Vesti

Drama Vilijama Šekspira “Henri Šesti” u režiji Nikite Milivojevića i izvođenju glumačkog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu biće premijerno izvedena 11. maja na sceni Glob teatra u Londonu.

Mitsko pozorište, londonski “Glob teatar” proslaviće ove godine Šekspirov rođendan dosad neviđenim produkcijskim ciklusom koji će trajati šest sedmica i u okviru kojeg će biti izvedeno svih 37 predstava  koje je najpoznatiji bard engleske i svetske književnosti napisao. Kako bi kompletna produkcija projekta nazvanog “Globe to Globe”, koji će biti otvoren 23. aprila, odražavala globalni uticaj koji je Šekspir imao na svetsku književnost i pozorišnu umetnost, svaka od predstava biće izvedena na drugom jeziku, pa su, shodno tome, u London pozvana pozorišta iz svih delova sveta, uključujući i našu zemlju. Čast da nas predstavlja na ovom jedinstvenom teatarskom događaju, pripala je beogradskom Narodnom pozorištu koje će 11. maja premijerno izvesti “Henrija Šestog” u režiji Nikite Milivojevića. „Kada već spominjemo brojke, dobro je onda reći i to da je od tih 37 komada, „Henri Šesti“ prvo Šekspirovo delo, o kojem i danas postoje različita mišljenja; da li je autentično, odnosno koliko je Šekspirovo, ili je to možda više ruku pisalo, što znamo da i nije bio redak slučaj u to vreme“, kaže za sajt Narodnog pozorišta gospodin Milivojević i napominje da kako god bilo „Henri Šesti“ sigurno nije među najboljim Šekspirovim komadima.
- U stvari, nije ni jedno od boljih, naprotiv ... Ali, tu postoji uvek nešto što reditelju može biti posebno izazovno, a to je upravo ta „nesavršenost“, te „pukotine“ u kojima pronalazite prostor za rediteljsko „domaštavanje“, ugrađivanje nekih specifično rediteljskih stvari. Ja inače imam posebnu ljubav prema tim „ranim radovima“ velikih pisaca, i sa sličnim osećanjem radio sam „Masku“ Crnjanskog, „Platonova“ Čehova... Uvek mi je bilo strašno uzbudljivo da režiram te prve komade promišljajući ih kroz iskustvo svega onoga što je nastalo kasnije, mnogo bolje, poznatije. U tom smislu, i razgovor u Londonu oko izbora bio je veoma zanimljiv, jer kada sam predložio „Henrija“ učinilo mi se kao da sam pomogao organizatorima, jer sam odabrao nešto o šta se očigledno drugi nisu baš mnogo otimali.
Milivojević napominje da je „Henri Šesti“, pre svega, priča o borbi za vlast, u kojoj se zbog raznih sitnih interesa, spletki, mržnji, gubi nešto mnogo veće i značajnije.
- A kada kažete “borba za vlast, spletke, nesloga”, naravno da imate utisak da govorimo o našoj stvarnosti. Takođe, ima nešto tipično “naše” u tom glupom, besmislenom inatu, kojim se prepucavaju engleski lordovi, gde svako ima svoju istinu, niko nikome ne veruje, niko nije siguran, i gde se jedni te isti sukobi neprestano ponavljaju, prenose na nove generacije… Uopšte, sve je podređeno toj strašnoj borbi za vlast i, naravno, sve je dozvoljeno i sve moguće. To je nešto kao otvorena rana gde jasno vidite prelom, ali u tom ludilu usijanih mozgova zdrav razum nažalost ništa ne može. Predstava će biti izvedena u okviru „Balkanske trilogije“ koja podrazumeva sva tri dela “Henrija Šestog”. Osim nas, tu su još Albanski teatar iz Tirane i Makedonski teatar iz Bitolja . Projekat uslovno zovemo “Balkanska trilogija” zato što ima dosta veze sa onim kroz šta smo svi zajedno prolazili u bližoj i daljoj prošlosti - podseća Milivojević.
Priznati reditelj svakako je svestan značaja ovog učešća, između ostalog, i zbog toga što će na sceni tog kultnog teatra, prvi put u 400 godina postojanja, jedna predstava biti odigrana na srpskom jeziku.  
- Vidite, možete naravno pretpostaviti koliko reditelju može da znači da ga neko pozove iz Londona, predloži mu da režira Šekspira i da ima premjeru u “Glob teatru”. To je nešto zaista veliko, jer “Glob teatar” je za sve nas koji se bavimo pozorištem nekakavo mitsko mesto. Šta to znači za našu kulturu, naše pozorište… o tome u ovom trenutku, zaista, uopšte ne razmišljam. Verovatno znači onoliko koliko nam uopšte znače pozorište, kultura... Kao i sve drugo, to je manje-više stvar interesa. Ako neko ima interesa da mu to bude važno, biće važno, ako nema, neće biti. Ali, s druge strane, uvek ima ljudi kojima je savršeno jasno o čemu se tu zapravo radi i oni sigurno prepoznaju pravi značaj jednog ovakvog događaja. To što je njih nažalost  malo i što su trenutno “utišani” ne znači i da ne postoje. Meni je, uostalom, glas te “manjine” oduvek bio važniji od buke “većine – smatra Milivojević.
Naslovnu ulogu tumači Hadži Nenad Maričić, a u podeli su i Predrag Ejdus (Biskup od Vinčestera, kasnije kardinal), Miodrag Krivokapić/ Tanasije Uzunović k.g. (Vojvoda od Glostera), Boris Pingović (Vojvoda od Samerseta), Nebojša Kundačina (Lord Tolbot), Branko Jerinić (Erl od Vorika), Branislav Tomašević (Erl od Safoka), Slobodan Beštić (Ričard Plantadženet), Aleksandar Srećković (Karlo, kralj Francuske), Pavle Jerinić (Vernon), Bojan Krivokapić (Besit) i Jelena Đulvezan k.g. (Jovana od Arka).
U saradničkoj ekipi su Ivana Dimić (dramaturg), Boris Maksimović (scenograf), Marina Medenica (kostimograf), dr Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Amalia Benet (scenski pokret), Bora Dugić (muzika), Ivana Nenadović (organizator), Saša Tanasković (inspicijent) i Gordana Perovski (sufler).
Predstava se radi u koprodukciji sa Glob teatrom i Fondom “Laza Kostić”, a beogradska premijera očekuje se tokom juna na Sceni „Raša Plaović“.
M.B.
Izveštaj sa prve čitaće probe možete pogledati OVDE