KRALjICA MARGO

balet na muziku Gorana Bregovića

O predstavi

LEGENDA O KRALjICI MARGO
Margareta je bila žrtva društva, politike i borbe za vlast. Sva njena braća su umrla bez dece, žene nisu mogle da naslede presto, a njena majka i njen muž su očajnički želeli naslednika. Kao devojčica na dvoru, Margareta je bila krajnje nepredvidiva i za mnoge je predstavljala pretnju zbog svog snažnog i živahnog karaktera. Njen aranžirani brak je bio pokušaj pomirenja hugenota i katolika. Kada nije mogla da rodi naslednika, bila je izolovana, zatočena i diskreditovana.     Tokom celog Margaretinog života, njen položaj – pokušaj balansiranja između katolika i hugenota – takođe je uticao na to kako će je doživeti potomstvo. Kalvinistički analitičari su je doživljavali uvek kao Valoa i Mediči, te samim tim seksualno izopačenu. Za ekstremne katoličke konzervativce, njena podrška politički umerenom vojvodi od Alensona (njen brat, Fransoa) mogla je biti samo posledica njihovog incestuoznog odnosa, a njena sposobnost da ubedi upravnika Usona da ublaži uslove njenog tamnovanja, samo posledica zavođenja.    Tako je rođena legenda o kraljici Margo – legenda koju je kasnije potpirio Aleksandar Dima, svojim romanom Kraljica Margo.


MARGARETA DE VALOA
(14. maj 1553 – 27. maj 1615)
Kraljica Margo je bila kraljica Francuske i Navare. Tri njena brata su bila kraljevi Francuske. Izvesno vreme je bila zaljubljena u Anrija, vojvodu od Giza, ali njena ambiciozna majka nije htela dopustiti da se toj prinčevskoj kući pruži prilika da još više kontroliše Francusku. Margareta je bila primorana da se uda za protestantskog vladara Anrija Burbonskog. Ovaj brak je trebalo da poveže vladarske porodice i uskladi odnose između rimokatolika i protestanata.  Šest dana posle ovog političkog venčanja, Katarina de Mediči je organizovala pokolj protestanata na Dan svetog Bartolomeja, 24. avgusta 1572. Posle venčanja i masakra, Anri je iz Pariza pobegao u Navaru, a Margo je ostala kao zatočenik svoje kraljevske braće. Dobivši konačno dozvolu da se pridruži svome mužu, sledeće tri i po godine je provela sa njim u Navari. Posle mnogo godina svađa i sukoba, 1592. godine, počeli su sedmogodišnji pregovori o razvodu braka, posle kojih je Margareta stekla slobodu i zadržala pravo da koristi kraljevsku titulu. Mnogo godina posle njene smrti, 1658, objavljeni su njeni Memoari skandalozne prirode, u kojima je iznela podatke o vladavini Šarla IX, Anrija III i svog bivšeg muža Anrija od Navare. Lepa i odlučna Margo je imala mnogo ljubavnika, među kojima je bio i Žozef Bonifas de la Mol.


BARTOLOMEJSKA NOĆ
Bartolomejska noć je naziv kojim se označava talas surovog progona hugenota (fran­cuskih protestanata) od strane ri­mo­katoličkih nasilnika, pod po­kro­vi­teljstvom Katarine de Mediči, majke kralja Šarla IX. Pokolj je počeo 24. avgusta 1572. godine ubistvom istaknutog protestantskog političara, admirala Gaspara de Kolinjija, da bi se tokom noći i sledećih nedelja i meseci proširio iz Pariza na druge gradove i sela širom zemlje, ostavivši za sobom oko 70000 mrtvih. Pokolji su bili prekretnica u francuskim verskim ratovima i doveli su do još žešćeg otpora protestanata.


