Вести

У знак сећања на трагично преминулог глумца Народног позоришта у Београду, Драгана Максимовића Максу, у четвртак, 7. фебруара на његов рођендан, в.д. директорка Драме Тања Шљивар, у друштву извршне директорке Националног театра Јасмине Зотовић, положила је венац на спомен-плочу на Зеленом венцу.  

У изјави за медије, Шљивар је казала да Народно позориште већ годинама одабира да се баш на дан када је Максимовић рођен, а не на дан када је преминуо, нити на дан када је претучен, обележи његов живот, његова велика каријера као и уметнички допринос који је дао југословенском и српском позоришту и филму. 
 
Она је подсетила да је Максимовић изгубио живот три дана пре свог рођендана „на тако страшан начин“ и указала да као друштво морамо да осуђујемо сваку врсту насиља.

Подсетивши да починиоци тог злодела још увек нису процесуирани, Шљивар је посебно апеловала на наш судски и правни систем да „не сме да допушта такве пропусте у некажњавању насиља“. 
  
Спомен-плоча је постављена на месту где је некадашњи првак Драме Националног театра брутално претучен у ноћи између 17. на 18. новембар 2000. године од стране насилника.

После два и по месеца, 4. фебруара 2001. године, признати драмски уметник је, у болници, подлегао повредама.

Спомен плоча, поред некадашњег ресторана „Бели град“, откривена је 18. новембра 2006. године (на иницијативу редитеља Горана Марковића), у знак сећања на Максимовића, али и као опомена да се такав безумни и лудачки чин никад више не понови.

Максимовић је рођен 7. фебруара 1949. године у Подујеву.

Током каријере остварио је више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији.

У Националном театру у Београду дебитовао је 1971. године улогом Војника у представи „Мајка Храброст и њена деца“.

Током три деценије, на сцени матичног театра остварио је веома запажене роле у представама "Сарајевски атентат" (Недељко Чабриновић), "Мандрагола" (Фра Тимотео), "Британик" (Нерон), "Лењин, Стаљин, Троцки" (Генрих Григоријевич Јагода), "Kосовска хроника" (Авдула), "Рибарске свађе" (Бепо), "Последња потера за златом" (Цагер), "Kрај партије" (Хам), "Месец дана на селу" (Игњатије Илич Спигељски), "Суђење госпођи Бовари" (Сенар), "Дуго путовање у ноћ" (Едмунд Тајрон), "Максим Црнојевић" (Дужде од Млетака)...

Играо је у телевизијским серијама "Отписани", "Дувански пут", "Приче из мајсторске радионице", "Четрдесет осма - Завера и издаја", "Отворена врата", "Горе доле"...

Глумио је у филмовима "Петријин венац", "Шмекер", "Време чуда", “Последњи круг у Монци”, “Ране”, "Пад Италије", "Нож", "Ми нисмо анђели", “Црни бомбардер”, “Стршљен”, "Лепа села, лепо горе"...

Максимовић је био једини српски глумац који је сарађивао са једним од најпризнатијих светских позоришних редитеља и теоретичара Питером Бруком. У његовој драми „Сусрети са изузетним људима“, из 1979. године, маестрално је одиграо улогу јерменског филозофа и мистика Гурђијева.
М.Б.