Вести

Изложба „Бреда Калеф – неуобичајена примадона“, аутора Драгана Стевовића, отворена је 16. марта у Музеју Народног позоришта.

Осим што обухвата фотографије, плакате из представа, као и личне предмете признате уметнице, поставка осветљава и њену значајну каријеру на сцени Народног позоришта и на гостовањима у иностранству.

У веома надахнутом говору током којег је присутне подсетио на неке од најзначајнијих тренутака Бредине блиставе каријере, шеф диригент Народног позоришта Дејан Савић је, између осталог, истакао да је ова изложба посвећена једној великој уметници и оперској звезди „која је свесна своје мисије коју је у потпуности испунила“.

Према његовом мишљењу, госпођа Калеф је „суштинска, права примадона, али и сувише скромна за једну тако фантастичну каријеру коју је имала“.  

Он је подсетио да су сви велики диригенти, укључујући и Оскара Данона и Борислава Пашћана, „увек имали само речи хвале за њен однос према својој уметности, колегама и послу којим се бавила“. 

Директор Опере Никола Мијаиловић је рекао да је узбуђен што „као дете овог позоришта“ присуствује отварању изложбе посвећене Бреди Калеф за коју је казао да је у његовом детињству и одрастању у Народном позоришту имала заиста веома велику улогу.  

Мијаиловић је оценио да је госпођа Калеф поред врхунског гласа, сценска појаве, харизме... имала и препознатљивост, „а то је оно што краси само највеће оперске уметнике“. 

„Кад чујете глас Бреде Калеф, немате ниједног тренутка дилему да ли је то, можда, неко други. Својим певањем давала је пример чему би један оперски певач требало да стреми и шта треба да достигне. Познавање вокалне технике, која је веома сложена, омогућило јој је да до краја каријере задржи свежину гласа и цео регистар, упркос томе што је веома дуго певала најтеже улоге“, казао је Мијаиловић и додао да му у глави још увек „одзвањају“ њене изузетне роле – Ацучена из „Трубадура“, Дома из „Ере с оног свијета“ и Мајка из „Конзула“. 

Аутор изложбе и директор Музеја Драган Стевовић нагласио је да „ово није прича о каријери Бреде Калеф, већ о њеном животу“.

„Тај живот је требало прво преживети, а онда живети, живети и борити се. И, после неколико година од дебија, избити у први ред солиста који су ову кућу, у свом златном периоду, прославили у целом свету. Једна од тих представа је Дон Кихот у Бечкој државној опери 1964. године и многи други наслови...“, подсетио је Стевовић.  

Пре него што је изложбу прогласио отвореном, поклонио је госпођи Калеф букет цвећа и урамљен плакат опере Жоржа Бизеа „Кармен“, са извођења одржаног 28. јуна 1960. године, када је дебитовала у Народном позоришту.

У оквиру церемоније свечаног отварања изложбе, емитован је и аудио снимак романсе Грофице из „Пикове даме“, у интерпретацији Бреде Калеф, са премијерног извођења у националном театру из 1980. године. 

Госпођа Калеф је била присутна на отварању, али се није званично обратила. Седела је у друштву својих колегиница и пријатељица - примадона Милке Стојановић и Радмиле Бакочевић. 

Изложба ће бити отворена до средине маја. 

Бре­да Ка­леф-Си­мо­но­вић је ро­ђе­на 7. де­цем­бра 1930. го­ди­не.

По­ти­че из јед­не од нај­ста­ри­јих је­вреј­ских по­ро­ди­ца ко­ја је из Шпа­ни­је, пре­ко Со­лу­на сти­гла у Бе­о­град.

По­сле за­вр­ше­не Сред­ње му­зич­ке шко­ле код про­фе­сор­ке Сил­ви­је Ка­ме­но­вић, упи­су­је Му­зич­ку ака­де­ми­ју код про­фе­сор­ке Аде По­ља­ко­ве, а за­вр­ша­ва у кла­си про­фе­сор­ке Зла­те Ђун­ђе­нац. По­сле ди­пло­ми­ра­ња бо­ра­ви­ла у Ита­ли­ји на уса­вр­ша­ва­њу код Ма­ри­је Кар­бо­не.

У то­ку сту­ди­ја је би­ла члан Хо­ра РТС-а. Де­би­то­ва­ла је као Мер­це­дес у опе­ри Кар­мен 1960, да би по­сле ди­пло­ми­ра­ња и дво­го­ди­шњег проб­ног ра­да по­ста­ла стал­на чла­ни­ца Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта у ко­јој је на­сту­па­ла до 1991. го­ди­не.

