Premijera drame „Gospođa Olga” 10. decembra u Banjaluci i 24. decembra u Beogradu

Predstava „Gospođa Olga”, po tekstu velikog srpskog pesnika Milutina Bojića i u režiji Juga Đorđevića, nastala u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Narodnog pozorišta Republike Srpske, biće premijerno izvedena 10. decembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske u Banjaluci.

Beogradska premijera biće održana 24. decembra (20.30) na Sceni „Raša Plaović”.

Građanska drama „Gospođa Olga“, iako napisana pre više od jednog veka, obrađuje teme koje se i danas čine izuzetno aktuelnim, kao što su nadmoć kapitala nad moralom, moralni bankrot, a pre svega sukob generacija.

Dramaturg Đorđe Kosić, scenograf Dragana Purković Macan, kostimograf Velimirka Damjanović, kompozitor Nevena Glušica, te Milica Cerović (scenski pokret), Dejan Sredojević (scenski govor) i Mia Mlinarević (dizajner svetla) potpisuju se kao umetnički tim ovog pozorišnog dela u kojem su uloge dodeljene Neli Mihailović (Olga Ristićka), Ljubiši Savanoviću (Advokat Novaković), Slađani Zrnić/ Nikolini Friganović (Novakovićka), Aleksandru Vučkoviću (Gidra), Ivi Milanović (Vuka) i Smiljani Marinković (Marija).

Podsećajući da reč, u suštini, oduvek nosi snažnu moć, reditelj Đorđević se prisetio da je još kao dete bio opčinjen bajkom o caru Trojanu i njegovim kozjim ušima, kao i o berberinu koji, čuvajući i sebe i poverenu tajnu, ipak obznanjuje ono što ne bi smelo biti izgovoreno.

„I u Bojićevom komadu, napisanom pre više od jednog veka, upravo je reč ta koja pokreće lavinu. Bilo da je tajna ili javna, izgovorena, prećutana ili zatomljena, jedna jedina reč – na primer: incest, bolest, novac, čast – može skupo da košta likove koji, kao i berberin iz bajke, pokušavaju da svoje tajne zakopaju duboko, nadajući se da iz te rupe neće izrasti zova od tri pruta, lepa i visoka kao stena. Ali šta se desi ako od svih tih tajni, strahova i neizgovorenih istina izraste ne samo jedno drvo, nego čitava šuma i njen korov, koji preplave svet? Šta se desi ako, u tom gustišu, smrt počnemo posmatrati kao blagostanje? Šta onda?”, pita se Đorđević.

„Posmatrano kroz vizuru naturalističke drame, erotske sile podsvesti, ono biološko, iracionalno i neukrotivo u ljudskoj prirodi, postaju glavni pokretači radnje u Gospođi Olgi, a finansijski problemi puka materijalizacija ispod kog se te sile kriju”, ističe dramaturg Đorđe Kosić i podseća da Bojićevi likovi nisu gospodari sopstvene sudbine.

Milutin Bojić preminuo je tragično mlad sa 25 godina, ali je za samo deceniju stvaralaštva ostavio impresivno nasleđe: stotine pesama, sedam drama i desetine kritičkih tekstova – ukupno oko 1800 stranica rukopisa.

Ovo će biti tek druga postavka „Gospođe Olge” u Narodnom pozorištu u Beogradu. Prvu i, za sada, jedinu režirala je Vida Ognjenović, a premijera je održana 20. februara 1979. godine.