DAMA S KAMELIJAMA

drama Aleksandra Dime Sina

O predstavi

O KOMADU
Tragedija propale devojke, žalosna istorija nesrećne ljubavi ove, već se skoro kroz pedeset godina na svršetku petoga čina jednodušno oplakuje, oplakuje suzama najrazličitijih jezika svetskih, oplakuje suzama iz očiju bez razlike pola i starosti, oplakuje na pozornici, jer se u životu Margaritama za pravo ne daje. Moglo bi se slobodno reći, da je ovo najoplakivanija drama devetnaestoga stoleća. (...)
Stariji obrađivači teme o pokajanoj bludnici imali su pred očima sasvim obratnu tendenciju. I u poznatom romanu Manon Lesko (Prévost d’ Exiles, 1733), i u Kurtizankama (Palissot, 1775) propadaju ovakve grešnice, pored sve njihove probuđene čiste ljubavi. Pre Gospođe s kamelijama, davana je (1848) Ožijeova komedija Avanturistkinja (L’Aventuriere), pa čak se i tu još izvodi na pozornicu kurtizanka, koja hoće da se popravi, ali je društvo ne prima. Viktor Igo je prvi pokušao i umeo da probudi simpatije za svoju Mariju Delormovu. Njemu se dakle ima pripisati početak čitave navale od gospođa sa i bez kamelija, koje bi iz brodoloma svoga burnoga života htele da spasu preostalo parčence čista srca. Tek je surovi pištoljski metak, koji je oborio Olimpiju u Ožijeovoj drami Olimpijna udadba (1855), učinio kraj ovoj lažnoj dirljivosti. Pa i Dima je docnije promenio mišljenje, koje je zastupao u svojoj prvoj drami, i prema grešnicima ovake vrste bio je posle uvek strog sudija. Umetnička vrednost Gospođe s kamelijama ne leži, dakle, u samoj ideji, koju pisac obrađuje, nego u epizodama punim života i u smelo skiciranim pojavama iz pariskog polusveta.

Anonim, Gospođa s kamelijama „Pozorišni list“ (urednik Branislav Đ. Nušić), br. 32 i 33, Narodno pozorište u Beogradu, 1901.


ALEKSANDAR DIMA SIN (27. jul 1824 - 27. novembar 1895)
Aleksandar Dima Sin (Alexandre Dumas, fils), je francuski književnik i dramski pisac. Bio je vanbračni sin čuvenog Aleksandra Dime (Tri musketara, Grof Monte Kristo). Otac ga je zvanično priznao tek 1831. godine, i to će ga obeležiti trajno, kao i njegova dela. Tadašnji zakoni omogućavali su ocu da oduzme dete od majke, tako da ga je otac poslao u internat. Njegova iskustva u školi i na univerzitetu bila su veoma bolna, ne samo zbog statusa vanbračnog deteta, nego i zbog svog (po ocu) delimično haićanskog porekla. Napustio je univerzitet i odlučio da se okuša kao književnik. Počeo je poezijom, ali je taj pokušaj neslavno propao. Nastavio je sa pisanjem, okušao se u pisanju romana, međutim, ni tu nije imao uspeha. Tokom 1844. godine, preselio se kod oca. Tada je upoznao Mari Diplesi, čuvenu parisku kurtizanu. Ova ljubavna priča između kurtizane, koju su izdržavali bogati klijenti, i siromašnog i ljubomornog Dime, trajala je oko dve godine i bila je unapred osuđena na propast. Mari Diplesi je umrla od tuberkuloze, dok je Dima bio na putu. Iz ove ljubavne priče nastao  je slavni roman, Dama s kamelijama, po kojem je Dima Sin i najpoznatiji. Roman je adaptirao u dramu Kamila, koja je postigla ogroman uspeh te je, između ostalog, poslužio i kao osnova za Verdijevu Travijatu. Posle Dame s kamelijama, skoro potpuno je prestao sa pisanjem romana. Dama s kamelijama ima mnoštvo filmskih i televizijskih adaptacija u celom svetu. Možda je najčuvenija verzija Džordža Kjukora iz 1936. godine, u kojoj glavne uloge igraju Greta Garbo i Robert Tejlor. Kod nas je drama izvođena u pozorištima, a 1968. godine snimljena je i televizijska drama u režiji Milenka Maričića. Aleksandar Dima Sin je 1874. godine primljen u Francusku akademiju nauka, a 1894. godine dobio je i orden Legije časti. Igrom slučaja, sahranjen je nedaleko od Mari Diplesi. Poznatija dela: drame - Polusvet, Nezakoniti sin, Deniza; roman - Afera Klemanso (takođe ekranizovan)...
Maja Šahović,  Aleksandar Dima Sin, www.unilib.bg.ac.rs