У се­зо­ни 1963/64. ангажована је у оперским кућама у Тел Ави­ву и Хаифи (Израел) где је има­ла пре­ко 90 на­сту­па.

На­кон ула­ска у На­род­но по­зо­ри­ште вр­ло бр­зо је из­би­ла у пр­ви ред нај­зна­чај­ни­јих пр­ва­ка Опе­ре ко­ји су сво­јим на­сту­пи­ма у зе­мљи и ино­стран­ству обе­ле­жи­ли нај­зна­чај­ни­ји пе­ри­од у исто­ри­ји Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта.

Пр­ва зна­чај­на уло­га би­ла је Ма­ри­на у Бо­ри­су Го­ду­но­ву Му­сорг­ског са ко­јом је ди­пло­ми­ра­ла, а по­том је от­пе­ва­ла све нај­зна­чај­ни­је уло­ге ме­цо­со­пран­ског фа­ха у опе­ра­ма ру­ских ком­по­зи­то­ра: Бо­рис Го­ду­нов, Со­ро­чин­ски са­јам, Ев­ге­ни­је Оње­гин, Пи­ко­ва да­ма, Хо­ван­шчи­на, За­љу­бљен у три на­ран­џе, Иван Гро­зни, Иван Су­са­њин, Пи­ко­ва да­ма, Кнез Игор; фран­цу­ских ком­по­зи­то­ра: Кар­мен, Дон Ки­хот, Сам­сон и Дали­ла, Хоф­ма­но­ве при­че, Вер­тер; ита­ли­јан­ских ком­по­зи­то­ра: Ма­дам Батер­флај, Моћ суд­би­не, Нор­ма, Аи­да, Ри­го­ле­то, Даф­не, Тру­ба­дур, Ђо­кон­да, Бал под ма­ска­ма, Фал­стаф, Ан­дре Ше­ни­је, Кон­зул, Кћи пу­ка; до­ма­ћих ком­по­зи­то­ра: Љу­бав то је глав­на ствар, 1941, На уран­ку, Дуг­ме, Еро с оно­га сви­је­та, Ђу­рађ Бран­ко­вић, Власт, Отаџ­би­на, Кнез од Зе­те; ен­гле­ског ком­по­зи­то­ра: От­ми­ца Лу­кре­ци­је, Ал­берт Хе­ринг...

Го­сто­ва­ла је са­мо­стал­но или са ан­сам­бли­ма Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта    ши­ром све­та – Грч­ка, Шпа­ни­ја, Ау­стри­ја, Ма­ђар­ска, Еги­пат, Ир­ска, Ита­ли­ја, Ру­си­ја, Немач­ка, Изра­ел, СССР, САД, као и у свим ве­ћим гра­до­ви­ма некадашње Ју­го­сла­ви­је.

Уче­ство­ва­ла је и на број­ним кон­цер­ти­ма, са­мо­стал­но или са ју­го­сло­вен­ским хо­ро­ви­ма у зе­мљи и ино­стран­ству (Бра­ћа Ба­рух, Бран­ко Кр­сма­но­вић, Хор РТС-а). Са хо­ром Бра­ћа Ба­рух има­ла је тур­не­ју у 29 гра­до­ва САД, укљу­чу­ју­ћи и на­ступ у Кар­не­ги Хо­лу у Њу­јор­ку.

Ње­не кре­а­ци­је су са­чу­ва­не на пло­ча­ма, ЦД-ови­ма и ви­део сним­ци­ма кон­церт­них на­сту­па и пред­ста­ва.

Пре по­чет­ка умет­нич­ке ка­ри­је ба­ви­ла се ак­тив­но сто­ним те­ни­сом, а по пре­стан­ку ка­ри­је­ре ве­о­ма успе­шно је игра­ла бриџ за шта је на­гра­ђи­ва­на.

За свој умет­нич­ки рад је до­би­ла број­не на­гра­де: Пла­ке­та,  Пе­чат На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду и На­гра­де за нај­бо­ља го­ди­шња из­во­ђе­ња за Ће­ку у Ђо­кон­ди Амил­ка­ре Понкије­ли­ја и Мај­ку Ју­го­ви­ћа у Отаџ­би­ни Пе­тра Ко­њо­ви­ћа. До­бит­ни­ца јe Националног признања за врхунски допринос култури Републике Србије, а 2021. до­би­ла је Злат­ну ме­да­љом за за­слу­ге ко­јом је од­ли­ко­вао пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић.