Premijera drame Siniše Kovačevića „Godine vrana“, sa dve glumačke podele, 12. i 13. marta (19,30) na Velikoj sceni

Drama „Godine vrana“, po tekstu i u režiji Siniše Kovačevića biće premijerno izvedena 12. i 13. marta (19,30) na Velikoj sceni sa dve glumačke podele. 

U ovoj predstavi koja na autentičan način govori o životu Beograda i Beograđana tokom Prvog svetskog rata, glavne uloge tumače Kalina Kovačević (Julija Kavran), Aleksandar Srećković/ Branislav Tomašević (Alojz Kavran), Petar Strugar (Živojin Rajić), Ljiljana Blagojević (Katica Rajić), Sonja Kolačarić (Ljubinka Rajić), Hadži Nenad Maričić/ Bojan Krivokapić (Mijat Tamnavac), Miodrag Krivokapić (Bata Duša), Vladan Gajović (Vojvoda Petar Bojović), Lepomir Ivković (General Sedlarević).

U velikom ansamblu su i Dragan Nikolić (Eugen Doležal), Miloš Đorđević (Hašim), Nemanja Stamatović (Leon Drobnik), Uroš Urošević (Želimir Petras), Dušan Matejić (Karl Menige), Dragan Sekulić (Milan Rakić), Predrag Miletić (Konobar Vlada), Boško Puletić (Moša Kumandi), Tanasije Uzunović/ Dragoslav Ilić (Kralj Petar), Darko Tomović (Arčibald Rajs), Brankica Zorić Vasović (Melanija), Hadži Petar Božović (Pekar).

U podeli su i deca, uzrasta od pet do osam godina, Viktor Mustajbašić (Bogdan), Gavrilo Ivanković (Svetozar) i Anđelija Filipović (Dunja).

U predstavi učestvuju i igrači Anđelko Pavlović, Lenka Ranković, Iva Ilievska, Staša Ivanović, Nemanja Latinčić, Predrag Dedić, Stefan Filipović, Nea Janković, Aleksandar Marković, Dušan Bajčetić, Katarina Anić, Maša Anić, Marina Miletić, Natalija Aksentijević, Ivana Savić Jaćić, kao i studenti glume Fakulteta savremenih umetnosti Teodora Gačić, Marija Marković, Nina Zečević, Aron Bugarski, Milan Kuzmanović, Ilija Blagojević, Uroš Končar, Željko Krstić, Anja Dinić, Sava Milutinović, Nataša Lasica, Marija Bogdanović, Ljubica Ikić, Nikola Dragašević, Marija Penić, Anđela Trišić, Stefan Fišer, Željana Nedeljković, Una Kozić.

Dramaturg je Danka Sekulović, a u umetničkom timu su i Geroslav Zarić, Vladoslava Kanington (scenografi), Marina Medenica (kostimograf), Petra Fotez (kostimograf baletskih kostima), Borislav Dugić, Vladimir Petričević (kompozitori), Isidora Stanišić (koreograf), Radovan Knežević (scenski govor) i Slobodan Petković (scenske borbe). 

Saradnici na predstavi su Vuk Miletić (izvršni producent), Jasmina Urošević (producent u Drami), Sandra Rokvić (inspicijent), Gordana Perovski (sufler), Milena Kostić i Ana Petrović (asistenti kostimografa) i Gala Dimović i Marija Kovačević (organizatori). 

Reč dramaturga

Istorija koja se preselila u dramu, drama koja je postalo roman, bestseler, i koja se sada ostvarila kao predstava. Baš toliko je ova priča želela da se ispriča, toliko da joj ni jedan umetnički oblik nije ništa oduzeo - već ju je svaki novi oblik dodatno obogatio. 
Ovo je priča o sudbini Beograda tokom prvih godina slobode nakon Prvog svetskog rata. Priča o ljubavi kojoj se ne možemo odupreti i koja je naravno zabranjena. O vremenima kad je grešno voleti, i kad nas samo ljubav može zagrejati. 
Dok dramatis persone suočene sa nezapamćenom hladnoćom pokušavaju da prezime ogrevom na knjige, njihove sudbine nas još jednom uče kako je to živeti i preživeti svetski rat. 
Iako se danas više životom ne brani čast, i izlasci na dvoboj deo su prošlosti, vrednosti za koje smo se juče i danas borili deluju tek samo kao slabi trag u poređenju sa nekadašnjim borbama za opstanak, borbama za svaki zalogaj ili lek. 
Poput učiteljice koja ne odustaje od svojih učenika, ova istorijska priča upozorava i podseća na sve žrtve koje rat donosi, i to u nesrećnom trenutku dok nam preti Treći svetski rat. 
Često je `Velika drama` Siniše Kovačevića opisivana kao najambicioznije delo ovog autora. Toj tvrdnji moramo dodati sintaksu DO SAD! Jer `Godina vrana` bez ustručavanja ili lažne skromnosti pretenduje da preuzme taj opis. Prepuna istorijskih fakata, uklopljenih u lirične motive ova drama je i više od velike, to je delo koje nas vodi i kroz događaje koji su vremenski u prošlosti u odnosu na radnju, dok nesumnjivo slute na nedaće koje će se tek dogoditi, tj koje će tek postati deo naše prebogate istorije. 

