Вести

Представа "Константин: Знамење анђела", у копродукцији Народног позоришта из Ниша и београдског Националног театра, премијерно ће бити приказана 27. фебруара у Нишу, у оквиру обележавања јубилеја Миланског едикта, најављено је у Музеју Народног позоришта у Београду.

На веома посећеној конференцији за новинаре, одржаној 22. јануара, речено је да ће београдска премијера представе, по тексту Дејана Стојиљковића и у режији Југа Радивојевића, бити одржана 4. марта у Народном позоришту .
Римског цара Константина рођеног у Наисусу, на територији данашњег Ниша, играће у младим данима Петар Бенчина, а у старијим Миодраг Кривокапић. У представи ће учествовати 12 глумаца из Ниша, пет из Београда и по један из позоришта у Крагујевцу, Крушевцу, Зајечару, Лесковцу и из Националног театра у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Вршилац дужности управника Народног позоришта у Београду Дејан Савић изразио је задовољство „око концепта целог пројекта" који је окупио, како је рекао, глумачки дрим тим централне Србије.
Према његовом мишљењу, ту, када се гледа са правне стране, није реч о копродукцији с обзиром на чињеницу да је реч о представи „којој је базично позориште у Нишу".
„Они ће урадити и костиме и декор, а ми ћемо, осим глумаца, дати и неку техничку и логистичку помоћ. У пројекат се, на њихово инсистирање, укључило и Народно позориште из Бањалуке. Ово ће бити представа која ће сигурно пропутовати кроз Србију и, како се некада популарно говорило, све крајеве где Срби живе. Биће то представа која ће засигурно имати свој живот и после Миланског едикта", казао је Савић.
Програмски руководилац пројекта и саветник председника Републике Србије Радослав Павловић оценио је да је Стојиљковић написао веома добар комад, а као мото целог пројекта навео је реплику из комада: „Небо се не осваја огњем и мачем, небо се осваја врлином".
„Учинићемо све што можемо да направимо једну представу која ће, можда, имати много мана, али неће имати једну ману; неће бити досадна. Направићемо нешто што је брзо, снажно, атрактивно", поручио је Павловић.
Главни руководилац пројекта Славица Трифуновић, најавила је да ће домаћин вечери на премијери у Нишу бити републички министар културе Братислав Петковић, док ће београдској премијери присуствовати председник Републике Србије Томислав Николић, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј и представници дипломатског кора.
Она је казала да је представа замишљена као амбициозно остварење са високим продукцијским стандардима, а све у циљу да се достојно обележи јубилеј 1700 година од доношења Миланског едикта.
Управник Народног позоришта у Нишу Иван Вуковић истакао је да је током припрема за почетак рада на једном овако значајном пројекту било најбитније „да представа буде везана за Ниш и Константина, да буде утемељена на историји, али и да буде узбудљива, драмска"
Радивојевић је рекао да му је част што предводи изузетну групу уметника и што сарађује с талентованим писцем.
Он је оценио да чињеницу што је Константин рођен у Нишу не треба стављати у први план само ове године када се обележава 17 векова од објаве Миланског едикта, којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана.
„Направили смо представу која говори о томе да је духовни преображај сваког појединца и народа могућ уколико то желе", рекао је Радивојевић.
Писац комада Дејан Стојиљковић, кога шира читалачка публика памти по „Константиновом раскршћу", објаснио је да тај историјски роман „нема везе" са овим делом које говори о животу и делу Константина Великог кроз призму најбитнијих тренутака из његовог богатог живота.
„Потрудио сам се да напишем потпуно оригиналан текст. „Константиново раскршће" се догађа у Другом светском рату и његову основу представља само једна легенда о Константину коју је записао његов биограф. Све остало о чему се ради у том делу, релативно нема везе са Константином. Ово је оригинално дело. Направио сам га „од нуле" и у њему сам испричао једну причу о Константину и о његовом преображају. Потрудио сам се да нађем танку линију између мита и историје. То, пре свега, није било лако зато што је биографија Константина Великог таква да о њој можете да направите 20,30 представа или не знам колико филмова, серија...", рекао је Стојиљковић.
Радња почиње у пролеће 337. године у војном логору близу Никомедије у време императоровог похода на Персију. Тешко болестан и свестан да му се ближи крај, Константин се исповеда Сципиону, сину свог пријатеља из детињства. Константин говори о младости проведеној у родном Наису, војном службовању под Диоклецијаном и Галеријем, пријатељству са солунским свецем Димитријем, смрти оца Констанција у Јорку…
У комаду се смењују сцене из Никомедије са сценама из Константиновог живота из младости, тако да ће гледаоци имати прилике да сведоче преломним догађајима као што је битка код Милвијског моста, виђење Крста на небу близу Рима, Први васељенски сабор, проглашење Миланског едикта, изградња Константинопоља…
Паралелно са историјском равни приче, биће представљен и један Константин који пати и сумња, воли и греши, човек од крви и меса, син, отац, супруг…
Посебан део посвећен је његовој реформаторској делатности и преобраћењу у хришћанство у коме ће сем историјских факата пажња бити посвећена и хришћанском предању и легендама.
Поред Кривокапића и Бенчине, у великом глумачком ансамблу су и Мирко Бабић (Констанције Хлор - отац), Снежана Петровић (Константинова мајка), Тамара Драгичевић (Константинова друга супруга, царица), Милош Цветковић (непознати војник, наводно син Константиновог друга из детињства), Сузана Лукић (Робиња, хришћанка), Игор Дамњановић (Хелвије), Дејан Тончић (Далмације), Дејан Цицмиловић (Галерије), Александар Маринковић (Димитрије), Драган Божа Марјановић (Диоклецијанов трибун у Солуну), Мирослав Јовић (Константинов сувладар и муж његове сестре), Александар Михаиловић (Константинов биограф, панегиричар на двору), Милутин Вешковић (Квестор Константиновог двора), Драгиша Вељковић (Константинов лекар), Димитрије Илић (Робовласник), Данило Петровић (Легионар), Младен Милојковић (Тит), Маријан Тодоровић (Сотерид), Драгослав Савић (Децим), Мирољуб Недовић (Константинов писар)...
У сарадничкој екипи су драматурзи Иван Велисављевић и Спасоје Ж. Миловановић, сценограф Александар Денић, костимограф Бојана Никитовић, композитор Владимир Пејковић, видео дизајн Доријан Колунџија, сценски покрет Игор Дамњановић...
М.Б.