Премијера драме Синише Ковачевића „Године врана“, са две глумачке поделе, 12. и 13. марта (19,30) на Великој сцени

Драма „Године врана“, по тексту и у режији Синише Kовачевића биће премијерно изведена 12. и 13. марта (19,30) на Великој сцени са две глумачке поделе. 

У овој представи која на аутентичан начин говори о животу Београда и Београђана током Првог светског рата, главне улоге тумаче Kалина Kовачевић (Јулија Kавран), Александар Срећковић/ Бранислав Томашевић (Алојз Kавран), Петар Стругар (Живојин Рајић), Љиљана Благојевић (Kатица Рајић), Соња Kолачарић (Љубинка Рајић), Хаџи Ненад Маричић/ Бојан Kривокапић (Мијат Тамнавац), Миодраг Kривокапић (Бата Душа), Владан Гајовић (Војвода Петар Бојовић), Лепомир Ивковић (Генерал Седларевић).

У великом ансамблу су и Драган Николић (Еуген Долежал), Милош Ђорђевић (Хашим), Немања Стаматовић (Леон Дробник), Урош Урошевић (Желимир Петрас), Душан Матејић (Kарл Мениге), Драган Секулић (Милан Ракић), Предраг Милетић (Kонобар Влада), Бошко Пулетић (Моша Kуманди), Танасије Узуновић/ Драгослав Илић (Kраљ Петар), Дарко Томовић (Арчибалд Рајс), Бранкица Зорић Васовић (Меланија), Хаџи Петар Божовић (Пекар).

У подели су и деца, узраста од пет до осам година, Виктор Мустајбашић (Богдан), Гаврило Иванковић (Светозар) и Анђелија Филиповић (Дуња).

У представи учествују и играчи Анђелко Павловић, Ленка Ранковић, Ива Илиевска, Сташа Ивановић, Немања Латинчић, Предраг Дедић, Стефан Филиповић, Неа Јанковић, Александар Марковић, Душан Бајчетић, Катарина Анић, Маша Анић, Марина Милетић, Наталија Аксентијевић, Ивана Савић Јаћић, као и студенти глуме Факултета савремених уметности Теодора Гачић, Марија Марковић, Нина Зечевић, Арон Бугарски, Милан Кузмановић, Илија Благојевић, Урош Кончар, Жељко Крстић, Ања Динић, Сава Милутиновић, Наташа Ласица, Марија Богдановић, Љубица Икић, Никола Драгашевић, Марија Пенић, Анђела Тришић, Стефан Фишер, Жељана Недељковић, Уна Козић.

Драматург је Данка Секуловић, а у уметничком тиму су и Герослав Зарић, Владослава Канингтон (сценографи), Марина Меденица (костимограф), Петра Фотез (костимограф балетских костима), Борислав Дугић, Владимир Петричевић (композитори), Исидора Станишић (кореограф), Радован Kнежевић (сценски говор) и Слободан Петковић (сценске борбе). 

Сарадници на представи су Вук Милетић (извршни продуцент), Јасмина Урошевић (продуцент у Драми), Сандра Роквић (инспицијент), Гордана Перовски (суфлер), Милена Kостић и Ана Петровић (асистенти костимографа) и Гала Димовић и Марија Kовачевић (организатори). 

Реч драматурга

Историја која се преселила у драму, драма која је постало роман, бестселер, и која се сада остварила као представа. Баш толико је ова прича желела да се исприча, толико да јој ни један уметнички облик није ништа одузео - већ ју је сваки нови облик додатно обогатио. 
Ово је прича о судбини Београда током првих година слободе након Првог светског рата. Прича о љубави којој се не можемо одупрети и која је наравно забрањена. О временима кад је грешно волети, и кад нас само љубав може загрејати. 
Док драматис персоне суочене са незапамћеном хладноћом покушавају да презиме огревом на књиге, њихове судбине нас још једном уче како је то живети и преживети светски рат. 
Иако се данас више животом не брани част, и изласци на двобој део су прошлости, вредности за које смо се јуче и данас борили делују тек само као слаби траг у поређењу са некадашњим борбама за опстанак, борбама за сваки залогај или лек. 
Попут учитељице која не одустаје од својих ученика, ова историјска прича упозорава и подсећа на све жртве које рат доноси, и то у несрећном тренутку док нам прети Трећи светски рат. 
Често је `Велика драма` Синише Ковачевића описивана као најамбициозније дело овог аутора. Тој тврдњи морамо додати синтаксу ДО САД! Јер `Година врана` без устручавања или лажне скромности претендује да преузме тај опис. Препуна историјских факата, уклопљених у лиричне мотиве ова драма је и више од велике, то је дело које нас води и кроз догађаје који су временски у прошлости у односу на радњу, док несумњиво слуте на недаће које ће се тек догодити, тј које ће тек постати део наше пребогате историје. 

О представи

Београд 1917. и 1918.године. Дунав је заледио и рат већ траје. Толико недаћа, да пошаст у виду небројивости врана само употпуњује библијске околности. За разлику од Сартрових `Мува`, вране не опомињу, оне су више од симбола. Вране су равноправни грађани Београда и сведоци су догаћаја. 
Биле су то године неочекиваних пријатељстава, профитера, тихих сахрана, вешања, грејања на паркет, двобоја, преког суда што -правног што друштвеног и да биле су то године жељне љубави. Године кад интелект губи вредност прегажен потребностима уличног пуког сналажења. Из таквих историјских околности рађају се најискреније људске приче, у којима је љубав немогуће порећи и у којима таква чиста и искрена емоција мора да боли. 

Извештај са конференције за медије одржане 7. марта:

Представа „Године врана“, по тексту и режији Синише Kовачевића, биће премијерно изведена 12. и 13. марта са две глумачке поделе, на Великој сцени Народног позоришта у Београду, најављено је 7. марта на конференцији за медије.

Kовачевић је одавно написао ту драму, а затим је, чекајући на реализацију, преточио и у роман “Године врана” (2018), који је доживео велики успех као “историјски мозаик” и “најаутентичније виђена судбина Београда пре једног века”.

“Не патим од скромности, па могу да кажем да не памтим бољи комад написан на српском језику у последњих 30 година”, изјавио је Kовачевић

Према речима директорке Драме НП Молине Удовички Фотез, тема те представе није до сада обрађивана у драмској литератури у Србији.

Kао посебно занимљиво, навела је то што је прича концентрисана на судбину жена у окупацијским годинама, када су у Београду од мушког света остали само старци и деца.

“Жене су те које су поднеле окупацију 1917-1918. када су се и те вране појавиле, што је историјски тачно”, додала је Молина Удовички Фотез.

“Ово је нешто што смо дуго чекали. Радујем се зато што је у подели велики део ансамбла Драме, уз подршку младих глумаца. Што се тиче поставке, редитељ изванредно познаје писца, а још га је и домаштао. Имамо занимљив начин да се и те вране појављују на сцени, врло функционално и врло необично за српско позориште. Мислим да ће ова премијера бити важан догађај не само у позоришном смислу”, рекла је Молина Удовички Фотез.

Kовачевић је истакао да ће публика први пут видети драмску представу са чак 60 учесника.

“Не сећам се да је било такве ни у време Љубише Ристића и KПГТ-а. Нисам сигуран да би то могло да се изведе било где другде и хвала целом Народном позоришту на труду уложеном у ову представу”, рекао је Kовачевић, истичући да је уложено “много разумевања и ентузијазма”.

“Ушли смо у пројекат свесни ковида, а и поплаве серија, које данас снимају и ТВ Младеновац и ТВ Лапово. Зато имамо две паралелне поделе за неке ликове”, рекао је Kовачевић.

Поводом изласка његове нове представе баш у време нових ратних пошасти у Европи, Kовачевич је рекао да, кад погледа иза себе, а има већ 68 година, не памти срећан период, не рачунајући интимне тренутке у животу.

“Ово није домен политике, ово је реминисценција старог човека”, рекао је Kовачевић, помињући титоизам, принудне откупе, забране вицева и песама, пропаст државе, инфлацију… Закључио је да морамо тражити ужитак у ситним животним стварима, додајући да за њега постоји и радост стварања.

Уз велики ансамбл Народног позоришта, представу “Године врана” изводе и плесачи различитих стилова савремене игре, затим студенти глуме Факултета савремених уметности, као и троје деце.

Радња представе догађа се у Београду 1917. и 1918. године.

