Писмо захвалности примадоне Милке Стојановић упућено управници Народног позоришта у Београду Ивани Вујић

Поштована госпођо Вујић,

Поводом концерта који је одржан  2. априла  на Великој сцени Народног позоришта, под називом „У славу изузетних“ а био је посвећен мом супругу Живану Сарамандићу, желим да Вам се најискреније захвалим. 

Kао што је свима познато, Народно позориште је било наша друга кућа, место у коме смо професионално остваривали своје снове и несебично даривали свој таленат. Представе су биле наш живот у којимa смо давали најбољи део себе, са великим ентузијазмом, и жељом да публика ужива у њима.

Вече које је било посвећено Живану, оставило је посебан утисак и било баш онакво како би Живан волео да чује и види, а ја сам била пресрећна због посебне енергије и лепоте која се те вечери осетила и видела у сали Народног позоришта.

Уметници на сцени су показали изузетну професионалност, максимални квалитет и дочарали сву лепоту оперске уметности каква приличи највећим и најугледнијим кућама. 

Својим лепим и племенитим гестом  омогућили сте да се сетимо Живана, великог и  изузетаног уметника, човека кога смо сви волели, као што је и он волео нас. Народно позориште му се овога пута одужило на начин који би га и самог оставио без текста, као и мене.

Молим Вас да Јасмини Трумбеташ Петровић, директорки Опере, посебно, и свим уметницима, који су те вечери били на сцени, упутите све честитке и моју најискренију захвалност за предивно вече које су нам  приредили.

Срдачно, Милка Стојановић