125 година од смрти Јована Ђорђевића, оснивача Народног позоришта у Београду

На данашњи дан, 22. априла, 1900. године, преминуо је Јован Ђорђевић, истакнути културни и национални радник, оснивач и први управник Народног позоришта у Београду.

Поред знатног удела у вођењу репертоарске политике националног театра, Ђорђевић, нарочито као управник, утицао је и на укупан уметнички имиџ ансамбла и његово уздизање. Такође, знатно је допринео темељној изградњи организационих основа Народног позоришта на основу принципа што их је изложио у познатим меморандумима. Најпре (1868), на захтев кнеза Михаила, написао је један елаборат о изгледу добре позоришне организације, изложивши властито виђене функције Народног позоришта.

Ђорђевић је именован за управника Народног позоришту у Београду, на основу предлога Позоришног одбора, декретом Намесништва од 19. октобра 1868. године.

Поред несумњивих заслуга при организовању уметничког ансамбла, Борђевић је био и један од главних иницијатора за оснивање прве глумачке школе у Београду.

Највећи његов допринос био је у креирању репертоара: обављао је све драматуршке послове, почев од читања текстова, њиховог избора и предлагања Одбору, па до редиговања застарелих или лоших превода, које је било потребно подешавати не би да се добила нихова савршенија говорна фактура и тако олакшало глумцима приликом сценских извођења.

Поводом ступања Милана Обреновића на кнежевски престо, 1872. године, у Народном позоришту у Београду одржана је свечана представа. Аутор алегоријског комада са певањем "Маркова сабља" био је управо Јован Ђорђевић, а са сцене се тада, као део представе, први пут чула будућа химна Србије, "Боже правде", на његове стихове и музику Даворина Јенка.

И као управник, и као драматург, Ђорђевић је дао велики допринос уметничком развоју Народног позоришта у Београду у првој деценији његовог деловања.