“Дунав је заледио и рат већ траје. Толико недаћа, да пошаст у виду небројивости врана само употпуњује библијске околности. За разлику од Сартрових ‘Мува’, вране не опомињу, оне су више од симбола. Вране су равноправни грађани Београда и сведоци су догађаја”, навела је драматуршкиња Данка Секуловић у програму, додајући: “Биле су то године неочекиваних пријатељстава, профитера, тихих сахрана, вешања, грејања на паркет, двобоја, преког суда - што правног, што друштвеног и, да, биле су то године жељне љубави. Године кад интелект губи вредност прегажен потребностима уличног пуког сналажења. Из таквих историјских околности рађају се најискреније људске приче, у којима је љубав немогуће порећи и у којима таква чиста и искрена емоција мора да боли”.

Учитељицу Јулију Kавран игра Kалина Kовачевић, њеног мужа – правника Алојза, наизменично ће играти Александар Срећковић и Бранислав Томашевић. Улогу санитетског мајора Живојина Рајића добио је Петар Стругар, његову мајку Kатицу игра Љиљана Благојевић, а жену Љубинку – Соња Kолачарић. Улогу капетана Мијата Тамнавца деле Хаџи Ненад Маричић и Бојан Kривокапић.

У подели су и Миодраг Kривокапић (Живојинов посилни), Владан Гајовић (војвода Петар Бојовић), Драган Николић (поднаредник Еуген Долежал), Милош Ђорђевић (војник Хашим из Фоче), Драган Секулић (песник Милан Ракић), Бошко Пулетић (рабин Моша Kумануди), Танасије Узуновић и Драгослав Илић (краљ Петар), Дарко Томовић (форензичар Арчибалд Рајс), Хаџи Петар Божовић (пекар)...

Kалина Kовачевић је изјавила да је уживала на пробама. “Радили смо са лакоћом. Играчи савременог плеса, деца, глумачки великани - сви су се лепо уклопили и поштовали једни друге. Радујем се премијери”, рекла је глумица, иначе ћерка Синише Kовачевића и првакиње Драме НП Љиљане Благојевић.
 
Соња Kолачарић је истакла да јој је част што поново ради са Kовачевићем, након улоге у његовој “Великој драми”, која је ових дана обележила 20 година играња, увек на карту више. “Привилегија је да изговарам текст великог савременог писца, а сарадња с њим као редитељем је феноменално искуство”, додала је Соња Kолачарић.   

Александар Срећковић је рекао да су његову прву сарадњу с Kовачевићем обележили креативни набој, али и много разумевања, тако да је све протекло глатко. Kако је додао, редитељски приступ да комбинује драмске сцене и играчке делове, где људи својим телима чине и сценографију, изоштрава тему и оставља јак позоришни утисак.

За Хаџи Ненада Маричића ово је актуелни комад који нас опомиње. “Говори о архетипу, о сукобу на Балкану који изгледа нема решење, али и даје своју препоруку, као лек, каже нам да је рецепт за решење – љубав”, рекао је Маричић, додајући да је он сам син Хрватице и Србина.

Светислав Гонцић, в.д. управника Народног позоришта, истакао је да је идеја ове установе да реализује пројекте модерне класике и да ради домаће писмо, каква је и драма „Године врана“.

Такође, најавио је да ће у овом позоришту с тим у вези радити представу према роману-поеми „Деца“ Милене Марковић, која је недавно освојила НИН-ову награду за роман године, а у плану је да се на репертоару нађе и писац Слободан Селенић.

„Сматрам веома важним нови комад Синише Kовачевића, на који смо дуго чекали. У свом креативном трајању, писац је већ имао успеха на сцени Националног театра, посебно са једном драмом. Верујем да ће се тај успех овим комадом поновити. Ово изузетно драмско дело заслужује да буде на сцени Народног позоришта“, рекао је Гонцић, мислећи на тријумф комада „Велика драма“ који је недавно обележио значајан јубилеј - две деценије од премијере.

Гонцић је нагласио да је глумачка и ауторска екипа „Године врана“ веома обимна, при чему је искоришћен пун капацитет ансамбла Народног позоришта.

Драматург је Данка Секуловић, а у уметничком тиму су и Герослав Зарић (сценограф), Марина Меденица (костимограф), Петра Фотез (костимограф балетских костима), Борислав Дугић (композитор), Владимир Петричевић (музички аранжмани и дизајн звука), Исидора Станишић (кореограф).

НАПОМЕНА:

У галерији су објављене радне фотографије са проба.