Вести

Премијера опере Ђакома Пучинија „Манон Леско“, која се више од пола века није изводила у Народном позоришту, одржана је 26. фебруара на Великој сцени, под диригентском управом госта из Италије Стефана Романија, и у режији његовог земљака Пјера Франческа Маестринија. 

У овом ремек-делу оперске уметности, реализованом у копродукцији са земунским Мадленианумом, у којем ће премијерно бити изведено три дана касније, у суботу 29. фебруара, насловну улогу тумачила је сопран Јасмина Трумбеташ Петровић, њеног опсесивног љубавника Витеза де Гријеа дочарао је тенор Јанко Синадиновић, рола брата Манон Леско, наредника краљевске Гарде, била је поверена баритону Небојши Бабићу, а њеног времешног љубавника Жерона - басу Драгољубу Бајићу.

У тој опери у четири чина, насталој у периоду од 1890. до 1893. године, а која се и данас сматра за једно од најлепших дела оперске литературе, улоге су остварили и Милан Обрадовић (Крчмар), Синиша Радин (Едмондо/ Учитељ играња/ Фењерџија), Наташа Рашић (Музичар), Михаило Шљивић (Наредник страже), Милан Обрадовић (Капетан брода) и Лука Пређа (Власуљар).

У представи су учествовали Хор, Оркестар и чланови Оперског студија „Борислав Поповић“ Народног позоришта у Београду.

Концертмајстор је била Едит Македонска, а шеф Хора Ђорђе Станковић.

Костимограф је Лука Дал Алпи, к. г., а сценограф Алфредо Троизи, к. г.

Сарадници на представи су Ивана Драгутиновић Маричић (помоћник редитеља), Ана Григоровић (асистент редитеља), Јасна Сарамандић (асистент сценографа), Срђан Јараковић, Невена Живковић, Глеб Горбунов (корепетитори).Бранислава Пљаскић/ Ана Милићевић (инспицијент), Маша Милановић Минић/ Наталија Игњић Живановић (продуценти у Опери) и Силвија Пец/ Кристина Јоцић (суфлер). 

Либрето на основу истоименог романа Анто­а­на (Опа­та) Пре­воа из 1731. годи­не (пот­пу­ни назив: При­ча о вите­зу Де Гри­јеу и Манон Леско) написали су Доменико Олива, Марко Прага, Ђузепе Ђакоза и Луиђи Илика.

На крају представе, комплетна уметничка екипа, a посeбнo главни протагонисти, награђени су вишеминутним овацијама и узвицима „браво“.

Била је то, тек, друга поставка ове опере у Народном позоришту у Београду -  први и једини пут премијерно је изведена 5. маја 1967. године под диргентском управом Нина Веркија из Италије и у режији Сержа Вафијадиса из Француске.

Насловну ролу певала је Радмила Бакочевић, а у великом ансамблу улоге су остварили и Никола Митић (Леско, наредник), Ангело Лафорезе к.г. (Витез де Грије), Александар Веселиновић (Жерон де Равоар), Драго Старц (Едмондо), Владимир Поповић (Крчамар), Никола Јанчић (Учитељ играња), Олга Милошевић Лачковић (Музичар), Иван Мургашки (Наредник страже), Владета Димитријевић (Официр на броду), Миливоје Петровић (Фењерџија) и Живорад Митровић (Власуљар).

Пучини је ову оперу, после вишеструких измена текстуалног предлошка, као и самих либретиста, завршио у октобру 1892. године. Због идентичности са Маснеовом опером „Манон“, славни италијански композитор наслов је дефинисао као „Манон Леско“.

У том делу, славни италијански композитор приказује жену која има све, али то губи јер није способна да се држи било чега. Слично својој хероини, и сам Пучини је тако живео и не једном у животу идентификовао се са својим јунацима. 

Заплет настаје у тренутку када Манон, на путу за самостан, упознаје витеза Де Гријеа у кога се заљубљује, а потом и бежи са њим... Ипак, већ у другом чину, она живи са богатим Жероном, присећајући се срећног, али скромног живота са Де Гријеом. Међутим, када се поново сусретну, љубавници се одлучују на нови бег, али Манон са собом узима и драгуље које је добила на поклон.

Жерон доводи гарду која хапси Манон због покушаја крађе. Док у Авру чека депортацију за Америку, Леско покушава да ослободи сестру. Kада план пропадне, њој се придружује Де Грије и они заједно одлазе на нови континент.

У пустињи, у близини Њу Орлеанса, двоје љубавника су поново у бегу, јер Манон прогања син француског гувернера. Она је исцрпљена и налази се на ивици снаге. Док Де Грије тражи где да преноће, она пева свој потресни ламент Sola perduta abbandonata. Де Грије се појављује исувише касно и Манон умире на његовим рукама.

Праизведба је одржана у Театро Ређо у Торину, 1. фебруара 1893. године. Опера је примљена са великим одушевљењем и означила је почетак Пучинијеве светске славе.

На другој премијери у Мадлениануму, 29. фебруара (19,30) у подели ће бити Сања Керкез (Манон Леско), Небојша Бабић (Леско, наредник), Јанко Синадиновић (Витез де Грије), Михаило Шљивић (Жерон де Равоар/ Капетан брода), Вук Радоњић (Крчмар), Синиша Радин (Едмондо/ Учитељ играња/ Фењерџија), Наташа Рашић (Музичар), Милан Обрадовић (Наредник страже) и Лука Пређа (Власуљар).
М.Б.