O predstavi

Beograd 1917. i 1918.godine. Dunav je zaledio i rat već traje. Toliko nedaća, da pošast u vidu nebrojivosti vrana samo upotpunjuje biblijske okolnosti. Za razliku od Sartrovih `Muva`, vrane ne opominju, one su više od simbola. Vrane su ravnopravni građani Beograda i svedoci su dogaćaja. 
Bile su to godine neočekivanih prijateljstava, profitera, tihih sahrana, vešanja, grejanja na parket, dvoboja, prekog suda što -pravnog što društvenog i da bile su to godine željne ljubavi. Godine kad intelekt gubi vrednost pregažen potrebnostima uličnog pukog snalaženja. Iz takvih istorijskih okolnosti rađaju se najiskrenije ljudske priče, u kojima je ljubav nemoguće poreći i u kojima takva čista i iskrena emocija mora da boli. 

Izveštaj sa konferencije za medije održane 7. marta:

Predstava „Godine vrana“, po tekstu i režiji Siniše Kovačevića, biće premijerno izvedena 12. i 13. marta sa dve glumačke podele, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, najavljeno je 7. marta na konferenciji za medije.

Kovačević je odavno napisao tu dramu, a zatim je, čekajući na realizaciju, pretočio i u roman “Godine vrana” (2018), koji je doživeo veliki uspeh kao “istorijski mozaik” i “najautentičnije viđena sudbina Beograda pre jednog veka”.

“Ne patim od skromnosti, pa mogu da kažem da ne pamtim bolji komad napisan na srpskom jeziku u poslednjih 30 godina”, izjavio je Kovačević

Prema rečima direktorke Drame NP Moline Udovički Fotez, tema te predstave nije do sada obrađivana u dramskoj literaturi u Srbiji.

Kao posebno zanimljivo, navela je to što je priča koncentrisana na sudbinu žena u okupacijskim godinama, kada su u Beogradu od muškog sveta ostali samo starci i deca.

“Žene su te koje su podnele okupaciju 1917-1918. kada su se i te vrane pojavile, što je istorijski tačno”, dodala je Molina Udovički Fotez.

“Ovo je nešto što smo dugo čekali. Radujem se zato što je u podeli veliki deo ansambla Drame, uz podršku mladih glumaca. Što se tiče postavke, reditelj izvanredno poznaje pisca, a još ga je i domaštao. Imamo zanimljiv način da se i te vrane pojavljuju na sceni, vrlo funkcionalno i vrlo neobično za srpsko pozorište. Mislim da će ova premijera biti važan događaj ne samo u pozorišnom smislu”, rekla je Molina Udovički Fotez.

Kovačević je istakao da će publika prvi put videti dramsku predstavu sa čak 60 učesnika.

“Ne sećam se da je bilo takve ni u vreme Ljubiše Ristića i KPGT-a. Nisam siguran da bi to moglo da se izvede bilo gde drugde i hvala celom Narodnom pozorištu na trudu uloženom u ovu predstavu”, rekao je Kovačević, ističući da je uloženo “mnogo razumevanja i entuzijazma”.

“Ušli smo u projekat svesni kovida, a i poplave serija, koje danas snimaju i TV Mladenovac i TV Lapovo. Zato imamo dve paralelne podele za neke likove”, rekao je Kovačević.

Povodom izlaska njegove nove predstave baš u vreme novih ratnih pošasti u Evropi, Kovačevič je rekao da, kad pogleda iza sebe, a ima već 68 godina, ne pamti srećan period, ne računajući intimne trenutke u životu.

“Ovo nije domen politike, ovo je reminiscencija starog čoveka”, rekao je Kovačević, pominjući titoizam, prinudne otkupe, zabrane viceva i pesama, propast države, inflaciju… Zaključio je da moramo tražiti užitak u sitnim životnim stvarima, dodajući da za njega postoji i radost stvaranja.

Uz veliki ansambl Narodnog pozorišta, predstavu “Godine vrana” izvode i plesači različitih stilova savremene igre, zatim studenti glume Fakulteta savremenih umetnosti, kao i troje dece.

Radnja predstave događa se u Beogradu 1917. i 1918. godine.

