Вести

Драма Вилијама Шекспира “Хенри Шести” у режији Никите Миливојевића и извођењу глумачког ансамбла Народног позоришта у Београду биће премијерно изведена 11. маја на сцени Глоб театра у Лондону.

Митско позориште, лондонски “Глоб театар” прославиће ове године Шекспиров рођендан досад невиђеним продукцијским циклусом који ће трајати шест седмица и у оквиру којег ће бити изведено свих 37 представа  које је најпознатији бард енглеске и светске књижевности написао. Како би комплетна продукција пројекта названог “Globe to Globe”, који ће бити отворен 23. априла, одражавала глобални утицај који је Шекспир имао на светску књижевност и позоришну уметност, свака од представа биће изведена на другом језику, па су, сходно томе, у Лондон позвана позоришта из свих делова света, укључујући и нашу земљу. Част да нас представља на овом јединственом театарском догађају, припала је београдском Народном позоришту које ће 11. маја премијерно извести “Хенрија Шестог” у режији Никите Миливојевића. „Када већ спомињемо бројке, добро је онда рећи и то да је од тих 37 комада, „Хенри Шести“ прво Шекспирово дело, о којем и данас постоје различита мишљења; да ли је аутентично, односно колико је Шекспирово, или је то можда више руку писало, што знамо да и није био редак случај у то време“, каже за сајт Народног позоришта господин Миливојевић и напомиње да како год било „Хенри Шести“ сигурно није међу најбољим Шекспировим комадима.
- У ствари, није ни једно од бољих, напротив ... Али, ту постоји увек нешто што редитељу може бити посебно изазовно, а то је управо та „несавршеност“, те „пукотине“ у којима проналазите простор за редитељско „домаштавање“, уграђивање неких специфично редитељских ствари. Ја иначе имам посебну љубав према тим „раним радовима“ великих писаца, и са сличним осећањем радио сам „Маску“ Црњанског, „Платонова“ Чехова... Увек ми је било страшно узбудљиво да режирам те прве комаде промишљајући их кроз искуство свега онога што је настало касније, много боље, познатије. У том смислу, и разговор у Лондону око избора био је веома занимљив, јер када сам предложио „Хенрија“ учинило ми се као да сам помогао организаторима, јер сам одабрао нешто о шта се очигледно други нису баш много отимали.
Миливојевић напомиње да је „Хенри Шести“, пре свега, прича о борби за власт, у којој се због разних ситних интереса, сплетки, мржњи, губи нешто много веће и значајније.
- А када кажете “борба за власт, сплетке, неслога”, наравно да имате утисак да говоримо о нашој стварности. Такође, има нешто типично “наше” у том глупом, бесмисленом инату, којим се препуцавају енглески лордови, где свако има своју истину, нико никоме не верује, нико није сигуран, и где се једни те исти сукоби непрестано понављају, преносе на нове генерације… Уопште, све је подређено тој страшној борби за власт и, наравно, све је дозвољено и све могуће. То је нешто као отворена рана где јасно видите прелом, али у том лудилу усијаних мозгова здрав разум нажалост ништа не може. Представа ће бити изведена у оквиру „Балканске трилогије“ која подразумева сва три дела “Хенрија Шестог”. Осим нас, ту су још Албански театар из Тиране и Македонски театар из Битоља . Пројекат условно зовемо “Балканска трилогија” зато што има доста везе са оним кроз шта смо сви заједно пролазили у ближој и даљој прошлости - подсећа Миливојевић.
Признати редитељ свакако је свестан значаја овог учешћа, између осталог, и због тога што ће на сцени тог култног театра, први пут у 400 година постојања, једна представа бити одиграна на српском језику.  
- Видите, можете наравно претпоставити колико редитељу може да значи да га неко позове из Лондона, предложи му да режира Шекспира и да има премјеру у “Глоб театру”. То је нешто заиста велико, јер “Глоб театар” је за све нас који се бавимо позориштем некакаво митско место. Шта то значи за нашу културу, наше позориште… о томе у овом тренутку, заиста, уопште не размишљам. Вероватно значи онолико колико нам уопште значе позориште, култура... Као и све друго, то је мање-више ствар интереса. Ако неко има интереса да му то буде важно, биће важно, ако нема, неће бити. Али, с друге стране, увек има људи којима је савршено јасно о чему се ту заправо ради и они сигурно препознају прави значај једног оваквог догађаја. То што је њих нажалост  мало и што су тренутно “утишани” не значи и да не постоје. Мени је, уосталом, глас те “мањине” одувек био важнији од буке “већине – сматра Миливојевић.
Насловну улогу тумачи Хаџи Ненад Маричић, а у подели су и Предраг Ејдус (Бискуп од Винчестера, касније кардинал), Миодраг Кривокапић/ Танасије Узуновић к.г. (Војвода од Глостера), Борис Пинговић (Војвода од Самерсета), Небојша Кундачина (Лорд Толбот), Бранко Јеринић (Ерл од Ворика), Бранислав Томашевић (Ерл од Сафока), Слободан Бештић (Ричард Плантаџенет), Александар Срећковић (Карло, краљ Француске), Павле Јеринић (Вернон), Бојан Кривокапић (Бесит) и Јелена Ђулвезан к.г. (Јована од Арка).
У сарадничкој екипи су Ивана Димић (драматург), Борис Максимовић (сценограф), Марина Меденица (костимограф), др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Амалиа Бенет (сценски покрет), Бора Дугић (музика), Ивана Ненадовић (организатор), Саша Танасковић (инспицијент) и Гордана Перовски (суфлер).
Представа се ради у копродукцији са Глоб театром и Фондом “Лаза Костић”, а београдска премијера очекује се током јуна на Сцени „Раша Плаовић“.
М.Б.
Извештај са прве читаће пробе можете погледати ОВДЕ