Otvaranje izložbe „Breda Kalef – neuobičajena primadona“, autora Dragana Stevovića, u Muzeju Narodnog pozorišta

Izložba „Breda Kalef – neuobičajena primadona“, autora Dragana Stevovića, biće otvorena 16. marta (18,00) u Muzeju Narodnog pozorišta.

Na izložbi će biti prikazane fotografije, plakati, lični predmeti... Takođe, postavka će osvetliti i njenu značajnu karijeru na sceni Narodnog pozorišta i na gostovanjima u inostranstvu.

Bre­da Ka­lef-Si­mo­no­vić je ro­đe­na 7. de­cem­bra 1930. go­di­ne.

Po­ti­če iz jed­ne od naj­sta­ri­jih je­vrej­skih po­ro­di­ca ko­ja je iz Špa­ni­je, pre­ko So­lu­na sti­gla u Be­o­grad.

Po­sle za­vr­še­ne Sred­nje mu­zič­ke ško­le kod pro­fe­sor­ke Sil­vi­je Ka­me­no­vić, upi­su­je Mu­zič­ku aka­de­mi­ju kod pro­fe­sor­ke Ade Po­lja­ko­ve, a za­vr­ša­va u kla­si pro­fe­sor­ke Zla­te Đun­đe­nac. Po­sle di­plo­mi­ra­nja bo­ra­vi­la u Ita­li­ji na usa­vr­ša­va­nju kod Ma­ri­je Kar­bo­ne.

U to­ku stu­di­ja je bi­la član Ho­ra RTS-a. De­bi­to­va­la je kao Mer­ce­des u ope­ri Kar­men 1960, da bi po­sle di­plo­mi­ra­nja i dvo­go­di­šnjeg prob­nog ra­da po­sta­la stal­na čla­ni­ca Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta u ko­joj je na­stu­pa­la do 1991. go­di­ne.

U se­zo­ni 1963/64. angažovana je u operskim kućama u Tel Avi­vu i Haifi (Izrael) gde je ima­la pre­ko 90 na­stu­pa.

Na­kon ula­ska u Na­rod­no po­zo­ri­šte vr­lo br­zo je iz­bi­la u pr­vi red naj­zna­čaj­ni­jih pr­va­ka Ope­re ko­ji su svo­jim na­stu­pi­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu obe­le­ži­li naj­zna­čaj­ni­ji pe­ri­od u isto­ri­ji Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta.

Pr­va zna­čaj­na ulo­ga bi­la je Ma­ri­na u Bo­ri­su Go­du­no­vu Mu­sorg­skog sa ko­jom je di­plo­mi­ra­la, a po­tom je ot­pe­va­la sve naj­zna­čaj­ni­je ulo­ge me­co­so­pran­skog fa­ha u ope­ra­ma ru­skih kom­po­zi­to­ra: Bo­ris Go­du­nov, So­ro­čin­ski sa­jam, Ev­ge­ni­je Onje­gin, Pi­ko­va da­ma, Ho­van­šči­na, Za­lju­bljen u tri na­ran­dže, Ivan Gro­zni, Ivan Su­sa­njin, Pi­ko­va da­ma, Knez Igor; fran­cu­skih kom­po­zi­to­ra: Kar­men, Don Ki­hot, Sam­son i Dali­la, Hof­ma­no­ve pri­če, Ver­ter; ita­li­jan­skih kom­po­zi­to­ra: Ma­dam Bater­flaj, Moć sud­bi­ne, Nor­ma, Ai­da, Ri­go­le­to, Daf­ne, Tru­ba­dur, Đo­kon­da, Bal pod ma­ska­ma, Fal­staf, An­dre Še­ni­je, Kon­zul, Kći pu­ka; do­ma­ćih kom­po­zi­to­ra: Lju­bav to je glav­na stvar, 1941, Na uran­ku, Dug­me, Ero s ono­ga svi­je­ta, Đu­rađ Bran­ko­vić, Vlast, Otadž­bi­na, Knez od Ze­te; en­gle­skog kom­po­zi­to­ra: Ot­mi­ca Lu­kre­ci­je, Al­bert He­ring...

Go­sto­va­la je sa­mo­stal­no ili sa an­sam­bli­ma Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta    ši­rom sve­ta – Grč­ka, Špa­ni­ja, Au­stri­ja, Ma­đar­ska, Egi­pat, Ir­ska, Ita­li­ja, Ru­si­ja, Nemač­ka, Izra­el, SSSR, SAD, kao i u svim ve­ćim gra­do­vi­ma nekadašnje Ju­go­sla­vi­je.

Uče­stvo­va­la je i na broj­nim kon­cer­ti­ma, sa­mo­stal­no ili sa ju­go­slo­ven­skim ho­ro­vi­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu (Bra­ća Ba­ruh, Bran­ko Kr­sma­no­vić, Hor RTS-a). Sa ho­rom Bra­ća Ba­ruh ima­la je tur­ne­ju u 29 gra­do­va SAD, uklju­ču­ju­ći i na­stup u Kar­ne­gi Ho­lu u Nju­jor­ku.

Nje­ne kre­a­ci­je su sa­ču­va­ne na plo­ča­ma, CD-ovi­ma i vi­deo snim­ci­ma kon­cert­nih na­stu­pa i pred­sta­va.

Pre po­čet­ka umet­nič­ke ka­ri­je ba­vi­la se ak­tiv­no sto­nim te­ni­som, a po pre­stan­ku ka­ri­je­re ve­o­ma uspe­šno je igra­la bridž za šta je na­gra­đi­va­na.

Za svoj umet­nič­ki rad je do­bi­la broj­ne na­gra­de: Pla­ke­ta,  Pe­čat Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du i Na­gra­de za naj­bo­lja go­di­šnja iz­vo­đe­nja za Će­ku u Đo­kon­di Amil­ka­re Ponkije­li­ja i Maj­ku Ju­go­vi­ća u Otadž­bi­ni Pe­tra Ko­njo­vi­ća. Do­bit­ni­ca je Nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije, a 2021. do­bi­la je Zlat­nu me­da­ljom za za­slu­ge ko­jom je od­li­ko­vao pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić.