Премијерна обнова Вердијеве опере „Дон Карлос“

Премијерна обнова опере Ђузепа Вердија „Дон Карлос“, под диригентском управом госта из Шпаније, маестра Серхија Алапонта, биће одржана 28. фебруара (19.00) на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

Режију Младена Сабљића (његова последња режија која је на репертоару Народног позоришта) обновила је Ивана Драгутиновић Маричић.

Насловна улога поверена је гостујућем уметнику из Румуније, тенору Даниелу Магдалу, краља Филипа II пева бас Иван Томашев, Елизабету сопран Сања Керкез, Кнегињу Еболи мецосопран Љубица Вранеш, Родрига баритон Шербан Василе (такође, гост из Румуније), док је Велики инквизитор бас Михаило Шљивић.

У ансамблу су и Милош Милојевић (Фратар), Невена Ђоковић (Тебалдо, паж), Милица Лолић (Глас са неба) и Дамјан Мишић (Гроф Лерма/ Краљевски хералд).

У овој опери у четири чина учествују Оркестар, Хор и Балет Народног позоришта у Београду.

Сценографију потписује Владимир Маренић, костиме Љиљана Драговић, а кореографију Владимир Логунов.

Прва реприза биће одржана 4. марта у 19 часова.

Либрето, према трагедији славног немачког писца Фридриха Шилера, написали су Жозеф Мери и Камиј ди Локл, а радња се дешава у Шпанији око 1560. године.

Иако су њих двојица морали да крате веома обиман драмски предложак, Верди је својом музиком успео да надокнади сва скраћења задржавши само оно основно, уједно и највредније. Приказујући нераскидивост људских судбина маестралном музиком задивљујућег богатства, изражајности и психолошке дубине, створио је дело које и данас једнако снажно изражава судбину и патњу човека.

„Дон Карлос“, између осталог, преиспитује и нека веома занимљива питања из историјског контекста укључујући  политику, однос између државе и цркве у доба Инквизиције, између деспотизма и либерализма. Наравно, ту је и незаобилазна љубавна прича која се претвара у троугао, са доста преокрета...

Опера је драматуршки дорађена до најситнијих детаља, проткана генијалним Вердијевим потенцијалом за музичку структуру. Законитост његовог стваралаштва је заснована на јединствености музичке архитектуре. Верди је, као драматург, са великом пажњом следио психолошки процес развоја драме, а тиме и метаморфозе протагониста и њихових међусобних односа. Ниједна личност, на крају опере, није иста као што је била на почетку.

У Сабљићевој режији, „Дон Карлос“ је премијерно изведен 9. октобра 1992. године, у оквиру БЕМУС-а.