“Dunav je zaledio i rat već traje. Toliko nedaća, da pošast u vidu nebrojivosti vrana samo upotpunjuje biblijske okolnosti. Za razliku od Sartrovih ‘Muva’, vrane ne opominju, one su više od simbola. Vrane su ravnopravni građani Beograda i svedoci su događaja”, navela je dramaturškinja Danka Sekulović u programu, dodajući: “Bile su to godine neočekivanih prijateljstava, profitera, tihih sahrana, vešanja, grejanja na parket, dvoboja, prekog suda - što pravnog, što društvenog i, da, bile su to godine željne ljubavi. Godine kad intelekt gubi vrednost pregažen potrebnostima uličnog pukog snalaženja. Iz takvih istorijskih okolnosti rađaju se najiskrenije ljudske priče, u kojima je ljubav nemoguće poreći i u kojima takva čista i iskrena emocija mora da boli”.

Učiteljicu Juliju Kavran igra Kalina Kovačević, njenog muža – pravnika Alojza, naizmenično će igrati Aleksandar Srećković i Branislav Tomašević. Ulogu sanitetskog majora Živojina Rajića dobio je Petar Strugar, njegovu majku Katicu igra Ljiljana Blagojević, a ženu Ljubinku – Sonja Kolačarić. Ulogu kapetana Mijata Tamnavca dele Hadži Nenad Maričić i Bojan Krivokapić.

U podeli su i Miodrag Krivokapić (Živojinov posilni), Vladan Gajović (vojvoda Petar Bojović), Dragan Nikolić (podnarednik Eugen Doležal), Miloš Đorđević (vojnik Hašim iz Foče), Dragan Sekulić (pesnik Milan Rakić), Boško Puletić (rabin Moša Kumanudi), Tanasije Uzunović i Dragoslav Ilić (kralj Petar), Darko Tomović (forenzičar Arčibald Rajs), Hadži Petar Božović (pekar)...

Kalina Kovačević je izjavila da je uživala na probama. “Radili smo sa lakoćom. Igrači savremenog plesa, deca, glumački velikani - svi su se lepo uklopili i poštovali jedni druge. Radujem se premijeri”, rekla je glumica, inače ćerka Siniše Kovačevića i prvakinje Drame NP Ljiljane Blagojević.
 
Sonja Kolačarić je istakla da joj je čast što ponovo radi sa Kovačevićem, nakon uloge u njegovoj “Velikoj drami”, koja je ovih dana obeležila 20 godina igranja, uvek na kartu više. “Privilegija je da izgovaram tekst velikog savremenog pisca, a saradnja s njim kao rediteljem je fenomenalno iskustvo”, dodala je Sonja Kolačarić.   

Aleksandar Srećković je rekao da su njegovu prvu saradnju s Kovačevićem obeležili kreativni naboj, ali i mnogo razumevanja, tako da je sve proteklo glatko. Kako je dodao, rediteljski pristup da kombinuje dramske scene i igračke delove, gde ljudi svojim telima čine i scenografiju, izoštrava temu i ostavlja jak pozorišni utisak.

Za Hadži Nenada Maričića ovo je aktuelni komad koji nas opominje. “Govori o arhetipu, o sukobu na Balkanu koji izgleda nema rešenje, ali i daje svoju preporuku, kao lek, kaže nam da je recept za rešenje – ljubav”, rekao je Maričić, dodajući da je on sam sin Hrvatice i Srbina.

Svetislav Goncić, v.d. upravnika Narodnog pozorišta, istakao je da je ideja ove ustanove da realizuje projekte moderne klasike i da radi domaće pismo, kakva je i drama „Godine vrana“.

Takođe, najavio je da će u ovom pozorištu s tim u vezi raditi predstavu prema romanu-poemi „Deca“ Milene Marković, koja je nedavno osvojila NIN-ovu nagradu za roman godine, a u planu je da se na repertoaru nađe i pisac Slobodan Selenić.

„Smatram veoma važnim novi komad Siniše Kovačevića, na koji smo dugo čekali. U svom kreativnom trajanju, pisac je već imao uspeha na sceni Nacionalnog teatra, posebno sa jednom dramom. Verujem da će se taj uspeh ovim komadom ponoviti. Ovo izuzetno dramsko delo zaslužuje da bude na sceni Narodnog pozorišta“, rekao je Goncić, misleći na trijumf komada „Velika drama“ koji je nedavno obeležio značajan jubilej - dve decenije od premijere.

Goncić je naglasio da je glumačka i autorska ekipa „Godine vrana“ veoma obimna, pri čemu je iskorišćen pun kapacitet ansambla Narodnog pozorišta.

Dramaturg je Danka Sekulović, a u umetničkom timu su i Geroslav Zarić (scenograf), Marina Medenica (kostimograf), Petra Fotez (kostimograf baletskih kostima), Borislav Dugić (kompozitor), Vladimir Petričević (muzički aranžmani i dizajn zvuka), Isidora Stanišić (koreograf).

NAPOMENA:

U galeriji su objavljene radne fotografije sa proba.