ALEKSANDAR DIMA
Aleksandar Dima je rođen 24. jula 1802. u Viler-Koteretu nedaleko od Pariza. Njegov deda je bio markiz Antoan-Aleksandar Davi de la Pejeteri, njegova baka Mari-Seset Dima, crna robinja sa Haitija. Njihov sin je koristio majčino prezime, i pod imenom Toma-Aleksandar Dima stigao je do čina generala u doba Napoleona Bonaparte. Njegov sin Aleksandar, budući pisac, odrastao je u Viler-Koteretu i tek u dvadesetoj godini odlazi u Pariz, a u dvadeset petoj je postigao prvi uspeh kao dramski pisac, po čemu je i stekao slavu. Dima je napisao stotine dramskih komada, romana i putopisa, brojne priče za decu i jedan kulinarski rečnik. Pokrenuo je veliki broj časopisa i pisao za njih svake nedelje. Dima je svakako bio jedan od najplodnijih pisaca u istoriji i nikada se nije ustručavao od kreativne saradnje sa drugim piscima, Ogistom Makeom između ostalih. Upravo u saradnji sa njim je 1845. nastala trilogija poznata kao Romanse Valoa, koju čine Gospođa de Monsoro i Četrdeset pet vitezova, a od 1847. i drama Kraljica Margo, koja je u integralnom izvođenju trajala punih devet časova i postigla nezapamćen uspeh. Njegov sin, Aleksandar Dima–Sin, bio je takođe pisac brojnih drama i romana, od kojih je najpoznatiji Dama sa kamelijama, koji je poslužio kao osnova za Verdijevu operu Travijata. Posle mnogih godina pisanja, putovanja i lagodnog života, stičući i gubeći bogatstva nekoliko puta, Aleksandar Dima Otac je umro 5. decembra 1870. u Puiju, kraj Dijepa. Priča njegovog romana Kraljica Margo poslužila je 1994. godine kao osnova za istoimeni uspešni francusko-nemački film Patrisa Šeroa, za koji je muziku napisao Goran Bregović.


GORAN BREGOVIĆ
Rođen u Sarajevu, sa balkanskim korenima, idejama okrenutim XXI veku, kojem ide u susret punom snagom. Krajem 80-ih Bregović prestaje sa stalnim, za njega rutinskim nastupima, da bi komponovao muziku za film Emira Kusturice Dom za vešanje i ostvaruje svoj san iz detinjstva, da živi u maloj kući na Jadranskoj obali. Rat prekida ovaj, kao i mnoge druge snove, i Goran je primoran da sve napusti i nađe egzil u Parizu. Dolazak u Pariz i poznanstvo sa Patrik Seroom otvaraju mu vrata za komponovanje muzike za film Kraljica Margo, koji je dobio „Zlatnu palmu”, na Filmskom festivalu u Kanu 1994. godine. „To je veličanstveno komponovano delo sa elementima roka”, naglašavaju kritičari. Muzika Gorana Bregovića objedinjuje zvuke ci­gan­skih duvačkih limenih instrumenata i bugarske tra­dicio­nalne polifonije. Zvuk gitare i tradicionalni uda­rački instrumenti, uz zanimljiv prizvuk rok akcenata i po­dršku razbuktale svirke gudača, naša duša instiktivno prepoznaje, a telo prima kao neodoljiv podsticaj za igru. Sve ono što Goran Bregović radi „voleli to mnogi ili ne”, izazivalo je veliko interesovanje publike, u Srbiji i u Evropi. Kompozitor koji uživa slavu u inostranstvu, donosi premijeri baleta Kraljica Margo veliki eksluzivitet. Sve ono što Goran dotakne, prihvata se kao novi tip izvođenja muzike. Evidentno, Goran Bregović nastavlja svoju karijeru zreliji i uspešniji nego ikada.


