Vesti

U okviru manifestacije „Nedelja mađarske kulture u Srbiji“, 3 marta u foajeu Scene „Raša Plaović“ otvorena je izložba „Joakim Vujić i dva veka srpskog pozorišta“. 

Postavku su zajedno priredili direktor Srpskog instituta Budimpešta Petar Lastić i saradnik tog instituta Zoltan Bada, povodom 200-godišnjice od izvođenja „Kreštalice“, prve profesionalne pozorišne predstave na srpskom jeziku, u režiji oca srpskog teatra Joakima Vujića, kao i povodom 20 godina rada Srpskog pozorišta u Mađarskoj.

U ime Narodnog pozorišta prisutne je pozdravila v.d. upravnice Ivana Vujić koja je kazala da sa velikom radošću, čašću i uzbuđenjem predstavlja svog askurđela Joakima Vujića.

„On me čuva već više desetina godina. Jasno je da sasvim dobro radi svoj posao, jer, kao što vidite, ja sam na nogama. Ova divna izložba je uzbudljiva, kako zbog niza podataka, tako i zbog retkih fotografija“, rekla je Vujić i podsetila da je „Kreštalica“ (posrba drame „Papagaj“ tada popularnog nemačkog dramskog pisca Augusta Kocebua, u kojoj su na srpskom jeziku zajedno igrali i Srbi i Mađari), premijerno izvedena 24. avgusta 1813. godine na pozornici Pozorišta „Rondela“ u Pešti.

Prema njenoj oceni, ova izložba znači mnogo za sve nas, jer ćemo zahvaljujući njoj biti u prilici da se podsetimo „naše tradicije i nas samih“.

„Ova izložba je naše lično ja. Bez ličnog ja, nema dobrog pozorišta. Dakle, drage dame i gospodo, pred vama je naše lično ja, a sve ostalo je na nama, da u toku radnje i cilja, ostvarimo. Hvala beskrajno prijateljima iz Mađarske, mađarskoj ambasadi u Beogradu, kao i vama što ste došli na otvaranje ove izložbe koja će trajati više dana. Ona je veoma uzbudljiva i uči nas da znamo i upoznamo svoje lično ja, a mislim da je to smisao pozorišta i življenja“, poručila je Ivana Vujić. 

Ataše za kulturu, ambasade Mađarske u Beogradu, Zorica Rafajlović podsetila je da je Srpsko pozorište u Mađarskoj dvadesetogodišnjicu postojanja obeležilo 2013. godine, iste godine kada je obeleženo i 200 godina od izvođenja „Kreštalice“ i naglasila da je tom prilikom javnosti, prvi put, predstavljena i ova izložba.

Ona se posebno zahvalila v.d. upravnice Narodnog pozorišta Ivani Vujić i njenim saradnicima „koji su nam neodložno izašli u susret i sa zadovoljstvom ponudili pomoć“ za realizaciju ove izložbe i predstave „Avala ekspres“.  
  
Otvarajući izložbu, gospodin Lastić je rekao da je ona jednim delom posvećena ocu srpskog pozorišta Joakimu Vujiću i prvoj srpskoj građanskoj pozorišnoj predstavi „Kreštalica“, dok drugi deo, kako je istakao, sažeto predstavlja srpske glumce 19. i 20. veka, domete srpskog pozorja i istorijat Srpskog pozorišta u Mađarskoj. 

„To nasleđe, ta baština koju smo nasledili, stara više od 200 godina, nije se izgubila. Ona i dan danas daje nove plodove“, rekao je Lastić. 

Inače, izvođenje „Kreštalice“ bilo je propraćeno i tekstom u „Novinama serbskim“ iz Beča koje su 28. avgusta zabeležile da je predstava „osobito obradovala mnogobrojnu publiku“. 

Učesnike prve predstave Vujić je poimenično naveo u predgovoru štampajući dramu 1814. godine, a reč je o Pelagiji Žeravičkoj, Julijani Balog, Stefanu Dilberu, Jeftimiju Stojadinoviću, Tomi Feheru, Petru Trifiću, Stefanu Balogu i samom - Vujiću.

Iste večeri, nakon otvaranja izložbe, Srpsko pozorište iz Mađarske gostovalo je na Sceni „Raša Plaović" sa predstavom „Avala ekspres“, u režiji Petra Miloševića.

Reč je o muzičkoj drami Tamaša Čeha i Gaze Beremenjija, koju čine prepevi  poznatih mađarskih umetnika, izvođača, kompozitora i glumaca, sklopljeni u ljubavnu priču.

Predstava je, takođe, izvedena u okviru manifestacije „Nedelje mađarske kulture u Srbiji“, a posle Beograda, slede nastupi u Lazarevcu, Kraljevu, Nišu.

Mini turneja Srpskog pozorišta iz Mađarske biće završena 7. marta u Kragujevcu, u Knjaževsko-srpskom teatru.

U prethodne dve decenije, Srpsko pozorište u Mađarskoj postalo je nezaobilazna kulturna i umetnička ustanova srpske zajednice u toj državi, poznato i van granica, a čije premijere i predstave uvek znače prvorazredni kulturni događaj za sve one koji uživaju u srpskom jeziku, kulturi i pozorišnoj umetnosti.
M.B.