Отварање изложбе „Бреда Калеф – неуобичајена примадона“, аутора Драгана Стевовића, у Музеју Народног позоришта

Изложба „Бреда Калеф – неуобичајена примадона“, аутора Драгана Стевовића, биће отворена 16. марта (18,00) у Музеју Народног позоришта.

На изложби ће бити приказане фотографије, плакати, лични предмети... Такође, поставка ће осветлити и њену значајну каријеру на сцени Народног позоришта и на гостовањима у иностранству.

Бре­да Ка­леф-Си­мо­но­вић је ро­ђе­на 7. де­цем­бра 1930. го­ди­не.

По­ти­че из јед­не од нај­ста­ри­јих је­вреј­ских по­ро­ди­ца ко­ја је из Шпа­ни­је, пре­ко Со­лу­на сти­гла у Бе­о­град.

По­сле за­вр­ше­не Сред­ње му­зич­ке шко­ле код про­фе­сор­ке Сил­ви­је Ка­ме­но­вић, упи­су­је Му­зич­ку ака­де­ми­ју код про­фе­сор­ке Аде По­ља­ко­ве, а за­вр­ша­ва у кла­си про­фе­сор­ке Зла­те Ђун­ђе­нац. По­сле ди­пло­ми­ра­ња бо­ра­ви­ла у Ита­ли­ји на уса­вр­ша­ва­њу код Ма­ри­је Кар­бо­не.

У то­ку сту­ди­ја је би­ла члан Хо­ра РТС-а. Де­би­то­ва­ла је као Мер­це­дес у опе­ри Кар­мен 1960, да би по­сле ди­пло­ми­ра­ња и дво­го­ди­шњег проб­ног ра­да по­ста­ла стал­на чла­ни­ца Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта у ко­јој је на­сту­па­ла до 1991. го­ди­не.

У се­зо­ни 1963/64. ангажована је у оперским кућама у Тел Ави­ву и Хаифи (Израел) где је има­ла пре­ко 90 на­сту­па.

На­кон ула­ска у На­род­но по­зо­ри­ште вр­ло бр­зо је из­би­ла у пр­ви ред нај­зна­чај­ни­јих пр­ва­ка Опе­ре ко­ји су сво­јим на­сту­пи­ма у зе­мљи и ино­стран­ству обе­ле­жи­ли нај­зна­чај­ни­ји пе­ри­од у исто­ри­ји Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта.

Пр­ва зна­чај­на уло­га би­ла је Ма­ри­на у Бо­ри­су Го­ду­но­ву Му­сорг­ског са ко­јом је ди­пло­ми­ра­ла, а по­том је от­пе­ва­ла све нај­зна­чај­ни­је уло­ге ме­цо­со­пран­ског фа­ха у опе­ра­ма ру­ских ком­по­зи­то­ра: Бо­рис Го­ду­нов, Со­ро­чин­ски са­јам, Ев­ге­ни­је Оње­гин, Пи­ко­ва да­ма, Хо­ван­шчи­на, За­љу­бљен у три на­ран­џе, Иван Гро­зни, Иван Су­са­њин, Пи­ко­ва да­ма, Кнез Игор; фран­цу­ских ком­по­зи­то­ра: Кар­мен, Дон Ки­хот, Сам­сон и Дали­ла, Хоф­ма­но­ве при­че, Вер­тер; ита­ли­јан­ских ком­по­зи­то­ра: Ма­дам Батер­флај, Моћ суд­би­не, Нор­ма, Аи­да, Ри­го­ле­то, Даф­не, Тру­ба­дур, Ђо­кон­да, Бал под ма­ска­ма, Фал­стаф, Ан­дре Ше­ни­је, Кон­зул, Кћи пу­ка; до­ма­ћих ком­по­зи­то­ра: Љу­бав то је глав­на ствар, 1941, На уран­ку, Дуг­ме, Еро с оно­га сви­је­та, Ђу­рађ Бран­ко­вић, Власт, Отаџ­би­на, Кнез од Зе­те; ен­гле­ског ком­по­зи­то­ра: От­ми­ца Лу­кре­ци­је, Ал­берт Хе­ринг...

Го­сто­ва­ла је са­мо­стал­но или са ан­сам­бли­ма Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта    ши­ром све­та – Грч­ка, Шпа­ни­ја, Ау­стри­ја, Ма­ђар­ска, Еги­пат, Ир­ска, Ита­ли­ја, Ру­си­ја, Немач­ка, Изра­ел, СССР, САД, као и у свим ве­ћим гра­до­ви­ма некадашње Ју­го­сла­ви­је.

Уче­ство­ва­ла је и на број­ним кон­цер­ти­ма, са­мо­стал­но или са ју­го­сло­вен­ским хо­ро­ви­ма у зе­мљи и ино­стран­ству (Бра­ћа Ба­рух, Бран­ко Кр­сма­но­вић, Хор РТС-а). Са хо­ром Бра­ћа Ба­рух има­ла је тур­не­ју у 29 гра­до­ва САД, укљу­чу­ју­ћи и на­ступ у Кар­не­ги Хо­лу у Њу­јор­ку.

Ње­не кре­а­ци­је су са­чу­ва­не на пло­ча­ма, ЦД-ови­ма и ви­део сним­ци­ма кон­церт­них на­сту­па и пред­ста­ва.

Пре по­чет­ка умет­нич­ке ка­ри­је ба­ви­ла се ак­тив­но сто­ним те­ни­сом, а по пре­стан­ку ка­ри­је­ре ве­о­ма успе­шно је игра­ла бриџ за шта је на­гра­ђи­ва­на.

За свој умет­нич­ки рад је до­би­ла број­не на­гра­де: Пла­ке­та,  Пе­чат На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду и На­гра­де за нај­бо­ља го­ди­шња из­во­ђе­ња за Ће­ку у Ђо­кон­ди Амил­ка­ре Понкије­ли­ја и Мај­ку Ју­го­ви­ћа у Отаџ­би­ни Пе­тра Ко­њо­ви­ћа. До­бит­ни­ца јe Националног признања за врхунски допринос култури Републике Србије, а 2021. до­би­ла је Злат­ну ме­да­љом за за­слу­ге ко­јом је од­ли­ко­вао пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић.