Вести

Изложба о примадони и професорки Радмили Смиљанић „Све било је музика“, поводом 50 година певачког и три деценије педагошког рада, ауторке Драгице Гаћеше, отворена је 16. новембра у Великом изложбеном салону Банског двора у Бањалуци.

Ауторка поставке обухватила је значајне стваралачке моменте и драге успомене велике оперске уметнице.

„Радмила Смиљанић је национално благо Народног позоришта у Београду и то не само Народног позоришта у Београду него целог региона. Као рођеној Бањалучанки мислим да је ово за њу једна од најважнијих ствари које су се десиле, поред отварања ове изложбе у Београду, у Музеју Народног позоришта, крајем октобра 2020. године. Мислим да јој је вечерас пуно срце и мени је неизмерно драго што је она целу своју каријеру и живот поверила мени у руке да направим нешто овако“, казала је Драгица Гаћеша.

Присутнима се обратила и госпођа Смиљанић:
„Емоције су ме обузеле, а пупчана врпца између мене и Бањалуке није пререзана. Не желим да се правдам мојим Бањалучанима што сам им оставила, али ћу им доказати и они ће и сами да виде зашто сам их оставила. Мислим да у оквиру ове изложбе имам оправдање и то је то. Нажалост, много тога није приказано, јер у иностранству нису дозвољавали да се пуно снима, било је строго кажњиво. А моја Бањалука је све лепша и лепша и толико је израсла да је заслужила оперу, јер култура, музика, посебно у овим временима су највећи азили и највише наш штите од свог зла овог света“, казала је оперска дива.

Изложбу је отворила саветница за културу и социјалну политику градоначелника Бањалуке Мирна Савић Бањац.

Поставка обухвата пола века уметничког и скоро три деценије педагошког рада госпође Смиљанић, као и њене драге, личне успомене, попут бројних фотографија, програма, плакета, награда...

Осим блиставе каријере како на нашој тако и на сценама широм света, фотографије обухватају период од њеног најранијег детињства у родној Бањалуци, одрастања током рата, школовања у Београду и Сарајеву, љубав и брак са Браниславом Мијаиловићем у којем су добили сина Николу (признати оперски певач и професор) као и њен професорски рад на Музичкој академији у Сарајеву, у Републици Српској, Бањалуци и Бијељини, Факултету музичке уметности у Београду и Академији лепих уметности.

Из Сарајевске опере на позив чувеног диригента Оскара Данона, са екипом београдских солиста тумачила је улогу Фатаморгане у опери „Заљубљен у три наранџе“ и улогу Лизе у „Пиковој дами“, на гостовању у Барселони која јој је отворила врата Народног позоришта.

Дебитује 13. марта 1968. године улогом Леоноре у „Трубадуру“, Ђузепа Вердија, а потом добија стални ангажман.

Верди, Чајковски, Брамс, Корсаков, Глинка, Моцарт, Сметана, Пучини, Маскањи, Росини... само се нижу у извођачком репертоару примадоне светског реномеа.

Њене гласовне способности и пре свега глумачке креације отварају јој врата свих водећих оперских кућа у свету од Модене, Барселоне, Линца, Трста, Одесе, Таљина, Рима, Беча, Прага, Солуна, Брна, Мајнца...па до Сијетла где је наступила у „Пиковој дами“ са Регином Ресник и „Балу под маскама“ са Ђорђом Занканаром. Партнери су јој били Доминго, дел Монако, Карерас, ди Стефано, Медл, Цвејић и многи други.

Друговала је са Лучаном Паваротијем, али се ситцајем околности нису нашли заједно на сцени. Међутим њен син Никола Мијаиловић је после победе на Паваротијевом такмичењу у Филаделфији, имао ту част и певао је са њим у „Боемима“.

Радмила Смиљанић добитница је бројних, престижних признања од којих се посебно издвајају Награда за најбољу интерпретацију Марженке у „Проданој невести“, Награда и медаља за најбољу интерпретацију дела чешког композитора Леоша Јаначека, на Прашком пролећу, Златна плоча „Југодиска“ у Сава центру у Београду, поводом прославе 35 година уметничког рада, Златни печат Народног позоришта у Београду...