KRUNISLAV SIMIĆ
Uporedo sa pohađanjem srednje Baletske škole „Lujo Davičo” studirao je slikarstvo na Odseku za konzervaciju i restauraciju, na Višoj pedagoškoj akademiji u Beogradu. U Narodnom pozorištu u Beogradu debituje u predstavi Darinkin dar i postepeno preuzima glavne muške uloge u klasičnom i savremenom repertoaru. Od 1988. bavi se koreografskim radom. Specifičan smisao za uobličavanje likova i snažna scenska ekspresija omogućili su mu da ostvari brojne značajne uloge u kojima je samostalno ili sa Baletom Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada nastupao na svim scenama u zemlji,  i na scenama u inostranstvu: Franc (Kopelija), Per Gint (Per Gint), Puk (San letnje noći), Samson (Samson i Dalila), Rob (Šeherezada), Đuraško (Jelisaveta), Aleksis Zorbas (Grk Zorba). Za Narodno pozorište u Beogradu postavlja balet Pokajnik (S. Šepić) 1988. godine. U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu postavlja balete: Pieta (E.  Morikone) 1988, Kraljeva jesen (Bošnjak) 1992, Grk Zorba (M. Teodorakis) 1994. U Kamernoj operi Madlenianum postavlja balete: Orfej u podzemlju 1999, kao i balet Nižinski – Zlatna ptica (Nijinski - L’oiseau d’or) 2001. Takođe, koreografski oblikuje dramske predstave Koštana i Tri musketara, a za Teatar „T” postavlja mjuzikl Cigani lete u nebo (2004). Televizijske produkcije: baleti Tesla 2003. i Hamlet 2004. godine. Bio je član žirija na prvom takmičenju Koreo­grafskih minijatura u Beogradu 1997. i žirija za Nagradu „Dimitrije Parlić” za 2000. godinu. Za igračka dostignuća dobija Nagradu Baletskog festivala u Ljubljani (1988, Per Gint), kao i četiri godišnje Nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu. Kao koreograf, nagrađen je „Zlatnom plaketom” na Međunarodnom takmičenju koreografa u Novom Sadu (1988, Pieta), godišnjom Nagradim Narodnog pozorišta u Beogradu (1991, Pokajnik), Godišnjom nagradama Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (1992, Kraljeva jesen i 1994, Grk Zorba), kao i najvećim priznanjem u oblasti baletske umetnosti koje dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije – Nagradom „Dimitrije Parlić” za predstavu Orfej u podzemlju, 1999.

Premijerno izvođenje

Premijera, 1. decembar 2005. / Velika scena

Balet u dva čina i šesnaest slika
Muzika Goran Bregović
Koreografija i režija Krunislav Simić 
Libreto prema romanu Aleksandra Dime Boško Milin 
Dekor Boris Maksimović
Kostimi Božana Jovanović 
Idejni autor Edi Galičić 
Dirigent Vesna Šouc


Premijerna podela:
Kraljica Margo Duška Dragičević
Šarl IX Konstantin Kostjukov
Anri III Konstantin Tešea
La Mol Milan Rus
Vojvoda Anžu Nikica Krluč
Vojvoda Alanson Aleksandar Ilić
Katarina Mediči Milica Bezmarević
Vojvoda Giz Dejan Kolarov
Rene Svetozar Adamović
Anrijeta Tamara Ivanović
Šarlota Bojana Žegarac
Kardinal Stevan Hadži Slavković
Vepar Nenad Jeremić

 

La Molova garda Goran Stanić, Mihajlo Stefanović, Jovica Begojev
Gizova garda Nebojša Stanković, Duško Mihailović, Vladimir Panajotović, Ljubiša Peković, Miloš Kecman, Milan Gromilić
Protestantkinje Ivana Glišić, Ida Ignjatović, Smiljana Stokić, Nada Stamatović, Jovana Mirosavljević, Sanja Ninković, Lidija Pavlović, Nataša Komarić, Iva Radić, Milica Jević, Lidija Darmanović, Jelena Momirov
Katolkinje Isidora Krešić, Margareta Bata, Ljupka Stamenovski, Milja Đurić, Maša Tadić, Silvija Džunja, Ivana Kozomara
Proročanstvo Svetlana Marković, Tatjana Popović, Sofija Fekete, Jelena Momirov, Gordana Janković, Irena Zbornik, Mirjana Atanacković, Anđela Đaković, Vera Blagojević, Bojana Leko
Nadbiskupi Jovica Mitrović, Dragan Čopić


Sudelujue Orkestar i Hor Narodnog pozorišta i ansambl „Renesans"
Solisti: Željka Zdjelar, Dragana Tomić, Suzana Todorović, Biljana Trmčić, Predrag Devald, Boris Postovnik, Darko Đorđević, Boris Babik
Umetnički direktor Baleta Konstantin Kostjukov
Repetitori baleta Vesna Lečić, Marija Vještica
Orkestracija Irena Popović, Aleksandar Ranđelović
Koncertmajstor Dina Bobić
Organizatori Brankica Knežević, Gojko Davidović, Marko Jovanov
Majstor maske Dragoljub Jeremić
Majstor svetla Miodrag Milivojević
Majstor scene Dimitrije Radinović
Inspicijent Brankica Pljaskić


 

Galerija