Вести

У фоајеу Сцене „Раша Плаовић“ отворена изложба „Јоаким Вујић и два века српског позоришта“

3 март 2019

У оквиру манифестације „Недеља мађарске културе у Србији“, 3 марта у фоајеу Сцене „Раша Плаовић“ отворена је изложба „Јоаким Вујић и два века српског позоришта“. 

Поставку су заједно приредили директор Српског института Будимпешта Петар Ластић и сарадник тог института Золтан Бада, поводом 200-годишњице од извођења „Крешталице“, прве професионалне позоришне представе на српском језику, у режији оца српског театра Јоакима Вујића, као и поводом 20 година рада Српског позоришта у Мађарској.

У име Народног позоришта присутне је поздравила в.д. управнице Ивана Вујић која је казала да са великом радошћу, чашћу и узбуђењем представља свог аскурђела Јоакима Вујића.

„Он ме чува већ више десетина година. Јасно је да сасвим добро ради свој посао, јер, као што видите, ја сам на ногама. Ова дивна изложба је узбудљива, како због низа података, тако и због ретких фотографија“, рекла је Вујић и подсетила да је „Крешталица“ (посрба драме „Папагај“ тада популарног немачког драмског писца Аугуста Коцебуа, у којој су на српском језику заједно играли и Срби и Мађари), премијерно изведена 24. августа 1813. године на позорници Позоришта „Рондела“ у Пешти.

Према њеној оцени, ова изложба значи много за све нас, јер ћемо захваљујући њој бити у прилици да се подсетимо „наше традиције и нас самих“.

„Ова изложба је наше лично ја. Без личног ја, нема доброг позоришта. Дакле, драге даме и господо, пред вама је наше лично ја, а све остало је на нама, да у току радње и циља, остваримо. Хвала бескрајно пријатељима из Мађарске, мађарској амбасади у Београду, као и вама што сте дошли на отварање ове изложбе која ће трајати више дана. Она је веома узбудљива и учи нас да знамо и упознамо своје лично ја, а мислим да је то смисао позоришта и живљења“, поручила је Ивана Вујић. 

Аташе за културу, амбасаде Мађарске у Београду, Зорица Рафајловић подсетила је да је Српско позориште у Мађарској двадесетогодишњицу постојања обележило 2013. године, исте године када је обележено и 200 година од извођења „Крешталице“ и нагласила да је том приликом јавности, први пут, представљена и ова изложба.

Она се посебно захвалила в.д. управнице Народног позоришта Ивани Вујић и њеним сарадницима „који су нам неодложно изашли у сусрет и са задовољством понудили помоћ“ за реализацију ове изложбе и представе „Авала експрес“.  
  
Отварајући изложбу, господин Ластић је рекао да је она једним делом посвећена оцу српског позоришта Јоакиму Вујићу и првој српској грађанској позоришној представи „Крешталица“, док други део, како је истакао, сажето представља српске глумце 19. и 20. века, домете српског позорја и историјат Српског позоришта у Мађарској. 

„То наслеђе, та баштина коју смо наследили, стара више од 200 година, није се изгубила. Она и дан данас даје нове плодове“, рекао је Ластић. 

Иначе, извођење „Крешталице“ било је пропраћено и текстом у „Новинама сербским“ из Беча које су 28. августа забележиле да је представа „особито обрадовала многобројну публику“. 

Учеснике прве представе Вујић је поименично навео у предговору штампајући драму 1814. године, а реч је o Пелагији Жеравичкој, Јулијани Балог, Стефану Дилберу, Јефтимију Стојадиновићу, Томи Фехеру, Петру Трифићу, Стефану Балогу и самом - Вујићу.

Исте вечери, након отварања изложбе, Српско позориште из Мађарске гостовало је на Сцени „Раша Плаовић" са представом „Авала експрес“, у режији Петра Милошевића.

Реч је о музичкој драми Тамаша Чеха и Газе Беремењија, коју чине препеви  познатих мађарских уметника, извођача, композитора и глумаца, склопљени у љубавну причу.

Представа је, такође, изведена у оквиру манифестације „Недеље мађарске културе у Србији“, а после Београда, следе наступи у Лазаревцу, Kраљеву, Нишу.

Мини турнеја Српског позоришта из Мађарске биће завршена 7. марта у Kрагујевцу, у Kњажевско-српском театру.

У претходне две деценије, Српско позориште у Мађарској постало је незаобилазна културна и уметничка установа српске заједнице у тој држави, познато и ван граница, а чије премијере и представе увек значе прворазредни културни догађај за све оне који уживају у српском језику, култури и позоришној уметности.
М.Б.