JUG RADIVOJEVIĆ
Rođen je 1. marta 1972. godine u Beogradu. Osnovnu i nižu muzičku školu, kao i gimnaziju, završio je u Vranju. Prva pozorišna iskustva, stekao je na sceni vranjskog pozorišta još kao dečak. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku Pozorišna i radio režija, u klasi prof. Svetozara Rapajića, predstavom Koštana Bore Stankovića u JDP-u u Beogradu. Do sada je postavio 98 pozorišnih predstava u zemlji i inostranstvu.  
NAJZNAČAJNIJA OSTVARENjA
Narodno pozorište u Beogradu: J. P. Sterija, Laža i paralaža; M. Novković; Kamen za pod glavu (koprodukcija sa Pozorištem „Zoran Radmilović“ Zaječar); Žan Anuj, Ženski orkestar; Dejan Stojiljković, Konstantin (koprodukcija sa Narodnim pozorištem Niš)
JDP: B. Stanković, Koštana
Pozorište na Terazijama: P. Grujičić, Pucnji na Terazijama; I. Dimić, Golje; S. Sremac, Pop Ćira i pop Spira; G. Goncić, Spusti se na zemlju; M. Bruks / T. Mihen, Producenti
Opera i teatar „Madlenianum“: B. Nušić, Ožalošćena porodica
Pozorište „Boško Buha“: R. Vitrak, Viktor; E. Švarc, Goli kralj; K. Goldoni, Krčmarica Mirandolina; Đ. Milosavljević, Instant seksualno vaspitanje; Đ. Milosavljević, Igra u tami; M. Frejn, Iza kulisa
HNK „Ivan pl. Zajc“ Rijeka i Grad teatar Budva: K. Goldoni, Gostioničarka Mirandolina
Zvezdara teatar: M. Konstantinović, Sokin i Bosina
Preduzeće za pozorišne poslove PPP Ljube Tadića i Radeta Šerbedžije: D. Dukovski, Balkan nije mrtav
Narodno pozorište u Prištini, Srpska drama: S. Šepard, Ludi od ljubavi; J. Radulović, Golubnjača; D. Kovačević, Sabirni centar; B. M. Mihiz, Kraljević Marko; S. Mrožek, Kuća na granici
Teatar „Joakim Vujić“, Kragujevac: M. Nastasijević, Kod Večite slavine, Đ. Milosavljević, Gola vera; M. Ojdanić, Život je sve što te snađe; L. Andrejev, Rekvijem
Kruševačko pozorište i Festival „Dani komedije“ Jagodina: B. Nušić, Put oko sveta
NPRS, Banja Luka: N. V. Gogolj, Revizor
Šabačko pozorište: B. Stanković, Koštana; V. Šekspir, Bura; D. Mihailović, Protuve piju čaj; B. Stanković, Jovča
Pozorište „Bora Stanković“, Vranje: S. Aritonović, Seme; R. Stojanović, Propast sveta na Veligdan; D. Kovačević, Sveti Georgije ubiva aždahu; I. Bojović, Divče; R. Stojanović, Krivovo; B. Stanković, Gazda Mladen; F. G. Lorka, Krvave svadbe
Hercegnovsko pozorište: M. Gavran, Noć bogova
Pozorište mladih, Novi Sad: Đ. Milosavljević, Instant seksualno vaspitanje
Narodno pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin: F. G. Lorka, Krvave svadbe
Narodno pozorište Niš: D. Dukovski, Mamu mu ko je prvi počeo
Narodno Pozorište „Sterija“, Vršac: D. Nenadić, Pred novim životom
Pozorište „Zoran Radmilović“, Zaječar: B. Stanković, Tašana
Narodno pozorište Leskovac: Molijer, Don Žuan; Ž. Hubač, Ratko i Julijana; N. Makijaveli, Mandragola
Dečje pozorište Republike Srpske, Banja Luka: I. Bojović, Petar Pan
Pozorištance „Puž“: B. Milićević Kockica, Robin Hud; B. Milićević Kockica, Miladinova čarobna lampa; I. Bojović, Svirano de Beržerak
Pozorište lutaka „Pinokio“: M. Ojdanić, Devojka cara nadmudrila; I. Bojović, Ivica i Marica i opaka starica; I. Bojović, Crvenkapa; S. Kovačević, Bajka o češlju i violini
NAGRADE ZA REŽIJU
Nagrada „Dr Hugo Klajn“ za najboljeg studenta režije, 1993–94.
Nagrada „Joakim Vujić“ za najbolju režiju od žirija grada domaćina, 1997.
Nagrada za najbolju režiju na Festivalu pozorišnih predstava za decu „Festić“, 2000. i 2001.
Gran pri „Jovan Putnik“, 2002. i 2003.
Nagrada za režiju na Borinim pozorišnim danima u Vranju, 2003, 2004. i 2006.
Nagrada „Ćuran“ za najbolju režiju na Danima komedije u Jagodini, 2004. i 2011.
Nagrada za najbolju režiju na Festivalu klasike u Vršcu, 2004. i 2005.
Nagrada „Joakim Vujić“, 2009.
Nagrada za najbolju režiju na JoakimInterFestu u Kragujevcu, 2011.
Nagrada za najbolju režiju na Međunarodnom festivalu kamernog teatra „Risto Šiškov“ u Strumici, 2013.
OSTALA ZNAČAJNIH PRIZNANjA
„Nušićeva statua“ na Nušićevim danima u Smederevu za rediteljski opus, 2013.
Zlatna značka KPZ-a za doprinos širenju kulture na jugu Srbije, 1997.
Godišnja nagrada Pozorišta na Terazijama, 2004.
Srebrni prsten sa likom Joakima Vujića, 2004.
Godišnja nagrada Pozorišta „Boško Buha“, 2008.
Nagrada Pozorišta na Terazijama za režiju, 2011.
NAGRADE ZA PREDSTAVE U CELINI
Nagrada za najbolju predstavu „Željezna pravda“, Rusija, Abakan, 2010.
Nagrada za najbolju stranu predstavu odigranu na Kubi u toku 2008, Kuba, Havana
Nagrada stručnog žirija (2009) i Nagrada publike (2011), Nušićevi dani u Smederevu
Nagrada žirija publike za najbolju predstavu, JoakimInterFest, 2011.
Gran pri (2003. i 2006) i Nagrada okruglog stola kritike (2009), Festival „Joakim Vujić“
Gran pri, 2009. i 2012. Međunarodni festival za decu, Kotor 
Sterijina nagrada za projekat u celini, Sterijino pozorje, Novi Sad, 2008.
Nagrada „Mija Aleksić“ (2004. i 2011), Nagrada „Jovanča Micić“ (2008), Dani komedije, Jagodina
Nagrada publike, Borini dani, Vranje, 2008.
Gran pri, Međunarodni festival za decu, Banja Luka, 2005.
Gran pri, Festival klasike, Vršac, 2005.
Gran pri, „Festić“, Beograd,  2001.
Godišnja javna pohvala Narodnog pozorišta u Beogradu za predstavu, 2012.

