Vesti

U holu Scene “Raša Plaović”, u utorak 25. januara, uoči gostovanja Srpske drame Narodnog pozorišta u Prištini, sa sedištem u severnom delu Kosovske Mitrovice, sa komedijom “Ne očajavajte”, otvorena je izložba fotografija Anastasiosa Vambakisa „Pratio sam Srpsku dramu“.

Urednik Izdavačke delatnosti Narodnog pozorišta i dramaturg Željko Hubač je kazao da je izložba urađena zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije.
On je ocenio da je reč o nečemu što je “neobično, nesvakidašnje i što sa stanovišta pozorišne umetnosti proziva jedan prostor i jedno vreme bez ikakve potrebe da ga definiše, već samo da ga obeleži na način na koji je ono tako kako jeste - traumatično i, možda, neki put i beznadežno”.
Hubač je precizirao da izložba obuhvata 35 fotografija koje je uradilo “jedno neutralno oko” tokom turneje Srpske drame po kosovskim enklavama sa predstavom “Ne očajavajte”.
- Mesta izvođenja predstave su zaista bila nesvakidašnja što se, uostalom, i vidi na fotografijama. One nisu tamne zato što je objektiv takav, nego zato što je vreme u kojem se sve to dogodilo neobično i tamno – naglasio je Hubač.
Reditelj predstave i direktor pozorišta Nenad Todorović je objasnio da su slike nastale na premijernom izvođenju u Đakovici i reprizama održanim u Peći, Uroševcu, Prizrenu i Prištini.
On je najavio da će uskoro u Narodnoj biblioteci Srbije biti održana promocija knjige o svim gostovanjima Srpske drame, a u okviru koje će se naći i sto fotografija sa pomenutih izvođenja.
Vambakis, cenjeni umetnički fotograf iz Grčke, u veoma kratkom govoru, zahvalio se prisutnima što su u velikom broju došli da pogledaju njegovu izložbu i istakao da je na svakoj fotografiji pokušao da kroz svoj objektiv ubaci atmosferu koju je “kao neko treće oko video sa strane”.
Otvaranju su prisustvovali ministar kulture Nebojša Bradić, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović... Predstava je nastala po motivima Nušićeve komedije “Ne očajavajte nikad”, a uloge tumače Igor Damnjanović, Anika Milićević, Đorđe Đuričko (k.g.), Bojan Stojčetović, Branko Babović, Aleksandra Cucić, Ivana Kovačević, Jasmina Stojiljković i Milena Jakšić.
U programu predstave, Todorović je naveo da su on i Bojan Stojčetović, u traganju za aktivnošću i aktuelnošću komada „Ne očajavajte nikad“, pošli od činjenice da je njihovom pozorištu potreban jedan tipičan bulevarski vodvilj kojim bi, nakon što se dodaju tri gega i dve vesele pesmice, zabavljali publiku i na taj način priključili se sveopštoj modi pomamnog zaglupljivanja.
- Svet vodviljskih, bulevarski jednodimenzionalnih likova, koji naprosto plutaju u prostoj strukturi radnje, pokušali smo da smestimo u savremeni kontekst; krenuli samo sa adaptacijom. Tokom te plašljive faze, bili smo pritiskani saznanjem da pominjanje „osavremenjivanja Nušića“, ili, ne daj Bože, adaptacije, završava bujicom želja naših „advokata veličina“ da autor tih gadosti završi u okovima na nogama u najtamnijim samicama srednjevekovnih tamnica. Morali smo korak po korak da se oslobađamo tereta, da bismo na kraju shvatili da smo napravili komad koji, osim osnovne drmaturške linije razvoja radnje, (a i to samo donekle) nema baš previše sličnosti sa samim tekstom za koji se ispostavilo da nam je poslužio kao model. Nušić je pisao vodvilj, mi napravismo socio-političku pseudomelodramsku farsu. Nušić je planirao naivno veselje, mi – obračun! On je napravio skicu, zagrebao po površini, mi smo želeli da likove gurnemo u ponor njihovg sopstvenog zla. Ben Akiba je imao nameru da se zabavi, mi da preispitamo našu svest o vremenu u kome živimo. Na kraju krajeva, Nušić je hteo da se premijera igra u Parizu, mi - u Đakovici za četiri starice. Stoga smo, da ne bi bilo zabune, ovaj komad nazvali „Ne očajavajte“, a ne „Ne očajavajte nikad“ (smeh) – kaže Todorović.
M.B.