Премијера драме „Госпођа Олга” 10. децембра у Бањалуци и 24. децембра у Београду

Представа „Госпођа Олга”, по тексту великог српског песника Милутина Бојића и у режији Југа Ђорђевића, настала у копродукцији Народног позоришта у Београду и Народног позоришта Републике Српске, биће премијерно изведена 10. децембра на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци.

Београдска премијера биће одржана 24. децембра (20.30) на Сцени „Раша Плаовић”.

Грађанска драма „Госпођа Олга“, иако написана пре више од једног века, обрађује теме које се и данас чине изузетно актуелним, као што су надмоћ капитала над моралом, морални банкрот, а пре свега сукоб генерација.

Драматург Ђорђе Kосић, сценограф Драгана Пурковић Мацан, костимограф Велимирка Дамјановић, композитор Невена Глушица, те Милица Церовић (сценски покрет), Дејан Средојевић (сценски говор) и Миа Млинаревић (дизајнер светла) потписују се као уметнички тим овог позоришног дела у којем су улоге додељене Нели Михаиловић (Олга Ристићка), Љубиши Савановићу (Адвокат Новаковић), Слађани Зрнић/ Николини Фригановић (Новаковићка), Александру Вучковићу (Гидра), Иви Милановић (Вука) и Смиљани Маринковић (Марија).

Подсећајући да реч, у суштини, одувек носи снажну моћ, редитељ Ђорђевић се присетио да је још као дете био опчињен бајком о цару Тројану и његовим козјим ушима, као и о берберину који, чувајући и себе и поверену тајну, ипак обзнањује оно што не би смело бити изговорено.

„И у Бојићевом комаду, написаном пре више од једног века, управо је реч та која покреће лавину. Било да је тајна или јавна, изговорена, прећутана или затомљена, једна једина реч – на пример: инцест, болест, новац, част – може скупо да кошта ликове који, као и берберин из бајке, покушавају да своје тајне закопају дубоко, надајући се да из те рупе неће израсти зова од три прута, лепа и висока као стена. Али шта се деси ако од свих тих тајни, страхова и неизговорених истина израсте не само једно дрво, него читава шума и њен коров, који преплаве свет? Шта се деси ако, у том густишу, смрт почнемо посматрати као благостање? Шта онда?”, пита се Ђорђевић.

„Посматрано кроз визуру натуралистичке драме, еротске силе подсвести, оно биолошко, ирационално и неукротиво у људској природи, постају главни покретачи радње у Госпођи Олги, а финансијски проблеми пука материјализација испод ког се те силе крију”, истиче драматург Ђорђе Kосић и подсећа да Бојићеви ликови нису господари сопствене судбине.

Милутин Бојић преминуо је трагично млад са 25 година, али је за само деценију стваралаштва оставио импресивно наслеђе: стотине песама, седам драма и десетине критичких текстова – укупно око 1800 страница рукописа.

Ово ће бити тек друга поставка „Госпође Олге” у Народном позоришту у Београду. Прву и, за сада, једину режирала је Вида Огњеновић, а премијера је одржана 20. фебруара 1979. године.