Režirao je igranu seriju Ljubav i mržnja (100 epizoda), TV Pink 2007. godine. Bio je stalni reditelj JDP-a od 2000. do 2004. godine. Od školske 2004/05. radi kao docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za glumu. Na „Slobomir“ Univerzitetu u Bijeljini, generacija studenata glume (2009–13), diplomirala je u njegovoj klasi. Selektor je festivala „Dani komedije“ u Jagodini za 2013. i 2014. godine. Otac je osmogodišnjeg sina Vuka.

Premijerno izvođenje

Premijera 01. oktobar 2013/Velika scena

Reditelj Jug Radivojević
Autor adaptacije Željko Hubač
Dramaturg Spasoje Ž. Milovanović
Muzika i aranžmani Kornelije Kovač
Scenograf Boris Maksimović
Kostimografkinja Bojana Nikitović
Scenski pokret Igor Damnjanović
Scenski govor Dijana Marojević Diklić
Asistentkinja reditelja Daniela Todorović
Asistentkinje kostimografkinje Ivana Mladenović, Marija Marković, Ivana Rakić (volonterka)
Prevod Dušan L. Đokić

Premijerna podela:
Margarita Gotje Marija Vicković
Arman Dival Miloš Biković/Joakim Tasić
Žorž Dival Nebojša Dugalić
Pridans Stela Ćetković
Nanin Kalina Kovačević
Varvilj Dimitrije Ilić
Gaston Rije Aleksandar Đurica
Grof de Žire Slobodan Beštić
Nišeta Milena Đorđević
Gustav Lepomir Ivković
Olimpija Bojana Stefanović

Klavir i programiranje Kornelije Kovač
Violina Miloš Petrović
Violončelo Pavle Savić
Akustična gitara Rastko Aksentijević
Muzika snimljena u studiju ARETA (avgust 2013)
Tonski snimatelj Vladimir Krkljuš
Pesma Opet su lipe procvale
Muzika Kornelije Kovač
Tekst Spomenka Kovač
Peva Marija Vicković
Organizatorka Barbara Tolevska
Inspicijent Miloš Obrenović
Suflerka Sandra Todić
Majstor svetla Srđan Mićević
Majstor maske Dragoljub Jeremić
Majstor pozornice Zoran Mirić
Majstor tona Tihomir Savić

Dekor i kostimi izrađeni su u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu

Galerija