GODINE VRANA

O predstavi
Beograd 1917. i 1918.godine. Dunav je zaledio i rat već traje. Toliko nedaća, da pošast u vidu nebrojivosti vrana samo upotpunjuje biblijske okolnosti. Za razliku od Sartrovih ``Muva``, vrane ne opominju, one su više od simbola. Vrane su ravnopravni građani Beograda i svedoci su dogaćaja. 
Bile su to godine neočekivanih prijateljstava, profitera, tihih sahrana, vešanja, grejanja na parket, dvoboja, prekog suda što -pravnog što društvenog i da bile su to godine željne ljubavi. Godine kad intelekt gubi vrednost pregažen potrebnostima uličnog pukog snalaženja. Iz takvih istorijskih okolnosti rađaju se najiskrenije ljudske priče, u kojima je ljubav nemoguće poreći i u kojima takva čista i iskrena emocija mora da boli. 

Danka Sekulović

Reč dramaturga
Istorija koja se preselila u dramu, drama koja je postalo roman, bestseler, i koja se sada ostvarila kao predstava. Baš toliko je ova priča želela da se ispriča, toliko da joj ni jedan umetnički oblik nije ništa oduzeo - već ju je svaki novi oblik dodatno obogatio. 
Ovo je priča o sudbini Beograda tokom prvih godina slobode nakon Prvog svetskog rata. Priča o ljubavi kojoj se ne možemo odupreti i koja je naravno zabranjena. O vremenima kad je grešno voleti, i kad nas samo ljubav može zagrejati. 
Dok dramatis persone suočene sa nezapamćenom hladnoćom pokušavaju da prezime ogrevom na knjige, njihove sudbine nas još jednom uče kako je to živeti i preživeti svetski rat. 
Iako se danas više životom ne brani čast, i izlasci na dvoboj deo su prošlosti, vrednosti za koje smo se juče i danas borili deluju tek samo kao slabi trag u poređenju sa nekadašnjim borbama za opstanak, borbama za svaki zalogaj ili lek. 
Poput učiteljice koja ne odustaje od svojih učenika, ova istorijska priča upozorava i podseća na sve žrtve koje rat donosi, i to u nesrećnom trenutku dok nam preti Treći svetski rat. 
Često je ``Velika drama`` Siniše Kovačevića opisivana kao najambicioznije delo ovog autora. Toj tvrdnji moramo dodati sintaksu DO SAD! Jer ``Godina vrana`` bez ustručavanja ili lažne skromnosti pretenduje da preuzme taj opis. Prepuna istorijskih fakata, uklopljenih u lirične motive ova drama je i više od velike, to je delo koje nas vodi i kroz događaje koji su vremenski u prošlosti u odnosu na radnju, dok nesumnjivo slute na nedaće koje će se tek dogoditi, tj koje će tek postati deo naše prebogate istorije. 

SINI­ŠA KOVA­ČE­VIĆ­
Rođen je 30. maja 1954. u Srem­skoj Mitro­vi­ci, gde je zavr­šio osnov­nu ško­lu i gim­na­zi­ju. Diplo­mi­rao je dra­ma­tur­gi­ju na Fakul­te­tu dram­skih umet­no­sti u Beo­gra­du. Piše i reži­ra za pozo­ri­šte, film, radio i tele­vi­zi­ju.
Napi­sao je pozo­ri­šne dra­me: Posled­nja ruka pred faj­ront, Novo je doba, Kra­lje­vić Mar­ko, Sve­ti Sava, Ravi, Đene­ral Milan Nedić, Janez, Hotel Evro­pa, Baj­ka o češlju i vio­li­ni, Sle­pač­ka aka­de­mi­ja, Virus, Čar­dak ni na nebu ni na zemlji, Zeč­ji nasip, Srp­ska dra­ma, Veli­ka dra­ma, Naj­lon i svi­la, Čude­sni, i narav­no Uči­te­lji­ca koja će biti izvo­đe­na pod nazi­vom Godi­ne vra­na.
Autor je dva­de­set radio dra­ma izve­de­nih na jugo­slo­ven­skim, ruskim i nemač­kim radio sta­ni­ca­ma. Tele­vi­zij­ske dra­me Mala šala, Sve­ča­na oba­ve­za i Vera Hof­ma­no­va uvr­šte­ne su u „Anto­lo­gi­ju TV dra­me“ i pobed­ni­ce su mno­gih inter­na­ci­o­nal­nih festi­va­la. Autor je tele­vi­zij­skih seri­ja: Naj­vi­še na sve­tu celom, Por­tret Ili­je Pev­ca, Sinov­ci i Gor­ki plo­do­vi, od kojih je posled­nje dve i reži­rao. Napi­sao je sce­na­ri­ja za igra­ne fil­mo­ve: Drža­va mrtvih, Naj­bo­lji, Pti­ce koje ne pole­te, Bolje od bek­stva, Sinov­ci, Maša (posled­nja dva je i reži­rao)… Film Sinov­ci je pobed­nik Među­na­rod­nog film­skog festi­va­la „Zlat­ni vitez“ u Moskvi, a Maša je pro­gla­še­na za naj­bo­lji film festi­va­la u Čena­ju, u Indi­ji. Seri­ja Gor­ki plo­do­vi od 32 jed­no­sat­ne epi­zo­de, koju pot­pi­su­je kao sce­na­ri­sta i redi­telj, pri­ka­za­na je na naci­o­nal­noj tele­vi­zi­ji i pobed­nik je Inter­na­ci­o­nal­nog tele­vi­zij­skog festi­va­la u Rusi­ji, u Lipec­ku. 
Dobit­nik je zna­čaj­nih nagra­da u zemlji i ino­stran­stvu.
Redov­ni je pro­fe­sor dra­ma­tur­gi­je na Uni­ve­r­zi­te­tu.
Njego­va ostva­re­nja pre­ve­de­na su na engle­ski, ruski, jer­men­ski, bugar­ski, nemač­ki, grč­ki , make­don­ski i polj­ski jezik  . 
Živi i stva­ra u Beo­gra­du i seli­ma Sur­duk u Sre­mu i Pri­stan u Boki Kotor­skoj.