаниним глумачким инспирацијама Светлани Цеци Бојковић, Тањи Бошковић и Ивани Жигон. Уз музику Камија Сен Санса, три признате драмске уметнице читале су своје дирљиве посвете Божани Јовановић објављене у каталогу изложбе.  

Речима: „Изложба је отворена“ које је изговорио наш познати сликар Никола Жигон, сестрић Божане Јовановић, завршен је званични део церемоније отварања, а након тога, док је са звучника допирала музика Божаниних омиљених извођача - групе „Квин“, канадског рокера Брајана Адамса... публика је могла да разгледа изложбу која ће бити доступна до краја септембра.

И, заиста, тешко је представити изложбом овог формата један толико обухватан, слојевит, промишљен, израђен, материјалан и истоврмено нематеријалан опус и стваралаштво једног великог уметника као што је Божана Јовановић.
 
Божана - сликар костима - слуша, гледа, чита, проучава, машта и бележи своја маштања сликајући на папиру, а потом, до последњег детаља осмишљава и реализује више од незамисливих пет стотина премијерних костимографских остварења (за драме, опере, балете) и исто тако незамисливи број појединачних костима који понекад броје неколико стотина по представи.

Божанина изузетна, овом изложбом још увек несагледива и необухватна каријера позоришног костимографа, почиње 1950. године у Београду и траје непрекидно до 2017. године. Радила  је „чаробница Божана“ - како је њени глумци, балетски играчи и певачи у овој изложби најчешће називају у својим топлим и садржајним писмима, у скоро свим позоришним кућама наше земље и региона и сарађивала са највећим редитељима, сценографима, кореографима и глумцима... Веома запажена су била и њена гостовања у националним театрима у Москви, Петрограду, Стокхолму, Трсту и Берлину.

У Народном позоришту била је запослена пуних 35 година као костимограф (од 1965 до 2000. године), а листа премијерних костимографских остварења у овом театру броји импозантних 135. И број признања које добила за свој рад је импозантан - преко тридесет највећих награда у овој области стваралаштва.

Без претензија на свеобухватност, ова изложба је, пре свега, емотивна посвета и дубоки поклон уметнику позоришта и уметности уопште; затим, приказ драгоцених костимских скица - за ову прилику прикупљених од породице, колега и пријатеља који су их добили од  Божане и сачували; избор фотографија које су забележиле Божанину сарадњу са нашим најдивнијим глумцима и играчима; и, на крају, прегршт, не мање узбудљивих и драгоцених, записа и сећања на рад са Божаном из пера њених сарадника и колега у театру.

Поставком у простору Музеја Народног позоришта и дигитализацијом корпуса артефаката и пратећих података приступило се, можда први пут систематскиje, тешко доступним материјалима и махом необрађеној теми уметника костимографа у позоришту. 

Сарадници на реализацији изложбе били су Радомир Милић (дизајн, прелом и припрема графичких материјала), Јелена Ратковић (припрема и обрада визуелних материјала), Жељко Јовановић (фотографија), Сања Милосављевић (архивски подаци), Јасна Сарамандић (реализација поставке) и Вера Мекић (припрема изложених костима).